Матица словачка у Србији, скраћено МСС, (слч. Мatica slovenská v Srbsku - MSS) представља централну, најстарију и највећу институцију словачке националне заједнице у Србији, чија је основна мисија очување, неговање и развој словачког језика, писма, културе и традиције, и учвршћивање свести о националном идентитету и припадности заједници.
Седиште Матице словачке у Србији налази се у Бачком Петровцу, у улици Маршала Тита број 18.
Актуелни председник Матице словачке у Србији је Јурај Червенак (слч. Juraj Červenák).
Од свог оснивања, Матица словачка у Србији, своју делатност остварује оснивањем огранака, односно Месних одбора, у насељеним местима у којима живе Словаци и где постоји интересовање за постојање и рад Матице.
Тренутно МСС има 25 месних одбора, распоређених у три региона. Председник сваког месног одбора Матице словачке, или његов заступник, аутоматски је по функцији и члан Управног одбора Матице Словачке у Србији.
Према статуту, Матица је самостална, интересна, нестраначка и неконфесионална невладина непрофитна организација, јединствена институција Словака у Републици Србији, са посебним националним опредељењем, у који се добровољно удружују и окупљају Словаци, као и остали грађани Србије, и наши сународници у иностранству, у циљу остваривања, испољавања и очувања индивидуалних и колективних права и интереса Словака који живе у Србији, њихове заштите и унапређења свих облика живота као и индивидуалних и колективних права у Србији.
Историја Матице словачке у Аустроугарској Матица словачка основана је 4. августа 1863. године у граду Мартину (у данашњој централној Словачкој).
Матица словачка настала је као свенародна, национална, културно-научна институција са циљем борбе за очување права словачког народа у тадашњој држави.
Први председник Матице словачке био је Штефан Мојсес, католички свештеник и учитељ из Банске Бистрице. мини|Печат Матице словачке|177x177п Матица словачка настала је по узору на братске матице словенских народа у Хабсбуршкој монархији као што су:
Матица српска - као најстарија (1826) Матица чешка (1831) Матица илирска (1842) - 1874. године преименована у Матицу хрватску Матица лужичкосрпска(1847) Матица русинска (1848) Матица моравска (1849), Матица далматинска (1861)
Недуго након оснивања Матице словачке настале су Матица словеначка (1864) као и Матица пољска (1882).
Све ове матице имале су исти циљ, борба за колективна и индивидуална права словенских народа у Аустријском царству (потоњој Аустроугарској монархији) која, историјски гледано, никада није била наклоњена према сопственом словенском становништву.
Оснивање Матице словачке у Мартину, је за Словаке са доње земље, било од изузетног значаја и била је част бити члан матице. На самом почетку рада новоосноване Матице словачке, чак 25 Словака су били чланови Матице Словачке. Временом је број овдашњих Словака који су били чланови Матице, постепено растао.
Међутим, 12. новембра 1875. године, угарске власти, због оптужби за ширење панславизма, распуштају Матицу словачку и забрањују њен даљи рад. Тадашњи посланик Угарског парламента, Светозар Милетић, снажно је протествовао у парламенту против овог чина угарских власти, али на жалост, то није имало јаког ефекта. Матица словачка свој рад обнавља тек 1919. године, након распада Аустроугарске. По угледу на мајчинску Матицу словачку, овдашњи Словаци ће скоро две деценије касније да оснују Матицу словачку у Југославији.
Распад Аустроугарске монархије и старање Краљевине СХС Крај Првог светског рата и распад заједничке Аустроугарске монархије, овдашњи Словаци дочекали су спремно. Словаци су били ти који су међу првима подржали идеју присаједињења Баната, Бачке и Барање, Краљевини Србији. Стога је на Великој народној скупштини, Срба, Буњеваца и осталих Словена која је одржана 1918. године у Новом Саду, од 757 делегата, чак 62 било из редова Словака. На тој скупштини одлука од присаједињењу изгласана је једногласно исто као што је изгласана и одлука о формирању Великог народног савета (извршна власт и главно представничко тело) од 50 чланова, од којих је чак 5 било из редова словачког народа. Један од петорице чланова био је и др Јан Буљик који ће касније постати један од најзначајнијих представника словачког народа у новој држави.
