Епископ утешитељевски Акакије, рођен Немања Станковић (Осијек, 22. јун 1971) поглавар је Српске истински православне цркве.
Биографија Станковић је рођен 22. јуна 1971. у Осијеку, од оца Мирољуба и мајке Слађане. Основну и средњу уметничку школу (одсек графички дизајн) завршио је у Новом Саду. Образовање је наставио у Атини где је на Уметничкој академији (Схоли Калон Технон) успешно завршио вишу школу византијске уметности (иконе, фрескопис, мозаик) у класи познатог професора Константина Ксенопулоса (ученика Фотија Кондоглуа).
По повратку из Атине (1993) постаје искушеник у манастиру Ковиљ у Бачкој епархији Српске православне цркве. Ту проводи око осам месеци. Затим из манастира Ковиљ одлази на Свету гору (Скит Кавсокаливија и Кареја). За време боравка на Светој гори прекида општење са Православном црквом и придружује се светогорским зилотима из манастира Есфигмен (1995). Као светогорски зилот, услед прогона, бива замонашен у катакомбним условима добивши монашко име Акакије (по преподобном Акакију Кавсокаливијском). Због озбиљне болести одлази за Атину где у грчком старокалендарском манастиру Ваиофорос (Атичка област) од архимандрита Филарета прима велику схиму. Потом се враћа у Србију где на Фрушкој гори, на родитељском имању, оснива манастир Светих Методија и Кирила.
Године 1997. у Грчкој бива рукоположен у чин јеромонаха од стране Грчке старокалендарске цркве којом је председавао Хризостом (Киусис), архиепископ атински и целе Јеладе. Његовим залагањем по Србији ниче још неколико „истински православних манастира“ и парохија за чије је опслуживање рукоположено неколико нових свештенослужитеља. Од самога почетка, уз борбу за препород истинског православља у Србији, борио се и за право Српске истински православне цркве на самосталност у односу на Грчку ИПЦ. Био је један од иницијатора и активни учесник преговора о успостављању јединства двеју истински православних цркава, Грчке и Руске. Временом, пријатељски односи са Руском истински православном црквом све више су јачали.
Епископску хиротонију Акакија извршили су јерарси Руске ИПЦ под председавањем владике Тихона, архиепископа омског и сибирског. Хиротонија је обављена 15. августа 2011. године у Свето-Богородичином манастиру Лесна — историјском манастиру Руске заграничне цркве који се налази у Нормандији у Француској.
На Црквено-народном Сабору Српске ИПЦ октобра 2013. изабран је за председника Архијерејског Савета Српске ИПЦ. У састав Архијерејског Савета СИПЦ улази још и епископ Нектарије Шумадијски (Иванковић).
Новембра 2016. године под архијерејски омофор епископа Акакија пришао је Свето-Богородичин манастир Лесна - и неколико парохија Руске Заграничне Цркве из Западне Европе и Русије.
Поред манастира Утешитељево најчешће место његовог боравка је манастира Нови Стјеник на Кучају чије је он оснивач и духовник. Епископска резиденција у манастиру Нови Стјеник је молчаница на стени подно Микуљског камена посвећена светом Јовану Богослову . мини|Епископ Акакије за време богослужења Епископ Акакије је 2023. године у Турској основао манастирску келију при месту где се још од првих векова хришћанства веровало да се налази гроб светог апостола Јована Богослова. Келија посвећена св. апостолу Јовану је јединствене куће у целом Ефесу (савременом Селчуку) смештена готово уз саму олтарску апсиду надгробне базилике св. Јована Богослова и на обронцима брда Ајасолук где је, како се верује, апостој Јован написао јеванђеље по Јовану.
Августа 2014. због организовања „Светолазаревог православног кампа“, у којем су деца носила униформисана одела, учена да пуцају из ваздушних пушака, полиција је рекла да ће испитати случај.
Седиште му је манастир Утешитељево у селу Раљи.
мини|Епископ Акакије - заједничка фотографија са делом клира, монаштва и верног народа
Види још Зилоти Манастир Есфигмен Манастир Нови Стјеник Манастир на Угару Руска истински православна црква
Референце
Спољашње везе Србин истински православан Манастир Утешитељево Једна од беседа владикиних (манастир Утешитељево, Савиндан, 2013. године)
Категорија:Рођени 1971. Категорија:Осјечани Категорија:Српска истински православна црква Категорија:Срби у Хрватској Категорија:Срби у Славонији