Амстердам () главни је и највећи град у Холандији. Основан је крајем 12. века као мало рибарско место на обали реке Амстел. Данас је највећи град у држави и финансијски и културни центар. У граду живи 975. 061 становника док је број становника метрополске територије око 2. 691. 477. Он је и део велике конурбације Рандстад у којој живи 7.100.000 становника. Град, који његови становници понекад зову и Мокум (што потиче из хебрејског), налази се у провинцији Северна Холандија на ушћу реке Амстел у залив ИЈ.
Иако је главни град Холандије, седиште владе не налази се у Амстердаму већ у Хагу.
Старо језгро града, једно је од највећих у Европи, изграђено је у 17. веку. Облик је дефинисан кружним воденим каналима. У граду се налази више познатих музеја. Између осталих: Земаљски (Ријкс) музеј, музеј Ван Гога, Рембрантов музеј и др. Амстердам није главни град Северне Холандије, провинције у којој се налази, већ је то Харлем.
Облик града је дефинисан кружним воденим каналима будући да је Амстердам (име: брана/насип на Амстелу) изграђен најпре као мало рибарско место, које је добило повељу којом се признаје за град 1300. године, потом у 17. веку као град чију једну четвртину територије обухвата водена површина. Током тог истог века — за Низоземску златног века — Амстердам постаје један од финансијских центара Европе, првенствено захваљујући развијеном банкарству и брушењу дијаманата, али исто тако и због одличних трговачких веза које је имао са светом. Целокупни систем канала кроз које су некада низоземски бродови одлазили пут Индонезије, Суринама и других бивших низоземских колонија, данас је на листи Унескове светске баштине 2010. године.
Амстердам је и данас један од највећих финансијских центара Европе, али и једна од њених културних престоница. Према истраживању које је спровела организација -{Economist Intelligence Unit}-, то је други најбољи град за живот. Град сваке године бележи изузетну туристичку посећеност. Поред Рајкс музеја, музеја Винсента ван Гога и Рембранта и куће Ане Франк, великом приходу од туризма Амстердам треба првенствено да захвали легализованој проституцији и четврти црвених фењера (Де Вален), легализованом конзумирању лаких дрога и постојању више стотина кофи шопова у којима се могу купити најразличитије врсте канабиса, као и изузетно богатим садржајима намењеним ЛГБТ заједници, међу којима је и Амстердамска геј парада — туристички најпосећенија манифестација која се одржава на територији Холандије.
Амстердам своје име дугује једној брани на ријеци Амстел из 13. века. Проглашен је градом 1300. године те након тога временом је достигао своје златно доба поставши једна од најважнијих лука и трговачких градова света. Утицај странаца, понајвише из Немачке и скандинавских земаља довео је до енормног пораста становништва у 16. веку, укључујући и изградњу система канала у сврху утврђења и одбране града, који је касније постао познат као прстен канала. Због бројних канала, Амстердам понекад називају и Венецијом севера.
Град је подељен у седам управних округа. Град има бројна насеља, укључујући и међународно познати Јордан.
Градски окрузи мини|лево|Градски окрузи Амстердама од 1. маја 2010. Од 1. маја 2010. године уведена је нова подела градских округа у Амстердаму, раније 14, а данас само седам округа. Сваки од округа је даље подељен на насеља. До 2014. сваки од ових округа имао је своја властита окружна већа и широки спектар месних овлашћења и надлежности. Од 2014. године на њиховом челу су комисије округа (хол. -{bestuurscommissies}-).
Округ Центар Ужи део градског центра са насељима Јордан, Грахтенгордел, Остелијке Ејланден, Вестелијке Ејланден, Рапенбург, Цзар Петербурт и Харлемербурт.
