десно|180п Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Раднички покрет Југославије и Комунистичку партију Југославије (КПЈ), као и општа политичка дешавања која су се догодила у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца током 1924. године.

1924. година Календар Јануар ’24 Фебруар ’24 Март ’24 Април ’24 Мај ’24 Јун ’24 П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 1 2 3 1 2 1 2 3 4 5 6 1 2 3 4 1 7 8 9 10 11 12 13 4 5 6 7 8 9 10 3 4 5 6 7 8 9 7 8 9 10 11 12 13 5 6 7 8 9 10 11 2 3 4 5 6 7 8 14 15 16 17 18 19 20 11 12 13 14 15 16 17 10 11 12 13 14 15 16 14 15 16 17 18 19 20 12 13 14 15 16 17 18 9 10 11 12 13 14 15 21 22 23 24 25 26 27 18 19 20 21 22 23 24 17 18 19 20 21 22 23 21 22 23 24 25 26 27 19 20 21 22 23 24 25 16 17 18 19 20 21 22 28 29 30 31 25 26 27 28 29 24 25 26 27 28 29 30 28 29 30 26 27 28 29 30 31 23 24 25 26 27 28 29 31 30 Јул ’24 Август ’24 Септембар ’24 Октобар ’24 Новембар ’24 Децембар ’24 П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 1 2 3 1 2 3 4 5 6 7 1 2 3 4 5 1 2 1 2 3 4 5 6 7 7 8 9 10 11 12 13 4 5 6 7 8 9 10 8 9 10 11 12 13 14 6 7 8 9 10 11 12 3 4 5 6 7 8 9 8 9 10 11 12 13 14 14 15 16 17 18 19 20 11 12 13 14 15 16 17 15 16 17 18 19 20 21 13 14 15 16 17 18 19 10 11 12 13 14 15 16 15 16 17 18 19 20 21 21 22 23 24 25 26 27 18 19 20 21 22 23 24 22 23 24 25 26 27 28 20 21 22 23 24 25 26 17 18 19 20 21 22 23 22 23 24 25 26 27 28 28 29 30 31 25 26 27 28 29 30 31 29 30 27 28 29 30 31 24 25 26 27 28 29 30 29 30 31

Догађаји

Јануар 1. јануар У Београду, од 1. до 4. јануара, у редакцији листа „Радник“, одржана Трећа земаљска конференција КПЈ. Конференцији је присуствовало око 60 делегата, од чега 35 са правом гласа и по један представник Коминтерне и Балканске комунистичке федерације. На Конференцији је расправљано о организационим проблемима, преоблему продора у село, националним проблемима и др. Као и на претходне две и на овој Конференцији је дошло до сукоба између „десне“ и „леве фракције“. Сукоб је највише продубљен око националног питања - „десна фракција“ је сматрала да у Југославији постоје три народа и да Партија не треба да се бави националним, већ револуционарним питањем, док је „лева фракција“ смартала да је Југославија земља угњетеног народа. Лева фракција је оденла победу на Конференцији, услед чега је усвојена Резолуција о националном питању Ђуре Цвијића и изабрано ново руководство на челу са Тришом Кацлеровићем.

6. јануар У Загребу одржане демонстрације незапослених радника. Полиција је претходно забранила одржавање скупштине Независних синдиката посвећене незапосленим радницима заказане за 6. јануар. Радници су се из револта окупили испред биоскопа „Олимп“, али их је полиција растерала. Потом су се окупили испред Хрватског народног казалишта на Вилсоновом тргу (данас Трг маршала Тита), где су одржали скупштину и изгласали резолуцију са захтевом за отварање јавних радова као помоћ незапосленим радницима. Након скупштине, дошло је до демонстрација, које је жандармерија разбила на Тргу бана Јелачића.

11. јануар У Београду одржана седница Централне управе Савеза радничке омладине Југославије (СРОЈ). На седници се говорило о припремама за први редовни Конгрес СРОЈ-а, донета је одлука да се формира Обласни секретеријат за Македонију и за секретара Извршног одбора изабран Јанко Мишић. Централна управа се поново састала 9. фебруара, а 10. фебруара је одржан Конгрес.

