Сафије-султанија () била је Валиде-султанија Османског царства, супруга султана Мурата III и мајка султана Мехмеда III.
Порекло и одрастање Сакаоглу и Улучај примећују да је широко распрострањено да је Сафије била пореклом из венецијанске племићке породице Бафо, коју су заробили турски пирати. Међутим, венецијански извештаји из тог времена упућују да је Сафије била Албанка из села Рези у Дукађинској висоравни.Амерички професор Лесли Пирс и италијански турколог Марија Педани потврђују ове наводе
Сафије је као робиња продата Ферхад-паши, супругу ћерке шехзаде Мехмеда, Хумашах-султаније, у чијој је Сафије била служби. Верује се да је сама унука Сулејмана Величанственог заслужна за Сафијин одгој<ref>Стефан Герлах, у склопу делегације извештава ,,Жена падишаха султана Мурата је пореклом Босанка. Раније је била слушкиња покојног Ферхад-паше, чија ју је жена, која је сада удата за Мустафа-пашу, дала Мурату док је био шехзаде и санџакбег Манисе</ref>.
Миљеница султана Мурата
Током 1562. године, султанија Хумашах је послала Сафије као дар принцу Мурату у Маниси. Улучај извештава да је Сафије тада имала петнаест година, што би значило да је рођена око 1547. године. Сафије се истакла својим манирима које је научена у домаћинству Хумашах-султаније, као и изузетном лепотом и интелигенцијом. Мурат је био толико очаран њоме да није гледао друге конкубине током целог боравка у Маниси. Добила је статус султаније када је у мају 1566. године Мурату родила сина Мехмета.
Хасеки-султанија
Након ступања Мурата III на престо, Сафије се преселила са три сина и три кћери из Манисе и настанила се у Топкапи-палати. Како је имала синове, Сафије је добила титулу Хасеки-султаније. Сафије је и током првих осам година Муратовог султаната наставила да буде једина наложница и једина жена у султановом животу, са којом је проводио већину времена.Стефан Герлах током 1577. године извештава „Султан Мурат воли да слуша музику и гледа разне представе. Скоро сваког дана вешти јеврејски музичари, разни акробати и циркуски извођачи приређивали су представе у палати. Ове представе су посматрале и супруга падишаха, султанија, и његова деца... Ова султанија се, као и друге харемске жене, облачила исто као и свака Туркиња. Једина разлика је била што је на врату и прстима имала накит са драгим камењем. А на глави јој је дијадема, у складу са њеним статусом.“ Ово је створило љубомору и анимозитет између Муратове мајке, Валиде султаније Нурбану- према Сафије, што је довело до лоших односа међу њима.Првих неколико година, чак и ако је било тензија у харему, није било отвореног рата између Нурбану и Сафије. Међутим, Сафије је настојала да стекне политичку моћ, што је за мајку принчева био потпуно логичан потез. Међутим, Нурбану-султанији су сметале Сафијине тежње у политичком животу, као и њен утицај на Мурата, па је у Сафији видела претњу њеном утицају на Династију, породицу и Мурата. Поред тога, Муратове сестре Исмихан и Фатма су стале на мајчину страну и покушавале су да дискредитују Сафије у султановим очима.Поред султаније Хумашах, Сафије је имала пријатеље и савезнике и у Михримах-султанији, као и у њеној ћеркци Ајше-султанији, са којом је Сафије-султанија формирала политички савез који је био против Нурбану-султаније и њених присталица.
Прогонство
Како су 1581. године остала само два жива престолонаследника – шехзаде Мехмед и шехзаде Махмуд, Нурбану-султанија је вршила притисак на Мурата да узима друге конкубине из харема за добробит династије. Након покушаја односа са њима, који су били неуспели, из харема су почеле да се шире гласине да је султан импотентан.. PhD Thesis. University of Michigan. Ann Arbor: ProQuest/UMI. (Publication No. 3441203). Валиде-султанија и Муратове сестре су веровале да га је Сафије зачарала.