Округ Запад: Вестерпарк (Коленкитбурт, Спарндамербурт, Статслиденбурт, Фредерик Хендрикбурт) Амстердам Ауд-Вест (Хелмерсбурт, Кинкербурт, Вонделбурт) Де Барсјес (Меркаторбурт, Адмираленбурт) Бос ен Ломер (са селом Слотердијк)
Округ Нови запад: Гајзенвелд-Слотермер (Слотермер, Спирингхорн) Осдорп са Де Акером Слотерварт (Овертомсе Велд, Ниув-Слотен) Вестпорт (западно лучко подручје, индустријска зона Слотердијк, Телепорт, Руигорд) Слотен (са насељима Ниув Слотен и Остоевер)
Округ Југ: Ајд-Зојд, Зајдерамстел, Стадионбурт и Аполобурт
Округ Исток: Ост/Ватерграфсмер, де Омвал, Дапербурт, Трансвалбуурт, Јулианапарк, Зеебург, Индијска четврт, источно лучко подручје, ИЈбург
Округ Сјевер: Села Дургердам, Зундердорп, Рансдорп, Холислот, насеља Буикслот, Моленвијк, Буикслотермер и Флорадорп.
Округ Југоисток: Бијлмер, Гаспердам, Булевијк, Дримонд
Историја мини|200п|десно|Најстарији познати приказ Амстердама, -{Cornelis Anthonisz}-, 1538.
Рана историја (1200—1585) Име града се изводи из имена једне бране са уставом из 13. века са преводницом на реци Амстел. Најстарији запис о данашњем Амстердаму је онај од 27. октобра 1275. који говори о малом рибарском селу Амстелредам. Латинско име тог насеље било је -{Amstelodamum}-. На речном ушћу било је потребно подигнути насипе, да би се грађевине са обе стране ушћа заштитиле од поплава. У то време, Зејдерзе је био отворени залив Северног мора, а земљиште се слегало због мера одводњавања. Тим бранама, каквих је дуж залива Зејдерзе било много, припадале су и преводнице којима се речна вода пропуштала, а уједно су и омогућавале пловидбу бродова.
Брана која је направљена на Амстелу повезивала је два насеља која су настала на обе стране бране, а и данас се та насеља називају Ауде Зијде и Ниуве Зијде (нова и стара страна). Насеље је након изградње бране, брзо израсло, па је већ 1300. добило статус града.
До 12. века данашња низоземска провинција Холандија била је већим делом слабо насељена. Ради се једном врло влажном подручју, који се углавном састоји из мочвара, кроз које теку многе реке и водотоци. Једна од тих река била је и Амстел, која се улива у уски морски рукавац назван ИЈ. Крајем 12. века око речне бране настало је мало насеље. Археолошка ископавања показала су да је стара дечија песмица Амстердаме, лепи граде, на стубовима направљен си, готово у потпуности тачна. Помоћу бројних стубова испод грађевина, који су понегде били убодени и до 18 m кроз блатњаву земљу све до чврстог песка, прављене су куће и улице изнад мочваре. Брана на Амстелу се одржала све до данас, мада је у међувремену на њеном месту настао део града звани Дам.
Почетком 13. века Амстердаму тадашњи владар даје статус града. Током 14. а посебно у 15. веку Амстердам је доживео нагли развој и већ тада је започело његово златно доба.
Златно доба (1585—1672) Овај период је период великих трговачких успеха. У то доба Амстердам је био престоница трговачког света. У току овог периода настао је и препознатљив градски пејзаж. Неке од најзначајнијих грађевина датирају управо из овог периода. Један од примера је Краљевска палата на тргу Дам.
Амстердам никад није био члан Ханзе. Риболов, који је испочетка био главни извор прихода, крчио је пут развоју трговине. Шпанска анексија Португала 1580. приморала је северну Холандију да сама почне да упућује своје бродове према Индији. Прве пловидбе започеле су и амстердамске луке и одмах су постигле успех. Узбуђени овим догађајем, ускоро су у се целој држави почели правити бродови који су се слали за Индију. Из ових појединачних иницијатива настала је 1602. Холандска источноиндијска компанија ( или ВОЦ). Град Амстердам сам је учествовао са више од половине укупног капитала који је уложен у нову компанију. Половином 17. века Амстердам је важио за најпросперитетнији град Европе. У његовим лукама и складиштима биле су нагомилане велике количине зачина, свиле и других драгоцености из Индије и пацифичког подручја.
Конгрегационистичке верске избеглице из Енглеске основале су 1609. прву баптистичку заједницу, под водством Јона Смита и Томаса Хелвиса, у једној пекари у амстердамској улици Бакерстрат. Та заједница била је зачетница једне од данашњих највећих протестантских црквених заједница.