21. јануар 250px|мини|десно|Лењинова сахрана У Москви (Совјетски Савез) умро Владимир Иљич Уљанов Лењин (1870—1924), револуционар и филозоф, марксиста, вођа Велике октобарске социјалистичке револуције (1917) и оснивач Савеза Совјетских Социјалистичких Република (1922).

23. јануар У Београду поводом смрти Владимира Лењина Централни секретаријат НРПЈ је на згради, у којој се налазила његова дирекција, истако црвену заставу са црном траком, а Клуб студената марксиста је одржао је комеморативну конференцију у кафани „Нова скупштина“. Комеморативне скупштине одржали су и месне организације НРПЈ у Београду, Младеновцу, Ваљеву, Јагодини и Чачку.

24. јануар У организацијама Независне радничке партије Југославије (НРПЈ), од 24. јануара до 20. марта, почео да се спроводи партијски референдум. Пошто је предвиђена Земаљска конференција НРПЈ у неколико наврата била забрањивана, одлучено је да се чланство о документима предвиђеним за конференцију изјасни путем референдума (ови документ су били заправо били документи Треће земаљске конференције КПЈ, одржане почетком јануара). Резултати референдума су били објављени у марту, а од 3.100 чланова НРПЈ гласала су 2.183 члана. Резултати референдума су показали да је већина чланства прихватила партијска документа, као и нову програмску оријентацију, који је иницирала „лева фракција“.

24. јануар У Бечу (Аустрија), од 24. до 27. јануара, одржан Други конгрес Балканске комунистичке омладинске федерације, на ком су донете инструкције омладинским организацијама да морају бити у најужој вези са Партијом.

27. јануар У Београду, од 27. до 29. јануара, одржан Пленум Независних синдиката Југославије, коме су поред чланова Централног одбора Централног радничког синдикалног одбора Југославије (ЦРСОЈ), присуствовали и представници свих синдикалних савеза. Пленум се бавио анализом дотадашњег рада Независних синдиката, финансирањем централног синдикалног руководства, уједињењем синдиката, организацијом синдикалне штампе и др.

у току јануара У Београду књижара Геце Кона издала књигу Филипа Филиповића „Развитак друштва у огледалу историјског материјализма“. Књига је издата у тиражу од 4.000 пирмерака, а била је писана током његовог боравка у затвору.

Фебруар 10. фебруар У Београду одржан Први конгрес Савеза радничке омладине Југославије (СРОЈ) на коме је расправљано о економској кризи, као и активности на селу. Конгрес је донео одлуку да се изврши реорганизација рада СРОЈ-а — да се са територијалних одбора пређе на ћелије по предузећима. Такође је донета одлука да се омасови организација „Црвени спорт“ (Црвена спортска интернационала је јула 1921. основана као секција Коминтерне), па је појачана активност на радничке спортске клубове, који су средином 1924. године имали око 1.400 чланова. Од 1. марта почео је у Загребу да излази лист „Искра“, који је био орган СРОЈ-а, а у априлу је у СРОЈ имао укупно 863 члана.

24. фебруар У Подгорици одржана Трећа покрајинска конференција КПЈ за Црну Гору. На Конференцији су присутни делегати били упознати са одлукама Треће земаљске конференције КПЈ и писмом секретара Централног партијског већа КПЈ Трише Кацлеровића. Изабран је нови Покрајински комитет у саставу - Станко Драгојевић, секретар и чланови Ниша Милановић и Божо Љумовић. У време одржавања Конференције у Црној Гори су постојале партијске ћелије у Подгорици, Котору, Цетињу, Даниловграду, Грахову и Улцињу, са око 50 чланова. У Београду одржана Прва пленарна седница нове Радничке коморе за Србију и Македонију, који је именовало Министарство социјалне политике. У овој комори Главни раднички савез је добио 21 место, док су Независни синдикати добили само 7 места, иако су имали неколико пута више чланова.

Март 2. март У Великом Бечкереку (данас Зрењанин) одржана Обласна конференција НРПЈ за Војводину, којој је присуствовало 29 делегата из Новог Сада, Великог Бечкерека, Суботице, Сомбора, Панчева, Чуруга, Белог Блата и др (месне организације из Срема, јужно од Фрушке горе, нису имале представнике јер су подпадале под Обласни секретераијат за Београд). На Конференцији су поднета два реферата, а један од њих — „О задацима Партије у Војводини“ поднео је Коста Новаковић, члан Централног одбора НРПЈ, који је присуствовао Конференцији. На крају Конференције изабрано је привремено Обласно партијско веће.

