Хронологија радничког покрета код јужнословенских народа 1900—1904.

десно|180п Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за раднички и социјалистички покрет код јужнословенских народа који су се догодили од 1900. до 1904. године. Хронологија се бави догађајима на подручју бивше Југославије, а тада Аустроугарске и Османлијског царства, као и независних држава Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе и општим догађајима везаним за међународни раднички покрет и јужнословенске народе.

Напомена: За догађаје који су се одигравали на територији данашњих држава Србије (без Војводине), Црне Горе и Македоније, где је до 1919. био на снази стари календар, односно јулијански календар, у загради се налази датум по старом календару.

1900. 16. јун У Крушеву одржана Прва конференција македонских социјалиста. Они су тада као борци за социјално и национално ослобођење одлучили да се прикључе у организацију ТМРО. Током Илинданског устанка августа 1903, македонски социјалисти су постали истакнути руководиоци овог устанка.

23. септембар У Паризу од 23. до 27. септембра одржан Пети конгрес Друге интернационале, на коме се расправљало о питању како да се освоји државна власт и да ли се могу стварати политички савези са буржоаским странкама. Конгрес је такође изгласао Резолуцију у којој је осуђен милитаризам, али ја на Конгресу уочено да су реформистичке и опортунашке струје дубоко продрле у социјалистички покрет.

11. новембар У Новом Саду основано Опште друштво за образовање радника.

1901. 11. фебруар У Бечу умро краљ Милан Обреновић (1854—1901), владар Кнежевине Србије од 1872. до 1882. и први нововековни краљ Србије од 1882. до 1889. године, када је абдицирао у корист свог сина Александра. Сахрањен је у манастиру Крушедолу, на Фрушкој гори.

19. март У Београду потврђена правила Београдског радничког друштва. Ово друштво је до половине 1903, када је основана Српска социјалдемократска партија представљало централну радничку организацију у Краљевини Србији. Путем зборова, конференција, предавања, курсева, штампе, литературе и др, одиграла је значајну улогу у процесу формирања радничког покрета у Србији. Друштво је расформирано фебруара 1905. године.

15. мај У Београду отпочео штрајк радника у приватним штампаријама. Штрајком је руководила Дружина типографских радника.

27. јул У Београду основано прво Радничко позориште, које је радило у кафани „Радничка касина“, на углу Дечанске и Скопљанске улице (данас Нушићева улица).

20. јул У Новом Саду, од 20. до 24. јула текао штрајк око 400 радница новосадске свиларе, које су захтевале боље услове рада и повећање надница. Штрајк је окончан са успехом.

8. децембар У Београду у хотелу „Булевар“, одржан раднички збор на коме је осуђено погоршавање политичких прилика и захтевана слобода штампе, збора и удруживања. После збора је одржана протестна шетња улицама централним градским улицама у којој је учествовало око 2.000 лица.

1902. десно|мини|150п|Радничке новине из 1897. 18. јануар У Београду покренут социјалистички лист Радничке новине (првобитно покренут априла 1897, али је убрзо потом био забрањен). Листе је од 1903. био заједнички орган централних форума радничког окрета Србије, а главни уредници листа су били — Радован Драговић, Драгиша Лапчевић, Димитрије Туцовић, Душан Поповић и др. Лист је излазио до 1915, када је Србија окупирана од Аустроугарске. После Првог светског рата је обновљен, најпре као гласило СРПЈ(к), а касније Социјалистичке партије.

13. март У Трсту, од 13. до 15. марта, одржан генерални штрајк словеначких и италијанских радника. У сукобу са полицијом и аустроугарском војском било је 14 мртвих и 56 повређених лица.

