Хипертензивна криза (ХК) је ургентно, често животно угрожавајуће, стање праћено симптомима и знацима акутног оштећења срца, мозга, бубрега или ока. Зато хипертензивна криза захтева брзо снижење крвног притиска (на нормалне вредности) да би се спречило или смањило оштећење наведених органа и хипертензивног синдрома у трудноћи..
У основи поремећај најчежће је тешка, малигна (акцелерирајућа) хипертензија, изазвана наглим, критичним увећањем вредности крвног притиска изнад 180/110 -{mmHg}- (према неким ауторима изнад 180/120 -{mmHg}-).. Како патофизиолошки механизам хипертензивне кризе до данас није у потпуности разјашњен, она је у пракси једно од најчешћих неадекватно лечених акутних стања. Постоји претпоставка да је у основи поремећаја, нарушена ауторегулација на нивоу периферних артеријских крвних судова, која је у хипертензивној кризи изазвана наглим ослобађањем вазоконстрикторних супстанци. У моменту када крвни притисак порасте изнад горње границе ауторегулације, настаје убрзан проток крви и хиперперфузија органа, која има за последицу излазак течности из крвних судова у простор периваскуларних ткива и појаву едема.Volhard F, Fahr T. Die brightsche Nierenkranbeit: Klinik, Pathologie und Atlas. Berlin, Germany: Springer, 1914.
Апсолутна вредност крвног притиска у хипертензивној кризи не одређује степен њене хитности, већ, присуство знакова акутног оштећења циљних органа, који упућују на адекватан терапијски приступ и безбедну брзину снижавања крвног притиска, у циљу спречавања даље прогресије оштећења органа. Зато је пажљиво одабрана терапија, којој мора претходити правовремено постављање дијагнозе, најбитнији фактор у лечењу хипертензивне кризе, и има за циљ да редукује морбидитет и морталитет изазван овим стањем..
Дефиниције и подела Артеријски крвни притисак
Притисак који влада у системским артеријама и представља снагу која омогућава ток крви у системској циркулацији назива се артеријски крвни притисак (КП). Његова вредност је 120/80 -{mmHg}-. Артеријски крвни притисак одређује минутни волумен срца и укупна периферна резистенција у системској циркулацији. Регулација крвног притиска укључује многе сензорне механизме, од којих су важнији артеријски пресорецептори, систем ренин–ангиотензин–алдостерон и др. Тим механизмима омућава се одређена стабилност артеријског крвног притиска у границама 50% изнад и испод базалних вредности здравих људи, упркос варијацијама волумена срца од 1/3 његове вредности до петоструког повећања.Ламбић И. Преглед кардиоваскуларног система У: Интерна пропедвтика, Хаџипешић Љубомир, Просвета, Ниш 1991, стр 124.
Артеријска хипертензија
Артеријска хипертензија је акутна или хронична болест коју карактеришу истовремено повишене вредности систолног (СП) и дијастолног (ДП) крвног притиска (КП ≥ 140/90 -{mmHg}-), или само повишене вредности систолног крвног притиска (изолована систолна хипертензија) након узимање антихипертензивне терапије.Guidelines Committee 2003 European Society of Hypertension–
Добро је познато да нема границе која, јасно, дели нормалне вредности КП од патолошких. Зато су граничне вредности за хипертензију одређене арбитражом на основу дугогодишњег искуства и праћења болесника, и приказане су на доњој табели, за особе старије од 18 година. <center> {| | bgcolor="silver" colspan="6"|<center>Дефиниција и класификација артеријске хипертензијеDimkov S. i radna grupa, Arterijska hipertenzija, Nacionalni vodič za lekare u primarnoj zdravstvenoj zaštiti Prvo izdanje, 2005. - Beograd: Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, (Valjevo: Valjevo print). VII, 69 str.; tabele; 21 cm. </center> |- ! rowspan=2 |-{ESH/ESC}- категорија - ! colspan=2 | Систолни притисак ! colspan=2 | Дијастолни притисак ! rowspan=2 |-{AHA/ACC}- категорија -- |- ! mmHg ! kPa ! mmHg ! kPa |- | Оптималан | < 120 | < 15.9 | < 80 | < 10.5 | Нормалан
| Нормалан | 120–129 | 15.9-16,5 | 80–84 | 10.5-10,8 | Прехипертензија |- | Високи нормални | 130–139 | 17.0–18.5 | 85–89 | 11.0–11.9 | Прехипертензија |- | Хипертензија | ≥140| ≥18.7| ≥90| ≥12.0| Хипертензија|- | Стадијум I (блага хипертензија) | 140–159 | 18.7–21.2 | 90–99 | 12.0–13.2 | Стадијум I |- | Стадијум II (умерена хипертензија) | ≥160-179 | ≥21.3-24,0 | ≥100-110 | ≥13.3-14.3 | Стадијум II |- | Стадијум III (тешка хипертензија) | ≥180 | ≥24.0 | ≥110 | ≥14.3 | Стадијум II |- | Изолована системска хипертензија | ≥140 | ≥18.7 | <90 | <12.0
</center>Напомена: ''Уколико вредности систолног или дијастолног крвног притиска, наведене у табели, улазе у различите категорије користи се препорука за тежи степен''.