8. март У Загребу поводом Међународног дана жена одржан састанак жена комуниста и основана месна организација Секретеријата жена НРПЈ. Крајем месеца, 23. марта одржан је нови састанак на ком је изабрана управа месне организације Секретеријата жена.

9. март У Сарајеву одржан Пленум Обласног већа КПЈ за Босну и Херцеговину, коме су присуствовали делегати илегалних организација КПЈ из Сарајева, Мостара, Вареша и Зенице. На Пленуму је разматрано питање обнове партијских и синдикалних организација. У Љубљани одржана Прва конференција земљорадника, која је одржана на иницијативу Обласног секретеријата НРПЈ за Словенију. На Конференцији је формиран Земљораднички одбор НРПЈ, издат „Манифест радницима и сељацима“ и резолуције „О положају сељаштва“ и „О раду НРПЈ на селу“.

12. март На Београдском универзитету одржана протестна скупштина студената против одлуке министра просвете Милоша Трифуновића, да пензионише професора Боривоја Милојевића и отпусти једног доцента и једног асистента (били су под сумњом да су комунисти), сматрајући то за кршењем аутономије Универзитета. Они су тада на згради Ректората истакли паролу „Бранимо аутономију Универзитета“. После скупа, студенти су демонтрирали испред зграда министарства просвете и народне скупштине.

16. март На Загребачком свеучилишту одржана протестна скупштина студената против италијанске анексије Ријеке. На скупштини је у име Клуба студената марксиста говорио Душан Грковић оштро нападајући италијанску и југословенску владу (Краљевина Италија и Краљевина СХС су 27. јануара потписале „Римски уговор“, којим је извршена подела Слободне државе Ријеке, која је настала на основу „Рапалског уговора“ из новембра 1920. године. Новим уговором Ријека је 9. марта припала Италији, а Сушак Југославији). У Скопљу одржана седница Обласног секретеријата НРПЈ за Македонију, којој су присуствовали делегати партијских организација из Скопља, Велеса, Куманова, Тетова и Прилепа. На седници је расправљано о предстојећим задацима партијске организације и решавањем аграрног питања.

17. март У Београду од 17. до 19. марта одржана седница Централног партијског већа КПЈ на којој је дискутовано о Македонији. На седници је дошло до поновног сукоба „десне“ и „леве фракције“ око националног питања, као и око савеза са сељацима. Припадници десне фракције нису хтели савез са сељаштвом и евентуално отцепљење угњетених нација. Током дискусија је утврђено да је „ХРСС данас представник готовог свог хрватског народа“.

20. март У организацијама Независне радничке партије Југославије (НРПЈ) завршено спровођење партијског референдума (почео да се спроводи од 24. јануара). Резултати референдума, на којима се изјаснило 2.183, од укупно 3.100 чланова, су показали да је чланство прихватило нову програмску оријентацију, који је иницирала „лева фракција“. У оквиру референдума за извештај Централног одбора су гласала 2.073, а против су била 40 члана; за Резолуцију о политичкој ситуацији су гласала 2.125, а против су била 46 члана; за Резолуцију о националном питању су гласала 2.029, а против су била 84 члана; за Резолуцију о македонском и тракијском питању питању гласала су 2.057, а против су била 44 члана; за Резолуцију о аграрном питању гласала су 2.082, а против су била 3 члана; за Резолуцију о синдикалном питању гласало је 2.017, а против је било 7 чланова (у свим гласањима је било и уздржаних чланова). „Десна фракција“, која је остала у мањини је сматрала да су ствари погрешно, апстрактно постављене.

27. март 60п|десно|Грб Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Формирана нова Влада Краљевине СХС на чијем је челу су били Никола Пашић, председник Народне радикалне странке и Светозар Прибићевић, председник Самосталне демократске странке (ова Влада постојала је до 12. априла када је наступила политичка криза у парламенту, али је 21. маја формирана нова Влада Николе Пашића).

у току марта У Београду Централни одбор НРПЈ, поводом смрти Владимира Лењина издао споменицу „Лењин“ - у два издања (ћирилицом и латиницом) у тиражу од око 5.000 примерака. Књигу је за штампу приредио Моша Пијаде.

Април 3. април