30. март У Загребу, 30. и 31. марта, одржана прослава десетогодишњице излажења листа Слобода, органа Социјалдемократске странке Хрватске и Славоније (СДСХС). У оквиру прославе је одржана и Конференција, којој је присуствовало 120 особа из свих крајева Југославије (ова Конференција је била прва Југословенска социјалистичка конференција). Међу учесницима Конференције били су председник Београдског радничког друштва Никола Величковић, уредник Радничких новина Коста Јовановић и др. На Конференцији се највише расправљало о оснивању Савеза југословенских радничких друштава, које је имало за циљ да удружи сва радничка друштва јужнословенских народа, а један од иницијатора је био Витомир Кораћ.

1. април У Ријеци, од 1. до 3. априла, трајао штрајк 2.500 лучких радника који су захтевали осмочасовно радно време и повећање надница. Штрајк је окончан после постигнутог договора са лучким властима.

23. јун У близини села Ракитница, код Крушева у борби са турском војском погинуо Веле Марков (1870—1902), македонски социјалиста и национални револуционар. Био је један од оснивача Македонске социјалистичке групе, основане 1893. године.

29. октобар У Загребу почео да излази лист Слободна ријеч, који је био орган Социјалдемократске странке Хрватске и Славоније. Лист је био изложен честим забранама, а дефинитивно је забрањен 1914. године.

22. новембар У Будимпешти почео да излази лист Црвена слобода. Лист је излазио повремено и штампан је у Српској штампарији. Пошто је веома оштро критиковао тадашњег бана Куена Хедерварија, лист је илегално преношен у Хрватску. Око уређивања, штампања и преношења листа хрватским социјалистима су помагали мађарски и српски социјалисти.

1903. 23. фебруар У Љубљани извршио самоубиство Франце Железникар (1843—1903), један од првих словеначких социјалиста и оснивача Југословенске социјалдемократске странке (ЈСДС).

14. март У Радничком листу објављени чланци Фридриха Енгелса На гробу Карла Маркса и О материјалистичком схватању историје.

29. март Власти Краљевине Србије забраниле излажење листа Радничке новине (поново је почео да излази након Мајског преврата, као гласило Српске социјалдемократске странке).

5. април У Београду одржане демонстрације око 5.000 студената, ђака и радника против режима краља Александра Обреновића. Организатори ових демонстрација су били студенти-социјалисти Димитрије Туцовић и Триша Кацлеровић. На демонстранте је интервенисала жандармерија и војска, усред чега је убијено пете, а рањено шест лица. Ухапшено је било 123 демонстраната, а против њих 27 је била поднета пријава суду (после Мајског преврата сви оптужени су били ослобођени).

8. мај У Београду одржан раднички збор на коме је однета одлука о оснивању Радничког савеза, који би био земаљска централа свих синдикалних организација и општерадничких социјалистичких друштава. Савез је конституисан тек у јуну, након Мајског преврата.

20. мај На територији Краљевине Хрватске и Славоније избиле масовне демонстрације против бана Куена Хедерварија. Демонстрације су биле највеће у Загребу, где је било проглашено ванредно стање, а на завођењу мира 1. јуна била је ангажована и војска. Терор у Загребу, је изазвао талас демонстрација припадника Словенских народа у читавој Аустроугарској. Ситуација се касније смирила, а Куен је 27. јуна премештен на функцију премијера Краљевине Угарске.

10. јун мини|десно|150п|Краљ Александар и краљица Драга на венчању, 1901. У Београду у ноћи 10/11. јуна извршен тзв „Мајски преврат“ у ком је група официра (чланова тајне организације „Црна рука“), предвођена пуковником Драгутином Димитријевићем Аписом упала у двор и убила краља Александра (1876—1903) и краљицу Драгу Обреновић (1864—1903). Овим чином с власти је збачена династија Обреновић, а на власт је дошао краљ Петар Карађорђевић.

крајем јуна У Београду одржана седница Управе Београдског радничког друштва на којој је донета одлука да се формира Српска социјалдемократска странка (ССДС). Иницијатори оснивања партије су били Драгиша Лапчевић и Радован Драговић, а странка је формирана 2. августа (20. јула по с.к.).

