Алфа џет је авион за школовање и обуку пилота и за дејства ваздух-земља. Заједнички је развијен и серијски произведен од фирми немачког Дорнијеа и француског Марсел Дасоа. У оперативној употреби је у више ваздухопловстава, широм света. Произведено је укупно 506 примерака авиона Алфа џет.
Вишенаменски Алфа џет је „тренер“ и борбени авион друге генерације, веома је компактан и ефикасан пројекат. Временом је постао узор пројектантима, из многих других земаља. Поседује предност у подршци на малим висинама лета, у односу на већину познатих и скупих борбених авиона. У 1970. години, покренута је његова заједничка производња, у ваздухопловним индустријама Француске и Немачке. Лого за Алфа џет.|десно|мини|150п
Историја
Француско-британски развој
Француско, британско и немачко ратно ваздухопловство (Луфтвафе), 1965. године, покренули су процес замене своје застареле авијације са млазним мотором, за обуку пилота и за лаку подршку. Прво су окренути појединачни национални пројекти, који су касније споразумно трансформисани у међународну француско-британску кооперацију на борбеном авиону „јагуар“, 17. маја 1965. „Јагуаров“ програм је 1970. године поново измењен: британско ваздухопловство га више није желело у намени за обуку, већ као тактичког авиона за подршку. Сматрајући га тешког и скупог, у намени обуке. То је одредило потребу за посебан развој авиона за обуку и лаку подршку. Французи и Немци, кроз програм Алфа џета, а британци, самостално BAE системс хок.Le 15 janvier 1965, le Comité technique des programmes des Armées françaises fixe son choix sur le Br-121
Француско-немачки развој У међувремену, Французи су почели разговоре са Западном Немачком, за сарадњу на решавању проблема око обезбеђења новог авиона за школовање и обуку пилота. Направљени су заједнички тактичко-технички захтеви, 1968. године. Главна одлика те дефиниције је био мањи подзвучни двомоторни авион, са основном наменом обука пилота и лака подршка. Њихове фирме, већ у јулу 1969. године, предложиле су три идејна пројекта: Марсел Дасо-Бреге авијација (АМД-БА) / Дорније предложили су TA501, спајањем постојећих концепција Бреге 126 и Дорније П.375. Аероспецијал / -{MBB}- предложили су E.650 јуротренер VFW-фокер предложили су VFT-291
Сви предлози су се заснивали на примени погона од два мотора Снекма-турбомеца ларзак, Џенерал електрик Ј85-GE-4 или Прат енд Витни Канада JT15D-37. Немачко ратно ваздухопловство Луфтвафе, је посебно инсистирао да авион има два мотора, након свога тешког искуства са великим губицима и удесима са једномоторним F-104 sтарфајтером. Немачки Алфа џет.|десно|мини|300п После жестоке конкуренције, 23. јула 1970. године, две владе су се одлучиле за концепцију TA501, која добија назив Алфа џет. Ознака „Е“ је верзија намењена за обуку, а „А“ за подршку.
Француска и Западна Немачка, почели су за сарадњу са решавањем проблема својих потреба, споразум је потписан у јулу 1969. године. Заједнички договор је наговестио да ће свака страна наручити 200 примерака авиона Алфа џет, стим да се властити авиони склапају у сопственим фабрикама. Коначна одлука, о почетку развоја, донета је у фебруару 1972. године.
Прототипови
Два прототипа су развијена и произведена у Француској у Марсел Дасоу, а паралелно два у Дорнијеу у Немачкој. Први француски прототип је направио први лет 26. октобра 1973. године, а први немачки 9. јануара 1974. Преостала два прототипа су такође полетели пре краја 1974. године.
Француска је добила прву оперативну летелицу у 1977. години, док је Немачка, која је желела више од једне верзије за копнене нападе, чекала све до 1978.
Варијанте Алфа џет Е, ратног ваздухопловства Нигерије, у конфигурацији подршке ваздух-земља.|десно|мини|300п Оперативне Алфа џет -{A}- : Верзија за подршку (мало профилисана за веће брзине са шиљатим носем) (175 примерака за Немачку, а затим је продато неколико примерака и Португалији) Алфа џет -{E}- : Верзија за обуку (303 примерака за 8 земаља) Алфа џет -{E+}- : Верзија са побољшаном опремом (29 примерака продано Белгији) Алфа џет -{MS1 и MS2}- : Верзија за подршку, са побољшаном опремом за Египат.
