Џошуа Рајан Хачерсон (; Јунион, 12. октобар 1992) амерички је глумац. Почео је да глуми раних 2000-их и појављивао се у неколико реклама и мањих филмских и телевизијских улога пре него што је стекао већу популарност у тинејџерским годинама главним улогама у филмовима Мали Менхетан и Затура: Свемирска вантура (оба из 2005), Лудо летовање (2006), Мост за Терабитију (2007), Пут у средиште Земље (2008) и Клинци су у реду (2010).

Године 2011, осамнаестогодишњи Хачерсон добија главну улогу Пите Маларика у веома успешној филмској франшизи Игре глади, која је излазила сваке године од 2012. до 2015. године, за шта је добио три МТВ филмске награде и једну Награду публике. У истом периоду играо је и главну улогу у филму Путовање 2: Тајанствено острво (2012) и позајмио глас у анимираном филму Чувари тајног краљевства (2013). Након тог периода, смањио је обим посла на неколико година и појављивао се у неколико независних филмова. На телевизији је играо главну улогу у Hulu комедији Човек из будућности од 2017. до 2020. године и позајмљивао глас главном јунаку у серији Ултрамен (2019–2023). Од тада је глумио у комерцијално успешном хорор филму Пет ноћи код Фредија (2023) и акционом филму Пчелар (2024).

Током своје каријере, Хачерсон је показао интересовање за филмску продукцију. Био је извршни продуцент филмова Допунска настава (2011), Фалсификатор (2012) и Ескобар: Изгубљени рај (2015), у којима је такође играо главне улоге.

Рани живот Џошуа Рајан Хачерсон рођен је 12. октобра 1992. године у Јуниону, у америчкој савезној држави Кентаки. Он је старији син Мишел (девојачко Фајтмастер), бивше запослене у компанији Delta Air Lines, која сада помаже у његовој каријери, и Криса Хачерсона, аналитичара за Агенцију за заштиту животне средине Сједињених Америчких Држава (EPA). Његови родитељи, који су такође рођени и одрасли у Кентакију, упознали су се у средњој школи у месту Драј Риџ. Има млађег брата, Конорa, рођеног 1996. године. Хачерсон је још као дете показао интересовање за глуму, иако су његови родитељи били забринути због те професије. Према његовим речима, „волео је индустрију забаве” још од четврте године. Његов отац је изјавио да је Џош од малена имао потребу да наступа пред људима и да је поседовао харизму која је привлачила пажњу. Мајка је изјавила да их је „толико смарао” да постане глумац, али је веровала да је у питању само пролазна фаза. Са осам година, Хачерсон је узео жути телефонски именик и сам контактирао агенцију за глумце. У јануару 2002. он и мајка су се срели са глумачким тренером Бобом Луком, који је из Њујорка допутовао у Кентаки да их упозна. Лука им је саветовао да оду у Лос Анђелес и почну са аудицијама за ТВ пилоте. У то време, његово једино глумачко искуство било је у телевизијској реклами за Kroger и у једном едукативном филму за библијску школу. Наредне три године, Хачерсон и његова мајка живели су у комплексу Оквуд у Лос Анђелесу, стамбеној заједници намењеној младим дечјим глумцима и њиховим породицама.

Већи део Хачерсоновог детињства провео је на филмским сетовима уместо у школској клупи. Похађао је основну школу Њу Хејвен у Јуниону све до девете године, када је започео глумачку каријеру, након чега је почео са школовањем од куће, а мајка му је била учитељица. Касније се на кратко вратио у Кентаки и похађао један семестар средња школа Рајл. Играо је за школски фудбалски тим и од тада је велики љубитељ спорта, показујући посебно интересовање за амерички фудбал и тенис. Са 13 година учествовао је у триатлону. О свом школовању касније је изјавио: „Знам да је то нешто кроз шта сва деца морају да пролазе сваког дана, али устајање у исто време и слушање наставника како причају о стварима које бих могао много лакше сам да научим, мрзео сам то.”