Хипертензивна криза Кључне тачке у хипертензијивној кризи. Хипертензивна криза се јавља у до 2% пацијенти са системском хипертензијом. Смртност од хипертензивних кризних ситуације смањена је током последњих четири деценије, међутим, распрострањеност и демографија поремећаја остала је непромењена. Пацијенти са артеријском хипертензијом у ванредним ситуацијама развијају дисфункција ендотела, која може трајати годинама после акутног догађаја. Тренутни докази указују да је већина пацијената са хипертензивном кризом лечена неодговарајућуом терапијом, што резултује високом учешћем третмана у нежељени ефектима. Висок проценат хоспитализованих пацијената са хипертензивном кризом, убрзано и непримерено третира се интравенским антихипертензивним лековима, што резултује потенцијално озбиљним последицама. Хипертензивна криза подразумева нагло повишење (скок) вредности, најчешће и систолног и дијастолног крвног притиска које спадају у категорију стадијума три или тешке хипертензије (КП ≥ 180/110 -{mmHg}-). Како доста често вредности дијастолног КП у хипертензивној кризи прелазе и 130 до 140 -{mmHg}-, могу да доведу до акутних по живот опасних компликација.Kaplan NM. Severe asymptomatic hypertension (hypertensive urgenicies). www.uptodate.com UpToDate, Vol 13.1.2005..Kaplan N, Rose B. Hypertensive emergencies: Malignant hypertension andhypertensive encephalopathy. www.uptodate.com UpToDate, Vol 13.1.2005
Хипертензивна криза као посебан ентитет, и поред често подједнако високих вредности КП, клинички се манифестује у два облика као: Хипертензивна емергенција — хипертензивна криза првог степена хитности.Асимптоматска, хипертензивна ургенција — хипертензивна криза другог степена хитности (англосаксонски аутори их означавају као ).Симптоматска, хипертензивна емергенција — хипертензивна криза првог степена хитности (англосаксонски аутори их означавају као ). Она је последица малигне акцелерирајуће хипертензије и зато припадају првом реду хитности, јер су праћене брзим и прогресивним оштећењем крвних судова (ретиналне ексудати или хеморагије, папиледем) и/или виталних органа (нпр. малигна нефросклероза).