VTX пројекат за Америчку морнарицу (1977—1983) Развојни морнарички центар, у америци (-{NADC}-), започео је студије у септембру 1977. године, а покренут је конкурс за обезбеђење авиона за напредну обуку () VTX-TS, ради замене постојећих авиона Норт америкен T-2 букија и Даглас TA-4F скајхока. Повезани са америчким Локидидом, 24. јула 1978. године, Марсел Дасо и Дорније су предложили нешто измењену верзију Алфа џета (ојачан стајни трап, дужи нос, итд). После одбијања побољшане верзије Норт америкен T-2 букија, на бази Аермакија MB-339, Алфа џет је остао у конкуренцији са авионом BAE системс хок.Réaménagé en avril 1978
Очекивало се да ће у случају победе Локид производити авионе у Сједињеним Државама са Марсел Дасоом и Дорнијеом, у количини до 350 примерака. Мотори Снекма-турбомеца ларзак-04-C20, такође би се производили у Америци, у фирми Теледин континентал моторс (Охајо). Борбена конфигурација Алфа џет.|десно|мини|250п Школски Алфа џет|десно|мини|250п miniatur|Алфа џет акро групе.|десно|мини|250п У периоду од 8. до 25. септембра 1980. године, Алфа џет A 58 (F-ZVAB), посебно офарбан у жуто, плаву и белу боју, обишао је Сједињене Америчке Државе. Где је демонстриран у лету, члановима Конгреса, владе, високим официрима Пентагона и специјалистима за обуку пилота у морнарици и америчком ваздухопловству. У густом распореду, демонстриран је у четири до пет летова дневно.
Алфа џет A 58 је направио 88 летова, за 18 дана, у обиму од укупно око 100 часова. Шездесет седам америчких пилота су га летели. Програм није усвојен, из политичко индустријских разлога. То је одлучено у августу 1983. године. По захтевима Америчке морнарице, изграђен је једномоторни авион, по лиценци од BAE системс хока, у корпорацији Даглас, под називом T-45A хок. У 2005. години, Америчка морнарица је почела да користи 75 примерака T-45A и 86 T-45C, за побољшану обуку морнаричких пилота.
Алфа џет 2 NGEA Алфа џет 2, првобитно је назван Алфа џет 2 NGEA (нова генерација авиона за школовање / лаку подршку), школска је верзија и за лаку подршку, са надоградњом софистицираног нишанског система, са информацијама о навигацији, спољној околној ситуацији и управљањем оружјем. Такође је опремљен ласерским обележивачем циља, системом инерцијалне навигације итд. Системи су компатибилни са ракетом Матра Маџик 2. Такође су интегрисани и мотори Снекма-турбомеца ларзак 04-C20, повећаног потиска. Алфа џет 2 -{NGEA}- је настао надоградњом једног од четири постојећа прототипа.
Алфа џет 3 лансје (1989)
Надограђена варијанта -{NGEA}-, за побољшану подршку у свим временским условима, опремљеним системом -{FLIR}- и са повећаним асортиманом наоружања.
Алфа џет 3 лансје је дефинисан да има кабину са тандем седиштима, мултифункцијским екраном (-{MFD}-). Интегрисан му је радар -{AGAVE}-, ласерско откривање и аквизиција циља и скуп модерних система за контрамере.
Коначно, Марсел Дасо га је понудио за обуку, са уграђеном репном куком и ојачаним стајним органима, за ратну морнарицу.
Алфа џет М, за француску морнарицу (1990—1994) Суочени са чињеницом да се користила Фуга CM-175 зептер, у морнарици за обуку од 1960. године, у Марсел Дасоу су разматрали ново решење, у периоду од 1986. године до 1988.Une partie de la formation des futurs pilotes de l'aviation navale se déroule sur Alpha Jet depuis 1979. au sein de École de l'aviation de chasse de la BA 705 à Tours Приступили су испитивању Алфа џета од 18. до 29. јуна 1990. године, када је испитиван модернизовани Супер етендард (-{SEM}-), производен у 40 примерака. У јуну 1991. године, морнарица је такође разматрала амерички T-45A хок, укључујући нову кабину са два приказивача, укључујући ласерски сензор, GPS, топ калибра 20 -{mm}-, Ролс-Ројсова верзија Адура Mk871, -{F}-405/401. Коначно, то решење је изабрано 1994. године и француско особље је обучено у Америци у ваздухопловној бази Меридиан (Мисисипи).
350п248п Алфа џет на аеромитингу, на Аеродрому Батајница, 13. септембра 2009. године.