Каријера

Ране улоге (2002–2010) Након што се 2002. године преселио у Холивуд, Хачерсон се појављивао у разним телевизијским рекламама. Своју прву значајнију глумачку улогу добио је као Ники Харпер у пилот епизоди серије House Blend из исте године, након чега је уследило неколико мањих улога у епизоди серије Ургентни центар и у пилот епизоди серије Becoming Glen.

Следеће године играо је главну улогу Чарлија Логана у телевизијском филму Чаробне шапе, који је емитован на каналу Animal Planet. Касније те године, глумио је уз Питера Фолка и Тима Дејлија у телевизијском филму Wilder Days, играјући унука лика ког тумачи Фолк, који га води на узбудљиво путовање. Дејли је био веома импресиониран младим Хачерсоном, изјавивши: „Он је изузетан дечак. Врло је добар глумац, веома паметан и самопоуздан.“

Наредна улога била му је у филму Америчка дивота, где је играо дечака маскираног у Робина, и то је уједно било његово прво појављивање у играном филму. Овај независни филм добио је веома добре критике и освојио велику награду жирија на Санденс фестивалу.

У фантастичном филму Поларни експрес из 2004. године, тумачио је младу верзију лика званог Херојски дечак (Hero Boy), при чему је лик креиран помоћу технологије хватања покрета његовог лица и тела. Главну улогу у филму играо је Том Хенкс, а критике су биле мешовите.

У анимираном фантастичном филму Покретни дворац, Хачерсон је позајмио глас Марклу, уз друге водеће гласове које су тумачили Кристијан Бејл и Били Кристал. Све своје дијалоге за овај филм снимио је у једном дану, током осам узастопних сати. thumb|upright|right|Хачерсон на премијери филма Циркус наказа 2009. године|alt=Josh Hutcherson smiling for a picture wearing casual clothing Године 2005, Хачерсон се појавио у неколико холивудских филмова, настојећи да се учврсти у индустрији филма. Остварио је мању улогу Бакија Вестона у комедији Фудбалски рат. У филму Мали Менхетн из исте године играо је једну од главних улога заједно са својим млађим братом, Конором. Стела Папамихаел са BBC-ја похвалила је његову глуму, рекавши да је „Хачерсонова интерпретација савршена; показује изразит осећај за самоподређујући хумор који би чак и Вудија Алена могао учинити још неуверенијим“, док је Брајан Лаури из Varietyja сматрао да је „Хачерсон можда изгледао симпатично на папиру, али чак и са тим Лајнусовским гласом, језик и тон нису звучали природно“.

Након тога се појавио у главној улози у филму Затура: Свемирска авантура у режији Џона Фавроа, који му је био посебно занимљив због великог броја специјалних ефеката и сцена са каскадерима у којима је учествовао. За ту улогу добио је награду Млади глумац за „најбољу глуму младог глумца у главној филмској улози“.

Наредне године појавио се у комедији Лудо летовање, у којој је играо сина лика Робина Вилијамса, Боба Манроа. Изјавио је да му је било тешко да се концентрише током снимања јер је „стално умирао од смеха“ због Вилијамсових шала и досетки између сцена. Филм је добио углавном негативне критике; Variety је написао да је „патио од предвидљивости и слабог хумора“. За ту улогу је поново био номинован за награду Млади глумац, али је награда отишла Логану Лерману за филм Хук.

Преломна улога у каријери младог Хачерсона била је 2007. године, када је тумачио Џесија Аронса у фантастичној драми Мост за Терабитију. Филм је сниман на локацијама у Новом Зеланду током три и по месеца. О том искуству Хачерсон је изјавио: „То је било невероватно искуство. Не постоји лепше место. Свуда су били плаже и шуме. Ишли смо на мала путовања и баш смо се лепо проводили.“ Признао је да није прочитао роман по коме је филм снимљен пре него што је добио улогу.

Ауторка Ен С. Пајета описала је његов лик као „интровертног дечака са четири сестре, сиромашне породице и стварним талентом за цртање“, чији се живот мења када упозна Лесли Берк (Анасофија Роб), с којом ствара маштовити утопијски свет. Ен Хорнадеј из The Washington Post-а сматрала је да је Хачерсон „идеалан избор за ту улогу“ и похвалила начин на који је дочарао „осетљиву, уметничку природу“ свог лика, док је Миријам Ди Нунцио из Chicago Sun-Timesa истакла хемију између Хачерсона и Робове, назвавши их „динамичним дуетом“. За ову улогу освојио је своју другу награду Млади глумац за „најбољу глуму младог глумца у главној филмској улози“.