Хипертензивне кризе првог реда хитности се најчешће манифестују као: Акутни едем плућа Церебро-васкуларни инсулт Субарханоидалано крварење Хипертензивна енцефалопатија Интрацеребралано крварење Акутни инфаркт миокарда Акутна дисекција аорте Акутни гломерулонефритис „-{Rebound HTA}-“ након наглог престанка лечења антихипертензивним лековима
Етиологија и патофизиологија Артеријски крвни притисак настаје као резултат дејства две силе, силе потиска и отпора: Сила потиска Силу потиска ствара; лева срчана комора, која истискује крв у аорту и десна комора која потискује крв у плућну артерију. Сила отпора Силу отпора стварају артерије, односно њихова сила отпора која се супротставља протоку крви. Поремећај регулација крвног притиска У регулацију крвног притиска укључени су и нервни импулси који узрокују ширење или скупљање артерија. Када су капилари широко отворени, крв кроз њих тече лако и без већег отпора. Међутим, када су капилари сужени, крв кроз њих отежано протиче и притисак унутар капилара расте. То стање за последицу има висок артеријски крвни притисак или хипертензију. Код енормно повишеног артеријског притиска, нпр у хипертензивној кризи, висока вредност притиска унутар крвних судов може довести до озбиљних оштећења артерија; мозга, срца, плућа, ока итд. десно|мини|300п|Поремећаји у ренин-ангиотензин-алдостерон систему, доводе до развоја хипертензивне кризе Већина хитних хипертензивних стања јавља се код болесника са хроничном артеријском хипертензијом различитог узрока, значајно чешће код мушкараца.. Болесници са неким од облика секундарне хипертензивне болести (бубрежна васкуларна болест, феохромоцитом), чешће се развија хипертензивна криза. Пошто је код више од 90% болесника хипертензија есенцијалног порекла, највећа учесталост хипертензивних криза се управо јавља код ове групе болесника. Хипертензивна криза на основама секундарне хипертензије (поред наведеног) често се јавља и код прееклампсије (еклампсије), абузус наркотика (кокаин), као и код болесника у периоперативном и раном постоперативном периоду.
Код болесника са есенцијалном хипертензијом, један од најчешћих узрока акутног хипертензивног стања је некомплијантност болесника или нагли престанак употребе антихипертензивних лекова.
До данас нису у потпуности разјашњени патофизиолошки механизам код хипертензивне кризе. Према бројним експерименталним истраживањима на животињама установљено је да у основи самог механизма поремећај лежи нарушена ауторегулација на нивоу периферних артеријских крвних судова. Мерењем калибра пијалних артерија нормотензивних животиња, при значајним варијацијама крвног притиска, остварених давањем вазоконстриктора или вазодилататора, утврђено је да је церебрални (мождани) проток остао константан, упркос варијацијама притиска, захваљујући мерама ауторегулације. У овим експериментима при порасту крвног притиска артериоле би се сужавале, а при паду шириле. Међутим, када би средњи артеријски притисак порастао изнад 180 mmHg, тако чврсто „стегнути“ крвни судови, више нису могли да издрже притисак и изненада би се ширили, изазивајући хиперперфузију мозга под високим притиском, са последичним изласком течности из крвних судова у периваскуларна ткива, доводећи до едема мозга и синдрома хипертензивне енцефалопатије.
У претходно нормотензивних особа, чији крвни судови нису адаптирани, до поремећаја механизма ауторегулације и појаве симптома хипертензивне кризе долази при вредности средњег артеријског притиска од око 120 mmHg, док се код претходно хипертензивних болесника ово догађа при вредности притиска од око 180 mmHg. Овај протективни механизам преегзистентне хипертензије може се објаснити тиме што трајно повишене вредности крвног притиска, доводе до функционалних и структурних промена у зиду артериола, померајући удесно криву протока крви у функцији од артеријског притиска..)
Бројни истраживачи сматрају да је иницијални процес у механизму настанка хипертензивне кризе нагло ослобађање вазоконстрикторних супстанци (тромбоксанa, ендотелина–1, ангиотезинa, алдостеронa, вазопресинa), што доводи до пораста периферног васкуларног отпора. Механички стрес који у тим условим делује на зид крвног суда води даљем ослобађању вазоконстрикторних супстанци, што даље изазива дисфункцију ендотела, активирањем коагулационе каскаде, фибриноидном некрозом малих крвних судова, и даљим лучењем вазоконстриктора, што покреће тзв „зачарани круг“...
Релативна хиповоломија као последица притиском изазване натриурезе стимулише активирање система ренин-антиотензин, водећи даљој вазоконстрикције и продукцији проинфламаторних цитокина као што је интерлеукин 6... Када крвни притисак порасте изнад горње границе ауторегулације, долази до убрзаног протока крви и хиперперфузије органа, као што је то објашњено у анималном (животињском) моделу.
Епидемиологија Преваленција хипертензије'''