Тјен Шан или преведено са језика локалних народа (кинески, киргиски, итд) Небеске планине или Божанске планине, велики су планински масив у средњој Азији. Највиши врх у Тјeн Шану је Јенгиш Чокусу, висок . Његова најнижа тачка је Турпанска депресија, која је испод нивоа мора.

Једна од најранијих историјских референци на ове планине може бити повезана са сјунгнуском речју Килиан () - према тангском коментатору Јану Шигу, Килиан је сјунгнуска реч за небо или небеса. Сима Ћен је у Записима Великог историчара споменуо Килиана у контекству домовине Јуеџија и верује се да се тај термин односи на Тјен Шан, а не на Килијанске планине даље источно и сада познато под овим именом. Планине Тану-Ола у Туви имају исто значење у свом имену („небеске планине“ или „планине бога/духа“). Име на кинеском, Тјен Шан, највероватније је директан превод традиционалног киргишког назива за планине, -{Teñir Too}-. Тјен Шан се сматра светим у Тенгризамз, а његов други највиши врх познат је као Кан Тенгри што се може превести као „Господар духова“. На Конференцији о светској баштини 2013. године, источни део Тјен Шана у западној Кини, у региону Синђијанг, наведен је као локација светске баштине.新疆天山成功申遗 Западни део Казахстана, Киргистана и Узбекистана тада је бијо наведен 2016. године.

Назив мини|лево|300px|<center>Карта древног пута свиле с Тјен Шаном у средини мини|десно|300px|<center>Језеро Тјенчи („Небеско језеро”) на горју Богда (Кина) мини|лево|<center>Врх Победе, највиши врх Тјен Шана

Назив потиче од кинеског 天山 (-{Tiān Shān}-), што дословно значи „Небеске планине”; што је исто значење и његова назива на киргијском -{Теңир тоо (Tengri-Too)}-, кашашком -{Хан Тәңірі (Han Tengri)}-, монголском -{Тэнгэр уул (Tenger Uul)}- и ујгурском تەڭرى تاغ (Tengri Tah).

Кинески назив вероватно потиче од Сјунгну назива за Наншан горје, које се налази 1.500 -{km}- према југоистоку од Таншана, а који је први забележио Сима Ћен у свом делу Записи великог историчара из 91. п. н. е., као назив за прадомовину Сјунгну народа ЈуежиXinru Liu, Migration and Settlement of the Yuezhi-Kushan: Interaction and Interdependence of Nomadic and Sedentary Societies, Journal of World History (Journal of World History), Volume 12 (Issue 2, Fall 2001), str. 261.–291..

Име горја Тану-Ола у јужном Сибиру је настало из туванског назива -{Таңды-Уула (Tangdi-Uula)}-, што такође значи „Небеске планине”.

Географске и геолошке карактеристике мини|250п|лево|Поглед на Хан Тенгри, један од највиших врхова Тјан Шана

Планински ланац Тјен Шан простире се од истока према западу у дужини од 2500 км преко Кине, Казахстана, Киргистана, па све до Узбекистана. Ширина планинског масива је 500-300 км, са површином од 1.000.000 км². Геолошки то су млади венци планина, које су настале у Кенозоику, са највишим Врхом Победа (Џенгис Чокусу) који има 7.439 м и бројним врховима који прелазе 6000 м. Планински венац Тјен Шан је богат бројним језерима и изворима многобројних река. Велика површина планинског масива је прекривен шумом оморике, које расту на висинама преко 2.000 метара, док на нижим надморским висинама расту јединствене природне шуме дивљих ораха и јабука.

Највиши врх Тјен Шана је Врх Победе (киргишки: -{Жеңиш чокусу, Džengiš Čokusu}-) висине 7,439 -{m}-, који је и највиши врх Киргистана, на граници с кинеском аутономном покрајином Синђан. На Таншану се налазе и бројни други врхови који прелазе 6.000 -{m}-, као што је Хан Тенгри (7.010 -{m}-) који припада Кини, Киргистану и Казахстану, чији је и највиши врх. Прелаз Торугарт (3.752 -{m}-) се налази између Казахстана и Синђана. Тјен Шан има бројна језера и извор је бројних река као што су Сир Дарја, Или i Тарим. Северни Тјен Шан се састоји од више горја: Талас Алатау (Узбекистан, Киргистан и Казахстан), Киргишки Алатау, Куруктаг и Terskej Alatau (Киргистан), Кунгеј Алатау (Киргистан и Казахстан) и Трансили Алатау (Казахстан). Између киргишког горја Кунгеј и Терскеј, на 1.606 -{m}- надморске висине, налази се велико слано језеро Исик Кул. Још једна природна знаменитост на северозападу Тјен Шана је 15 -{km}- дуг и 500 -{m}- дубок кланац реке Аксу, који се налази у Казахстану, 200 -{km}- североисточно од Ташкента.

Таншан Синђенга

У Кини, Тјен Шан се састоји од четири горја (Томур, Калајун-Куерденинг, Бајинбукуке и Богда) која прекривају површину од 606.833 -{ha}-. Ова горја се уздижу изнад пустиње Такламакан стварајући јединствен визуелни контраст између топлих (сувих и пустих) и хладних (влажних и бујних) крајева. Њихов рељеф и екосистеми су сачувани од плиоцена и представљају изванредан пример непрекинутих биолошких, еколошких и еволуцијских процеса. Ту обитава велики број ендемских и реликтних биљних врста од којих су многе ретке и угрожене врсте (као што је смрека -{Picea schrenkiana}-).

Западни Таншан

Западни Таншан се креће у висини од 700 до 4,503 -{m}-. Карактеришу га различити крајолици који су дом изузетно богатој биоразноликости, посебно типова шума и јединствених биљних заједница. Од глобалне је важности као центар подрекла низа култивираних воћних култура.

Клима

Референце

Литература

The Contemporary Atlas of China. 1988. London: Marshall Editions Ltd. Reprint 1989. Sydney: Collins Publishers Australia. The Times Comprehensive Atlas of the World. Eleventh Edition. 2003. Times Books Group Ltd. London.

Спољашње везе

Russian mountaineering site Tien Shan United Nations University (2009) digital video "Finding a place to feed: Kyrgyz shepherds & pasture loss": Shepherd shares family's observations and adaptation to the changing climate in highland pastures of Kyrgyzstan's Tian Shan mountains Accessed 1 December 2009

Категорија:Планине у Кини Категорија:Географија Казахстана Категорија:Географија Киргистана Категорија:Географија Узбекистана