мини|десно|200п|Вулканска бомба црног базанита са ксенолитом зеленог дунита Базанит је магматска, вулканска (ефузивна) стена са афанатичном до порфирском структуром.
Минерални састав
Минерални састав базанита карактерише велика количина фелдспатоида (нефелина или леуцита), плагиокласа и аугита, као и оливин. У мањој мери су присутни гвожђевито-титански оксиди као што су илменит и магнетит - улвоспинел. Некада могу бити присутни и алкални фелдспати, што је предвиђено позицијом базанита на QAPF дијаграму. Клинопироксен (аугит) и оливин се обично јављају и као фенокристали и у оквиру матрикса стене. Аугит садржи значајно веће количине титанијума, алуминијума и натријума, него што је то случај код типичних толеитских базалта. Кварц је одсутан, као и ортопироксени и пижонит.
Геохемија
Хемијски гледано, базанити садрже мале количине силицијум-диоксида (42 до 45% -{SiO}-2) и велике количине алкалија (3 до 5,5% -{Na}-2-{O}- и -{K}-2-{O}-) у поређењу са базалтима, који обично садрже више силицијум-диоксида. Нефелинит је чак богатији натријумовим и калијумовим оксидима, у поређењу са силицијум-диоксидом.
Геодинамичка подручја настанка
Базанити настају и на континентима и на океанским острвима. На пример, заједно са базалтима, могу бити продукт вулканизма везаног за вруће тачке на Хавајским и Коморским острвима., Приступљено 14. 4. 2013. У источној Србији, базанити су настали у току завршног процеса плитке субдукције Вардарског океана (Тетиса) под европски континент.
Види још Базалт
Референце
Категорија:Базичне магматске стене