Internet medija tip je dvodelni identifikator za format dokumenta na Internetu. Originalno identifikatori su definisani u za Internet poštu u okviru SMTP protokola, ali je njihovo korišćenje prošireno i na druge protokole kao što su: HTTP, RTP i SIP. Ovi tipovi su zvani MIME tipovi i nekad se poistovećuju sa Content-types po imenu zaglavlja u protokolima gde je vrednost tipa nosila isti naziv kao i kod MIME tipa. Originalno primena MIME tipova () je bila da se -{ne-ASCII}- delovi elektronske pošte (to jest razni medija fajlovi koji se šalju u istoj poruci) razdvoje od samog teksta poruke. Bez MIME tipova email klijent ne bi mogao da razlikuje formate priloga ().
Medija tip je sačinjen od 2 ili više delova: tipa, podtipa, i nula ili više opcionalnih atributa. Na primer podtip od tipa text ima opcionalni charset atribut koji se može koristiti da ukaže na tip enkodiranja karaktera recimo text/html; charset=UTF-8. A podtip od recimo tipa multipart često definiše boundary između delova. Dozvoljene vrednosti za atribut charset su definisane u listi IANA karakterskih setova.
Pre , eksperimentalni i nestandardizovani medija tipovima su dodeljivani prefiksi x- međutim pokazalo se da ova praksa nije dobra jer je dovodila do problema nekompatibilnosti kad su eksperimentalni tipovi standardizovani. Danas se ta praksa ne preporučuje. Neki podtipovi imaju prefikse: „vnd.“ znači specifično za prodavca ();. „prs.“ predstavlja lične ili vanity tree. Novi medija tipovi se mogu kreirati po uputstvu datom u .
Pored email klijenata, Internet pregledači takođe podržavaju različite medija tipove. To omogućava pregledaču da prikaže ili ispiše datoteke koje nisu u HTML formatu. Specifikacija medija tipova je takođe bitna informacija za pretraživačke mašine () zarad klasifikacije podataka na internetu.
Postoji velika količina registrovanih medija tipova kao što su -{GIF}- ili -{PostScript}- datoteke. Takođe moguće je definisati svoj medija tip.
Ograničenja Često medija tipovi se koriste kao deo protokola u komunikaciji između dve aplikacije (izvorne i odredišne). U tom kontekstu javljaju se dva problema:
Prvi problem je vezan za mogućnost izvorne aplikacije (web servera, email klijenta) da tačno odredi internet medija tip za neki dokument. Za više informacija o tipovima dokumenata pogledati File format. Mnoge aplikacije heuristikom pokušavaju da klasifikuju datoteku koristeći se ekstenzijom u nazivu ili sa magičnim brojem datoteke (postoje i drugi načini). Nijedan način nije savršen i može netačno da klasifikuje medija tip nekog dokumenta. Netačna ekstenzija: Klasifikator ekstenzija datoteka će prijaviti grešku „netačan medija tip“. Primera radi neke aplikacije netačno dodeljuju datoteci Rich text format .doc ekstenzijom umesto korektne .rtf ekstenzije. Ekstenzija fali: Klasifikator ekstenzija datoteka će prijaviti grešku „fali medija tip“, ili će netačno prijaviti „catch-all“ tip recimo application/octet-stream. A fajlovi bez ekstenzije su česti na operativnim sistemima tipa Uniks, Linuks. Kolizija ekstenzija: Često se dešava da više različitih formata koristi istu ekstenziju u kom slučaju će tip biti nasumično odabran zavisno do aplikacije. Na primer i Microsoft Word templates i graphviz graph files koriste istu ekstenziju „.dot“. Dvosmisleni kontejner format: a magic number classifier may give a correct, though non-specific, media type, thus preventing a meaningful interpretation of the content. For instance, Office Open XML (.docx) format and Java executable (.jar) are both implemented internally as a zipped archive. A magic number system may classify such files as application/zip instead of the more specific type. Similar problems occur between XML and application formats implemented on top of XML. Dvosmisleni magični broj: Napadač može da napravi datoteku koja je istovremeno identifikovana kao dva različita internet medija tipa. Na primer interna struktura Gifar-a ga pravi istovremeno validnim GIF image i Java executable.
Sa druge strane odredišna aplikacija treba da odluči da li da veruje u korektnost dodeljenog internet medija tipa. Još 2002 god. W3C je upozorio da je ozbiljna greška ako je internet medija tip pogrešno dodeljen i da aplikacija ne sme da pogađa tačan internet medija tip.. Ipak principi softverskog inženjerstva ohrabruju aplikaciju da dopusti određeni nivo lošeg ulaza i da udobnost korisnika pati ako aplikacije koja ne može sama da interpretira sadržaj. Iz tog razloga mnoge odredišne aplikacije su dizajnirane da pokušaju da prevaziđu takve greške i identifikuju tačan medija tip.
Odredišna aplikacija nema ništa više znanja o tipu dokumenta od izvorne aplikacije i pokušaji da se dokuči tip na odredišnom kraju su podjednako teški ili nemogući. ovo može da dovede do nekompatibilnosti između izvorne i odredišne aplikacije, i u najgorem slučaju do bezbednosnih propusta kao što su: Gifar napad ili Cross-site scripting napad. Za takve situacije predloženi su napedni content sniffing metodi koji balansiraju između prenosivosti i sigurnostihttp://mimesniff.spec.whatwg.org/ MIME Sniffing Standard, Living Standard — Last Updated 29 November 2012. Editors Gordon P. Hemsley, Adam Barth, Ian Hickson.
Lista čestih medija tipova
IANA vodi official registry of media types. Neki od medija tipva su:
Preporučeno XML and MIME mime.types file Content sniffing
Reference
Spoljašnje veze IANA MIME media types list IANA character sets , - Multipurpose Internet Mail Extensions (MIME), parts 1 and 2 - Media Type Specifications and Registration Procedures
Категорија:Метаподаци Категорија:Формати фајлова