У новој Краљевини СХС, војвођански Словаци још увек не оснивају своју Матицу, из више историјских разлога. Један од разлога је тај што су у Словаци у Краљевини имали својих посланика у народној скупштини, што је у оно време, представљало највећу представничку позицију. Други разлог је био постојање Чехословачких савеза који је око себе окупљао до 1925. године под своје окриље окупио чак 88 културно-уметничких и просветних удружења и друштава. Међутим у тој савезу, иако су Словаци били бројнији, били су мање заступљени у руководећем кадру а интереси чешке националне заједнице наметани су изнад словачких. Тада се јављају идеје од оснивању Матице словачке, међутим, увођењем шестојануарске диктатуре, рад свих партија, па чак и националних организација бива прекинут, а држава бива паралисана друштвеном и политичком кризом.
Одмах по окончању шестојануарске диктатуре, војвођански Словаци организују одбор за оснивање своје Матице.
Матица словачка у Краљевини Југославији и Други светски рат мини|Оснивачка скупштина Матице словачке у дворишту гимназије Јан Колар у Бачком Петровцу|лево|200x200п Свега нешто више од пола године, од укидања шестојануарске диктатуре, било је потребно војвођанским Словацима да се договоре, усагласе, консолидују, и коначно оснују Саветодавни-организациони одбор чији ће задатак бити оснивање Матице словачке. За председника овог одбора изабран је др Јан Буљик. На састанку одбора, 18. маја 1932. године, одлучено да је Матица Словацима неопходна и одлучено је како ће изгледати њена организациона структура. Тада је, међу осталом, договорено је да ће Матица имати једног председника, 3 потпредседника (Бачка, Банат и Срем), три oбласна секретара, по једног библиотекара и архиватора као и управни одбор. Касније је договорено да ће Оснивачка скупштина бити одржана у Бачком Петровцу за време Словачких народних свечаности, које су најстарији, највећи и најзначајнији народни празник војвођанских Словака. Свечана оснивачка скупштина Матице словачке одржана је 14. и 15. августа 1932. године у дворишту гимназије Јан Колар у Бачком Петровцу.Првог дана Свечане Оснивачка скупштина, Скупштина је бројала 132 делегата, који су тога дана између себе изабрали радно председништво које је свечано започело чин оснивања Матице словачке. Тог дана су се певале две химне и то: "Хеј Словаци" и "Боже правде". Следећег дана усвојен је Статут Матице и изабрано је руководство коме је додељен мандат од три године.мини|др Јан Буљик - први председник Матице словачке у Југославији|231x231пЗа чланове првог руководства новоосноване Матице словачке у Југославији изабрани су следећи: За првог председника изабран је др Јан Буљик, адвокат, интелектуалац и истакнути спортиста из Ковачице. За почасног председника изабран је Јан Квачала. За потпредседнике:Самуел Штарке (Бачка), Јозеф Јаниш (Банат) и Владимир Хурбан Владимиров (Срем). Сва тројица потпредседника били су значајни културни радници, интелектуалци и свештеници Словачке евангеличке цркве а.в. За обласне секретаре изабрани су: Михал Топољски (Бачка), Густав Клобушицки млађи (Банат) и Карољ Лилге (Срем).
Матица словачка у Југославији је од свог оснивања па све до почетка Другог светског рата имала седиште у згради Гимназије у Бачком Петровцу. По избијању Другог светског рата, хортијевци су, на Васкрс 13. априла 1941. године, упали у Бачки Петровац, запосели зграду Гимназије и забранили рад Матице.
Први председник Матице словачке, др Јан Буљик, бива ухапшен од стране Гестапоа, због оптужби за сарадњу са чехословачким антифашистичким покретом, и одведен у Праг на саслушање, након чега је послат у концентрациони логор Маутхаузен у Аустрији, где је свирепо мучен и убијен 30. јануара 1942. године.