Карактеристике
Збирне карактеристике авиона Алфа џет Параметар Вредности / подаци Алфа џет А Алфа џет E Намена: један пилот, лаки напад и извиђач двосед за борбену обуку двосед за летачку и борбену обуку Дужина: 12,46 m (немачка верзија) 12,29 m Размах: 9,11 m 9,11 m Висина: 4,19 m 4,19 m Површина крила: 17,5 m²17,5 m² Траг точкова: 2,71 m 2,71 m Предња нога од задњих: 4,72 m 4,72 m Маса празног: 3.515 kg (немачка верзија) 3.345 kg Максимална маса: 8.000 kg 7.500 kg Капацитет горива: 1.500 kg (унутрашње) 716 kg (споља) 1.520 kg (унутрашње) 2.200 kg (споља) Максинмална спољна носивост: 2.500 kg Погон: два мотора Снекма-турбомеца ларзак-04-C20 потисак је 2 х 14,12 kN два мотора Снекма-турбомеца ларзак- 04-C6 потисак је 2 х 13,2 kN Максимална брзина: 1.000 km/h (ниво мора) Махов број = 0,85 (на висини 10.000 m) 920 km/h (ниво мора) Махов број = 0,80 (на висини 10.000 m) Плафон лета: 14.630 m 14.630 m Вертикална брзина: 3.420 m/min Тактички радијус: 540 km (обука) 1.450 km Долет: 2.940 km (два подвесна резервоара) 1.080 km Трајање лета: до 3,5 сати Стаза полетања 410 m 370 m Стаза слетања 610 m 500 m Фактор аеродинамичког оптерећења +8,6/−6,4
Наоружање Топ: 1× 27 mm Маузер BK-27, по потреби се носи уподтрупном контејнеру са бојевим комплетом од 150 граната, или 1x 30 mm DEFA са истоветним бојевим комплетом. Ракете: 2× Матра; ракетни лансери са 18× -{SNEB}- од 68 -{mm}-; 2× -{CRV7}- ракетна лансера са 19× 70 -{mm}- зрна Ракете: 2× AIM-9 сајдвиндерс; 2× Матра магик II; 2× AGM-65 маверик; Бомбе: 2.500 kg, на спољним носачима терета, укључујући различите бомбе (као што су касетне -{BL}-755 или слободно падајуће са продуженим дометом).
центар|500п Три пројекције авиона Алфа џет.
Корисници 230п235пАлфа џет у оквиру групе Ред бул.Француска Акро група.<center>230п230пПортугалски Алфа џет А.Француски Алфа џет.<center>
Садашњи , 29 примерака , 11 примерака , 16 примерака , 45 примерака , 99 примерака , 24 примерка , 24 примерка , 50 примерака , 6 примерака , 25 примерака , 5 примерака , 6 примерака
Бивши
Модернизација Алфа џет, ратног ваздухопловства Тајланда.|десно|мини|300п Белгија је надоградила своје примерке допунском софистицираном опремом. Инегрисали су инерцијални навигациони систем у спрези са GPS пријемником, нови горњи приказивач и систем () (HUD) обе реке стално на ручицама за управљање () -{HOTAS}-. Египат је добио две верзије (-{MS1}- и -{MS2}-) са побољшаном опремом, такође ради повећања ефиккасности за напад ваздух-земља.
Генерална дирекција за оружја француске закључила је уговор, 31. децембра 2007. године, у износу 22,6 милиона евра за филијале Марсел Дасоа Талес авионикс и SABCA, по основу реализације програма модернизације за 20 авиона, који добијају опрему као белгијски Алфа џет. Интеграција инерцијалног навигационог система у комбинацији са GPS пријемником, -{HUD}-, инсталације за оружје ваздух-ваздух и ваздух-земља итд. Први модернизовани авион је испоручен средином 2009. године.
Укупно произведено примерака
Укупно произведено примерака авиона Алфа џет, за све кориснике Корисник Број примерака Варијанта / 4 прототипови 7 Алфа џет 2 NGEA 30Алфа џет E (MS1)15 Алфа џет MS2 33 Алфа џет E 176Алфа џет E 175 Алфа џет А 7 Алфа џет E24 Алфа џет E24 Алфа џет E- 50 Алфа џет А, уступљено од Луфтвафе- 16 Алфа џет А, уступљено од Луфтвафе6 Алфа џет E- 25 Алфа џет, А уступљено од Луфтвафе5 Алфа џет E- 32 Алфа џет, А уступљено од Луфтвафе (DERA)- 12 Алфа џет, А уступљено од Луфтвафе- 3 примерка користе Флаит булсиУкупно произведено: 506 примерака, у периоду 1977-1986.
Напомене
Види још BAE системс хок Г-4 Супер Галеб Јак-130
Референце
Литература
Спољашње везе
http://www.fighter-planes.com/info/alphajet.htm http://www.milavia.net/aircraft/alphajet/alphajet_links.htm http://www.ebay.com.au/sch/sis.html?_nkw=Vintage+Plane+Photo+Dassault+Alpha+Jet+AO2392+&_itemId=360400529217