Брестовачка бања је бања у источној Србији. Налази се близу села Брестовац код Бора. Бања се налази на надморској висини од 385 метара.Брестовачка Бања, Приступљено 27. 10. 2016. Клима је умерено-континентална. Некадашња вулканска активност и сложен геолошки састав терена условили су појаву термоминералних извора.

Температура воде је 32—40 °C. У води има калијума, калцијума, натријума, магнезијума, хлора, јода, сулфата, карбоната и др. Природне олигоминералне лековите воде Брестовачке бање успешно се користе на више начина: пијењем, испирањем, орошавањем, аеросолом, купањем, а у физикалној терапији служе и као помоћна лековита средства медикаментима.

У бањи се налази конак Кнеза Милоша, из 1837. године, турски хамам тј. рестаурирано старо купатило.

Традиционално се у августу месецу сваке године (од 2007. године) одржава туристичка манифестација Дани Брестовачке бање.

Историја 200p|лево|мини|Дворац кнеза Александра Карађорђевића Брестовачка бања спада у најстарије бање у Србији, с обзиром да су за њу знали још Византинци и стари Римљани. Користили су је и Турци као илиџу – бању.

Својевремено хемијску анализу узорака воде Брестовачке бање обрадио је у Беч доктор Хрушауер. О лековитим својствима воде ове бање надалеко се прочуло. Сигмунд Аугуст Волфган Хердер је воду у Брестовачкој бањи упоређивао са далеко познатим бањама Швајцарске и Тирола.

Године 1834. направљен је запис у стени о боравку кнегиње Љубице Обреновић назван још и „Љубичин камен“. Она је често посећивала бању са својим синовима. Бању су још посећивали: Јеврем Обреновић, брат кнеза Милоша и Милутин Петровић, брат хајдук Вељка Петровића.

Између 1835. и 1837. године гради се конак кога подиже књаз Милош. Била је то скромна зграда правоугаоног облика, кров покривен „ћерамидом“, са гредама од храстовине на угловима. У основи, изузетно једноставна грађевина. Кнез Милош је долазио повремено у конак ради лечења реуме. Једино на чему је инсистирао, били су мир и тишина. Волео је дуге шетње до околних изораБрестовачка бања (1997), Зборник радова са научног скупа природа Брестовачке бање (Уредник Стеван М. Станковић), Бор, Туристичка организација..

Конак кнеза Милоша је рестауриран 1970. године када постаје музеј под називом „Брестовачка Бања у доба кнеза Милоша“.

Године 1856. кнез Александар Карађорђевић подиже „Кнежев дворац“ у близини Милошевог конака и турског купатила. Дворац је грађен у раскошнијем стилу од конака кнеза Милоша. Била је то двоспратна зграда зидана по узору на градску архитектуру. Имала је салу са балконом и четири собе на горњем спрату. Кнез је у бању долазио искључиво лети, када би време проводио у купању, одмору и лову на дивљач којом је бања тада била богата. Начин живота у дворцу је био уређен по угледу на европске дворове тог времена.

Поред грађевина које су подигли српски владари, било је и грађевина намењених бесплатном боравку и лечењу сиромашних болесника. Први бањски лекар био је Стеван Мачај. Треба рећи да се 1905. године у бањи лечио и краљ Петар I Карађорђевић, који је саградио купатило које се и данас користи.

Према Хердеру, пет извора који истичу из пукотина у стенама дају у једној минути 9,5 кубних метара воде. Извори су сваки за себе богати сумпором и магнезијумом, солима угљеничне киселине итд. По свом богатом хемијском садржају, професор Панчић ставља изворе у Брестовачкој Бањи испред свих српских и одмах иза карлсбадских извора.

Туризам лево|мини|Председник Тито у посети Брестовачкој бањи Туризам у Брестовачкој бањи почео са доласком Милоша Обреновића односно владарске династије Обреновић у ове крајеве. Милош у Брестовачкој бањи гради свој конак, који ће служити њему и члановима породице за одмор. Након доласка уставобранитељске владе и поновног повратка Карађорђевића на престо, у кнез Александар Карађорђевић гради свој мали летњи дворац који ће служити за излете и одмор. На послетку, још ће и краљ Петар I овде дати новац да се изгради бањски комплекс са базенима, собама, лечилиштем и сл. На тај начин Брестовачка бања постаје краљевска бања, обе краљевске династије.

Туризам у бањи никада није био намењен широким народним масама, већ због приватности, лековитости и лепоте природе бива намењена елитним посетиоцима из круга краљевске породице. Данас бања, има потпуно отворен карактер, и намењена и доступна свим туристима и посетиоцима. У њеним лепотама највише уживају локални грађани који су упознати са њеним лековитим сумпорним изворима. Бања још увек бележи скроман број туриста, што у великој мери отежава финансирање овог локалитета али чува његове најлепше природне лепоте.

Дани бање, који се одржавају у августу месецу, мењају ту слику, и велики број гостију из града и околине на тај дан посети Брестовачку бању. Овакве манифестације, дају бањи поред медицинског и културни карактер, који се још увек пажљиво негује, чувајући ову краљевску бању од културолошке деградације.

Галерија

Види још Уже подручје Брестовачке Бање

Референце

Спољашње везе Стеван М. Станковић Писана реч о бањама Србије - ГЛОБУС 37-38 – часопис за методолошка и дидактичка питања географије. Брестовачка бања има данас изглед сасвим модерне бање („Политика”, 7. јул 1940) https://www.deutsche-biographie.de/sfz29940.html ()

Категорија:Бање у Србији Категорија:Географија Бора