мини|десно|250п|Врх Коњух планине.
„Коњух планином” је југословенска партизанска песма, настала 1941. године. Посвећена је погибији пролетера и хусинског рудара Пеје Марковића, који је погинуо у борби с непријатељским јединицама, а касније је проглашен народним херојем. Аутор речи је песник Милош Поповић Ђурин, који је добио инспирацију посматрајући како борци на носилима носе свог умирућег саборца. Мелодију песме је на основу руског музичког израза компоновао Оскар Данон.
Песма је после рата доживела неколико прерада уз понеке незнатне промене, а најпознатије су оне музичких група Болеро (1986, албум „О Јесењину”), и Азре (1995, албум „Анали”) и синглови Нене Ивошевић (1973) и Драгана Антића (1980).
Настанак
Пејина смрт
Песма говори о борби партизана са домобранима 30. октобра 1941. године, када су делови Бирчанског и Озренског партизанског одреда после тешких дводневних борби на путу Кладањ — Тузла против делова 8. домобранског пешадијског пука заузели село Ступаре.https://znaci.org/dogadjaj.php?br=15942 Непријатељ је био потиснут, али је комесар Хусинске рударске чете остао тешко рањен. Иако је било мало изгледа да остане жив, његови другови су га увили у ћебад и носили га рањеног кроз ноћ и мећаву.Muzika i muzičari u NOB, zbornik sećanja (str. 128), Beograd 1982. Када су стигли у предио Коњуха, Суходол, на падину звану Корита (22,5&нбсп;км југозападно од Живиница), зауставили су се да предахну и спустили носила. Тада су установили да је Пејо мртав. На том месту су га и сахранили.Muzika i muzičari u NOB, zbornik sećanja (str. 128), Beograd 1982. На том месту се данас налази споменик - гроб народног хероја Пеје Марковића.https://www.spomenicinob.info/zivinice
Према романтизованој верзији, сахранили су га на самом врху Коњуха.Pejo Marković u „Narodni heroji Jugoslavije”. Beograd: Mladost. 1975.
Други пролазак Коњухом
Након пола године, 26. маја 1942. године, прелазећи преко Коњуха, на самом његовом врху (кота 1328), одмарала се група ударних источнобосанских батаљона.Muzika i muzičari u NOB, zbornik sećanja (str. 128), Beograd 1982. Том приликом, на врху пирамиде поболи су пролетерску црвену заставу, коју је израдио покрет отпора из Вареша.
То је инспирисало Милоша Поповића Ђурина, који је присуствовао и сахрани и дизању заставе, да спева познату песму „Коњух планином“. Саборци наводе да је Ђурин иницијално испевао три прве строфе у селу Каменици, а затим након подизања црвене заставе "тог мајског дана на пирамиди на врху Коњуха" и четврту строфу.https://znaci.org/00003/710.pdf Према сећању Тодора Вујасиновића, и трећа строфа је касније написана:
Музика Тодор Вујасиновић, тада командант Озренског одреда, наводи да је Ђурин „интелигентно искористио једну стару заборављену руску мелодију и у њу уклопио речи”.http://www.yugopapir.com/2014/04/nob-konjuh-planinom-prica-o-nastanku.html Музику је накнадно компоновао Оскар Данон.
Текст Коњух планином, вјетар шуми, бруји. Лишће пјева жаловите пјесме. Јавори и јеле, борови и брезе Свијају се једно до другога.
Ноћ је шуму сву у црно завила. Коњух стење, руши се камење. Мртвога другара, хусинског рудара Сахрањује чета пролетера.
Кише јесење по гробу су лиле. Буре сњежне кости су разњеле. А на врх планине застава се вије, Црвена од крви пролетера.
Коњух планином вјетар шуми, бруји. Лишће пјева жаловите пјесме. Из крви црвене хусинског рудара, Црвена је шума излистала.
Референце
Види још Пејо Марковић Милош Поповић Ђурин
Спољашње везе
Категорија:Југословенске партизанске песме Категорија:Југославија у Другом светском рату Категорија:Босна и Херцеговина у Народноослободилачкој борби