Хачерсонова наредна улога била је у филму Куца ватрогасац (2007), у којем је тумачио Шејна Фејхија, сина ватрогасца који се зближава са псом. Изразио је велико задовољство што је радио са четири различита пса који су играли његовог псећег партнера. Филм је добио мешовите критике, али је Хачерсонова глума била позитивно оцењена. Након тог филма, Кери Рики из The Philadelphia Inquirera назвала га је „Џоди Фостер генерације Y“, наводећи да са „сваким наредним филмом Хачерсон све дубље задире у своје емоционалне резерве срама, боли и наде, што је узнемирујуће за неког тако младог, али и ретко интензивно за глумца било које доби“.

Године 2008, Хачерсон се појавио у независној криминалистичкој драми Winged Creatures (која је на DVD-у издата под називом Фрагменти) заједно са Дакотом Фенинг, где су тумачили двоје тинејџера који преживљавају масакр. Исте године је глумио у Пут у средиште Земље, 3D филмској адаптацији истоименог романа, у којој је играо дечака који путује на Исланд са ујаком кога једва познаје, кога је тумачио Брендан Фрејзер.

Током наредне две године, појавио се у улози дечака по имену Стив Леопард Ленард, који са пријатељима одлази на приказивање необичног циркуса у вампирском филму Циркус наказа: Вампиров помоћник, базираном на истоименој књизи. Такође је имао споредну улогу у критички хваљеном филму Клинци су у реду, где је глумио сина лезбијског пара који тумаче Анет Бенинг и Џулијан Мур.

Према речима Калима Афтаба из The Independenta, ова улога је представљала преломни тренутак у његовој каријери и била од суштинског значаја за његов прелазак у зрелије глумачке воде. Хачерсон је изразио захвалност што је добио улогу у овом филму и истакао колико му прија интимност и стваралачка слобода коју независни филмови омогућавају у односу на велике студијске продукције.

Филм је 2010. године освојио Златни глобус за најбољу филмску комедију или мјузикл, а био је и номинован за Оскара у категорији најбољег филма на 83. додели Академијиних награда. Грегори Елвуд са портала HitFix написао је: „Хачерсонов шармантан хумор и природни инстинкт за глуму долазе до пуног изражаја, и ово је можда први филм у коме доказује да је више од обичног згодног тинејџ глумца.”

Игре глади и пробој (2011–2015) Дана 4. априла 2011. године, студио Lionsgate објавио је да је осамнаестогодишњи Џош Хачерсон добио улогу Пите Меларка у филмској серији Игре глади, заједно са Џенифер Лоренс, која је тумачила Кетнис Евердил. Био је веома жељан да добије ту улогу, јер је осећао снажну повезаност са тим ликом. У припреми за снимање, морао је да избели косу и добије 7 килограма. Лоренсова, његова блиска пријатељица, увек је имала само речи хвале за његову глуму; о његовој интерпретацији Пите изјавила је: „Он је шармантан, драг, приземан, нормалан. Он све то оличава и преноси у Питу... има све те сјајне квалитете и сваки појединачно се осети у свакој реченици коју изговори као Пита.” Постао је познат и по несташлуцима на снимању, што је једном приликом довело до незгоде када се играо борбе са Лоренсовом, која га је случајно ударила у главу и изазвала му потрес мозга. Први филм, Игре глади, премијерно је приказан 23. марта 2012. и постао је један од филмова са највећом зарадом те године. Хачерсон је за своју улогу добио МТВ филмску награду за „најбољу мушку улогу”. Такође је добио награду NewNowNext за „следећу мега звезду” и награду CinemaCon коју додељује Национално удружење власника биоскопа, за „пробој године”. Питер Треверс из Rolling Stoneа је о његовој улози написао: „[Хачерсон] доноси хумор и рањено срце дечаку који мора брзо да сазри.”