Како Мурат није могао да има односе ни са једном женом без са својом Хасеки-султанијом, за кога су се шириле приче да га Сафије преко врачара чини импотентним, Нурбану је, ослањајући се на гласине које је сама ширила, покушавала да убеди Мурата да прогна Сафије. Међутим, самим крајем 1582. године, Нурбану-султанија је успела да пресретне писмо које је било послато Сафије, које је Валиде-султанија показала султану Мурату, што је пољуљало његово поверење и љубав према Сафији, што је напослетку довело до њеног прогона у Стару палату.Према писањима, Нурбану је пресрела писмо супруге Сулејман-чавуша, исцелитељице, која се Сафији најпре жалила да јој је Мајка-султанија забранила да се виђа са њом. Поред тога, напомиње да је припремила афродизијак за султана, што је негирало чињеницу да Сафије-султанија врши магијске обреде над Муратом. Нурбану-султанија је показала ово писмо свом сину-султану. Прочитавши писмо, султан Мурат се, повређен својом мушкошћу, разбеснео и дозволио мајци да изврши испитивање у циљу сазнавања истине. Валиде-султанија је злоупотребила поверење које јој је указао син, где је Нурбану наредила Газанфер-аги и другим оданим евнусима да утамниче и муче робиње које су биле у служби Хасеки-султаније. На крају је и сам султан наредио својој мајци да отпреми Сафије и њене две од њених кћери у стари двор.
Муратова сестра Исмихан му је поклонила две прелепе конкубине, које је он прихватио. Исмихан-султанија је била љути противник Сафије султаније након своје мајке, јер је веровала да је Сафије наручила убиство њеног супруга Мехмед-паше Соколовића 1579. године, којег је Сафије видела као највећу политичку претњу њеном успону. Верује се да је можда у томе учествовала и ћерка Михримах-султаније Ајше-султанија, да би њен супруг Шемси-бег постао Велики везир.
Повратак у Топкапи-палату и склапање брака
Почетком 1584. године, Сафије-султанија је помилована и вратила се у Топкапи-палату. Олакшавајућа околност за Сафије је била та што је Нурбану-султанија преминула у децембру 1583. године. Према неким изворима, Нурбану је неко време трована по Сафијином и Мехметовом наређењу, а Исмихан-султанија је умрла на порођају у августу 1585. године. Једини већи противник султаније Сафије остала је Фатма-султанија и њен супруг Сијавуш-паша, којег је Сафије оптуживала пре Фатмине смрти да жели да постави њиховог сина на престо.
Сафије је постављена на чело харема у мају 1584. године. Током овог периода, харемом су поред Сафије управљале Џанфеда-хатун и Разије-хатун , а ван палате јој је помагала кира Естер ХандалиОве жене су контролисале шта се дешавало у палати и ван ње и узимале мито за сва питања која су зависила од палате. Док је Џанфеда одвлачила пажњу падишаха лепим конкубинама, Разије-хатун, супруга Јахја-ефендије, постала је саветница Сафије-султаније, а за Мурада III је вршила гатање и тумачила будућност. Поред њих, Сафијин велики присталица био је Газанфер-ага, главни евнух у харему.
Након Хурем-султаније и Нурбану-султаније, Сафије-султанија је такође успела да се уда за султана. Мустафа Селаники је Сафије називао славном и поштованом законском супругом Сафије-хатун, из чега можемо закључити да јој је Мурат III дао слободу и ступио у законски брак са њом. Амбасадор Лоренцо Бернардо је у октобру 1585. добио информацију од кире Естер Хандали да се спрема венчање Муратове ћерке султаније Ајше са везиром Ибрахим-пашом и да Сафије жели да се у исто време уда за Ајшиног оца. Поред тога, султан Мурат и Сафије-султанија су примили дарове у децембру 1585. године поводом брака.
