Сребреничка бановина је била једна од управних области Краљевине Угарске са крајишком, односно војничком организацијом, у функцији одбране јужних угарских граница. Постојала је од 1464. до 1512. године.
После разбијања турске опсаде Јајца, у јесен 1464. Матија Корвин је продирући из Славоније заузео северну Босну и у Сребренику основао Сребреничку бановину, која је имала задатак да штити јужне угарске области и оближњу Бановину Славонију од Турака. За то заслужан Влатко Херцеговић није добио ништа, већ је за бана постављен сремски великаш Никола V Илочки.Јелена Мргић (2008). Северна Босна: 13-16. век. Историјски институт
Пад Сребреничке бановине Иза Угарско-турског мира 1512. године Турци су изненада напали и заузели Сребреничку бановину. Угрозили су Јајачку бановину са истока и опсели Јајце. Иза тога провалила је огромна турска војска до Скадрина и безуспешно га опседала. Попалили су Цазин, Корлаковић и продрли до Ловрана. Хрватском бану веспремском бискупу Петру Бериславићу Трогиранину папа Лав X платио је 50.000 дуката да се супротстави Турцима и 16. августа 1513. године поразио их је код Дубице.
Банови Никола Илочки (октобар 1464 — 1477) Ловро Илочки (1477—1494) Јурај Стражемански (1494—1495) Иваниш Бериславић (1494—1512)
Види још Тврђава Сребреник Усора (област)
Референце
Литература
Михаило Динић, Државни сабор средњовековне Босне, Београд САН, 1955.
Спољашње везе Средњовековна историја Сребреника (-{www.srebrenik.ba}-)
Категорија:Историја Босне и Херцеговине у средњем вијеку Категорија:Историја Срба у средњем веку Категорија:Бановине Краљевине Угарске