Доба злата и сребра (1672—1795) Прекретна година у историји овог града је 1672, када је Низоземска одолевала симултаним нападима Енглеза и Француза. Ова година означава крај златног доба. Ипак Амстердам успева да одржи своју позицију и у овом периоду.
Француско-холандски рат завршен је 1679. предношћу за француску круну. Због тог рата, лука у Амстердаму била је недоступна за трговачку флоту са робом из Индије. То је довело до пропадања Амстердама као једне од најважнијих лука за светску трговину и довело је до краја 17. века до промене у економској структуру града. Амстердам је изгубивши свој положај као важна светска лука, добио истовремено све већи утицај на европском монетарном тржишту. Временом је град постао један од водећих финансијских центара света, где су се налазиле велике банке за европске владаре, који су позајмљеним новцем из амстердамских банака водили своје скупе ратове.
Рецесија и опадање (1795—1813) Године 1795. Низоземска престаје да буде република. Убрзо затим почиње француска окупација. У току периода од 1795.1813 године Амстердам пати од рецесије.
Новија историја (1813—1940) мини|десно|200п|Канали Кајзерсграхт и Лелијеграхт. мини|лево|200п|Пословна зона Заудас Овај период је запамћен као период економског опоравка и експанзије. Забележен је значајан раст у популацији, као последица развоја пре свега индустрије, која је покренула златно доба. Град се све више шири.
Године 1928, су Амстердаму су одржане Олимпијске игре.
Иако је био углавном поштеђен директних борби у Другом светском рату, тешко је страдао за време немачке окупације. Од 80.000 тамошњих Јевреја, само њих 5000 је преживело холокауст.
Многобројни споменици, од којих су неки стари неколико векова, красе градско језгро. Готово 7.000 продавница и складишта, као и готово 1.300 мостова из периода од 16. до 18. века сведоче о овом златном добу Амстердама. Трговачке куће су изграђене дуж 165 канала који су, између осталог, служили и као транспортни путеви за бржу расподелу увезених роба по граду. Један од највећих старих градова Европе са својим прелепим грађевинама проглашен је Светском баштином 2010. године и уврштен на Унесков списак.
Географија мини|220п|Амстердам је град на каналимаАмстердам лежи у заливу ИЈ, на југу језера Маркермер, он је повезан са Северним морем и луком ИЈмојден, преко Нордзеканала. Амстердам је познат по томе што је 1683/84. изабран као нулта тачка за мерење надморске висине. Изабран је ниво воде средње високог водостаја. Овај ниво воде налазио је око 17 -{cm}- изнад средњег нивоа мора. Ниво мора у амстердамском систему канала данас је око 40 -{cm}- испод средњег нивоа Северног мора.
Временска зона Као и цела Низоземска, Амстердам се налази у средњоевропској временској зони. Пошто се град налази на крајњем западу ове временске зоне, сунце се налази тачно на југу (подне) тек око 12:40 -{h}-, односно око 13:40 -{h}- током летњег рачунања времена. Ово, заједно са релативно северним положајем града, показује се на релативно касном заласку сунца. Средином лета све до 23 сата напољу се може релативно добро видети. Многе продавнице се отварају тек око 10:00 -{h}- ујутро, а барови и кафићи су отворени најчешће до 2:00 -{h}- после поноћи.
Клима Време у Низоземској, па тако и у Амстердаму, варира по правилу од благог мраза током зиме уз врло мало снега до сунчаних дана током лета, када су температуре између 20 и 30 °C. Пролећа и јесени су благе, али често могу бити врло влажне, када понекад месечно падне и преко 100 -{mm}- (100 -{l/m²}-) падавина.
Становништво Према процени, у граду је 2008. живело 731.288 становника.
Више од 170 различитих националности живи у Амстердаму. Старо језгро града, једно је од највећих у Европи, изграђено је у 17. веку. Становништво Амстердама представља сложен етнички и религијски мозаик. Пре Другог светског рата 10% становништва Амстердама су чинили Јевреји.
Политика Од 7. јула 2010. бивши низоземски министар урбанизма и интеграција, Еберхард ван дер Лан, постао је градоначелник Амстердама.