7. јул У Крагујевцу одржан оснивачки збор Крагујевачког радничког друштва. На Збору су говорили Радован Драговић, Драгиша Лапчевић и Триша Кацлеровић. У селима Велики и Мали Торак (данас једно село Торак) на поседу грофа Чекоњића избио штрајк жетелачких радника. Пошто нису успели да наговоре раднике да се врате на посао, срески наредник је 9. јула довео 30 жандарма. Тада су избили немири, а власти су примениле тзв „робовски закон“ из 1898. године и 80 радника осудиле на 30 дана затвора. Пошто нису успели да пронађу друге раднике, похапшени радници су били пуштени и враћени на посао, уз повећану дневницу.

12. јул У Лесковцу одржан збор, коме је присуствовало око 600 радника и на коме је донета одлука о оснивању Радничког друштва.

2. август десно|мини|150п|Димитрије Туцовић У Београду одржан Први конгрес Радничког савеза Србије и Основачки конгрес Српске социјалдемократске странке (скраћено ССДС, а од 1909. Српска социјалдемократска партија). Овим Конгресима је присуствовало 33 делегата социјалистичких радничких организација из 20 места, као и привремена управа Радничког савеза, редакција Радничких новина и поједини социјалисти, све укупно око 130 људи. На Синдикалном конгресу је усвојен правилник Радничког савеза и изабрана управа са председником Луком Павићевићем и секретаром Стеваном Васиљевићем. На Конгресу ССДС донет је статут и програм странке и изабрана Главна партијска управа на челу са председницима Драгишом Лапчевићем и Николом Величковићем и секретарима Костом Јовановићем и Радованом Драговићем. У Македонији избио тзв. „Илиндански устанак” против турске власти, који је организовала организација ТМРО. У току устанка су била ослобођена многа места и проглашена Крушевска република, на чијем челу је стајао револуционар Никола Карев. Турци су убрзо покренули јаку офанзиву у којој су поново заузели ослобођену област.

3. август У Сењском руднику, код Деспотовца, догодила се рударска несрећа у којој је погинула цела смена (овај дан 21. јул се до Другог светског рата обележавао као Дан рудара у Србији).

19. август У Сењском руднику избио штрајк око 600 рудара, због отпуштања двојице рудара, али и лоших услова рада који су проузроковали рударску несрећу и отпуштања рудара. Сви захтеви штрајкача су прихваћени и штрајк је успешно окончан 28. августа. (Дан почетка штрајка 6. август се од Другог светског рата обележава као Дан рудара у Србији).

23. август У Ужицу одржан збор на коме су у присуству око 1.500 грађана говорили Драгиша Лапчевић и Димитрије Туцовић.

6. септембар У Београду Српска социјалдемократска странка одржала збор на коме је говорено о положају народа Македоније и Старе Србије, коју су још увек били под турском влашћу. На збору је донета Резолуција у којој је донет закључак да је њихов једини спас у револуцији. Такође је речено да је решење македонског питања у стварању конфедерације балканских држава.

21. септембар У Краљевини Србији одржани парламентарни избори. Српска социјалдемократска странка освојила је једно посланичко место избором др Михаила Илића у Крагујевцу.

9. новембар У Сплиту одржана Прва конференција социјалдемократа Далмације (на њој су били присутни социјалдемократи италијанске, хрватски и српске националности). На Конференцији је конституисана покрајинска организација Југословенске социјалдемократске странке (ЈСДС) за Далмацију (седиште ове странке се налазило у Љубљани). До тада су далматински социјалдемократи били у саставу Јадранске секције Социјалдемократске странке Аустрије (СДСА), чији се седиште налазило у Трсту. Иако су приступили ЈСДС, социјалдемократи из Далмације су у практичном раду више сарађивали са Социјалдемократском странком Хрватске и Славоније (СДСХС) из Загреба, него са ЈСДС.

1904. 14. јануар У Београду одржан протестни збор на коме је расправљано о незапослености. Организатор скупа је био Раднички савез, а на скупу је такође осуђен однос полиције према незапосленим радницима.

17. јануар