Матица словачка у послератној Југославији Након ослобођења, предратни словачки интелектуалци нису дуго чекали да обнове рад своје Матице.
Рад Матице словачке у новој Југославији званично је обновљен 12. августа 1945. године, за време одржавања Словачких народних свечаности у Бачком Петровцу.
За првог председника послератне Матице изабран је Павел Врбовски.
За потпредседнике су изабрани: Андреј Кардељис Владо, (Срем), Јозеф Хавран (Банат) и Јурај Струхарик (Бачка). Струхарик је тада био свештеник Словачке евангеличке цркве а.в. а касније ће постати и њен бискуп. За главног секретара био је постављен др Михал Топољски, док су за обласне секретаре именовани: Михал Цинкоткси (Бачка), Јозеф Фаркаш (Банат), Михал Ожват (Срем) и Јан Мацко (Славонија). За благајника постављен је Михал Лабат, а за библиотекара Михал Филип.
Рад послератне Матице ишао је у добром смеру све до раскола на линији Тито-Стаљин и резолуције Информбироа. Тада југословенске комунистичке власти забрањују рад Матице словачке из неколико разлога. Први разлог је била напета политичка ситуације и тежња комунистичких власти за што бржом и ефикаснијом контролом друштва. Из тог разлога власт укидају све независне институције, поготово оне које имају национални карактер као што је случај са Матицом. Други разлог за укидање Матице лежи у њеном међународном карактеру. Природно Матица словачка би имала контакте са представницима словачких институција и изван саме Југославије, конкретно у Чехословачкој републици, која се тада налазила унутар Варшавског пакта, што би изазивало велику сумњу па чак и опасност по Матицу. Тако рад Матице бива угашен све до лета 1990. године, дакле пуне 32 године.
Обнављање Матице словачке у Југославији 1990. мини|227x227piksel|Биста др Јана Буљика у дворишту Матице словачке у Бачком Петровцу Распадом комунистичког режима јављају се прве могућности да се рад Матице након више од 3 деценије поново обнови. Тако је, 17. фебруара 1990. године, основан Иницијални одбор са задатком да овнови рад Матице словачке у Југославији. Председник овог Иницијативног одбора био је Михал Спевак.
Овај иницијативни одбор одредио је да ће седиште обновљене Матице бити у Бачком Петровцу, предложио је кандидате за руководство Матице као и датум када ће се одржати свечано заседање обнављајуће скупштине. Које се традиционално, као и претходна два пута, одржала за време Словачких народних свечаности почетком августа. Матица словачка у Југославији обновљена је у недељу, 5. августа 1990. године у препуној сали Дома културе (данас Словачког војвођанског позоришта) у Бачком Петровцу. Од тог дана Матица функционише континуирано и без прекида.
За првог председника ове обновљене матице изабран је Михал Спевак, правник из Бачког Петровца.
За потпредседнике су изабрани: Павел Ђурчиански (Бачка), Јан Ханик (Банат) и Мирослав Демак (Срем). За почасног председника изабран је Јурај Струхарик, тадашњи поглавар Словачке евангеличке а.в. цркве у Србији.
Обнављање Матице словачке у Југославији ће код словачког народа изазвати велику пажњу, те већ 1995. МСЈ ће имати скоро 30 Месних одбора широм Војводине и преко 15000 чланова.
Матица словачка у Србији Након распада Државне заједнице Србије и Црне Горе 2006, и аутоматске самосталности Републике Србије, Матица словачка у Југославији мења 2009. име у Матица словачка у Србији.
Зграда Матице словачке у Србији мини|188x188piksel|Грб Матице словачке у Србији Зграда Матице Словачке у Србији носи назив: „Дом Људовита Мишика“. Названа по некадашњем угледном члану МСС и великом донатору и добротвору, инжењеру Људовиту Мишику, родом из Ружомберка (Словачка) који је донирао велика средства за куповину зграде у којој се налази седиште МСС, а који је такође донирао и први аутомобил Матици словачкој у Југославији (1998).