Политички утицај за време Мурата III
Мурат је разговарао о свим стварима са Сафије-султанијом и дозволио јој политичу моћ. Била је утицајна и моћна као Хасеки-султанија, нарочито након смрти Нурбану-султаније. Сафије више није била љубоморна на Мурата и затварала је очи пред телесним задовољствима султана; поред тога, држала га је неактивним и мешала се у процес политичког одлучивања наредних десет година. Венецијански извештаји наводе да је након првобитне горчине, Сафије задржала своје достојанство и није показала љубомору према Муратовим конкубинама након повратка из прогона, бивајући заинтересована највише за будућност њеног јединог сина и његов прелазак на власт. Није ни приближно као пре боравила у Главним одајама султана, прибављајући му често наложнице.
Као што је Ђовани Моро известио 1590. године са ауторитетом који {Сафије} ужива као мајка принца, она повремено интервенише у државним пословима, иако је у томе веома поштована, и слуша је Његово Величанство које је сматра разумном и мудром. Током овог периода, Сафије је такође изградила сопствени систем оданих паша и почела да се урања у сваки кутак политике. Уз подршку главног евнуха, Газанфер-аге, све је лакше и лакше утицала на Муратове одлуке и добијала више моћи што је неким великим везирима чинило веома непријатно. Џанфеда-хатун јој је била десна рука у харему. Наравно, њен присталица је био Коџа Синан-паша, супруг ћерке шехзаде Мустафе, који је био велики везир у три мандата за време Муратове владавине.
Сафије је такође гледала је да осигура лојалност њених највернијих паша удајом њених кћери за утицајне паше; зет њене ћерке Ајше-султаније био је њен највернији слуга још од Муратове владавине, а од 1595. године и Халил-паша, супруг њене ћерке Фатме-султаније. Након смрти Муратове сестре Фатме-султаније у јуну 1590. године, Сафије је већ у августу њеног удовца Сијавуш-пашу верила за своју погрбљену ћерку Михримах-султанију, при чему је намеравала да га као моћног пашу придобије на њену страну, међутим Сијавуш-паша је одбио да је ожени 1593. године, што је довело до његове смене са места Великог везираGirolamo Capello (1600). Relazioni degli ambasciatori Veneti al senato, p. 412..
Сафије је наставила своју про-Венецијанску политику. Иако је на много начина могла да утиче на султана, није увек успевала да уобличи догађаје по свом укусу. Тако је, на пример, 1593. године покушала да убеди Мурата у корист енглеског амбасадора којег је фаворизовала. Међутим Мурад, једва слушајући, одбио је Сафијину понуду. Дакле, иако су њена моћ и утицај расли током Муратове владавине, султан јој је поставио и границе.
Пред крај владавине Мурата III, његов однос са најстаријим сином почео је да се погоршава, а шириле су се гласине да шехзаде Мехмед планира да отрује свог оца како би преузео престо. Осим тога, млетачки изасланици су известили да је Мурад био веома љубоморан на популарност свог сина међу становништвом, што је био један од разлога зашто је султан све ређе напуштао зидове палате. Сафије је почела да се плаши за живот свог сина и, према извештају из 1594. године, замолила је Мехмеда да се утиша, саветујући га да се посвети задовољствима.
Валиде султанија
Сафије-султанија је одиграла кључну улогу у догађајима који су уследили након смрти Мурада III средином јануара 1595. Сафије је 11 дана, док њен син Мехмед није стигао у престоницу, скривала султанову смрт, јер се плашила устанка. Сафије је у међувремену послала њеног зета Ферхад-пашу и још једног пашу да доведу шехзаде Мехмета у престоницуСафије-султанија није могла да сачува Муратову смрт у апсолутној тајности: венецијански изасланик Марко Вениер је написао да су се гласине прошириле палатом и убрзо допрле до ушију мајки других принчева. Чак је Сафије наредила погубљење неколико људи који су знали за султанову смрт.
Мехмед, који се вратио из Манисе, након сусрета са мајком, видео је тело свог оца и већ прве ноћи боравка у Топкапи-палати, уз подршку мајке, наредио је да се задави 19-оро његове полубраће. Сама Сафије је добила титулу Валиде-султаније. Доласком њеног сина на престо, Сафије је била никад јача.