Немачка је држава централне (средње) Европе, која се простире од Алпа на југу, преко централноевропске низије, све до Северног и Балтичког морa на северу. Немачка је на другом месту по броју становника у Европи (после Русије), а осма (ако за Данску рачунамо Гренланд и Фарска острва) по површини.
Површина и границе Територија Немачке покрива простор од 356.051 km квадратних километара, што је чини 63. највећом земљом на свету. Границе Немачке су укупне дужине 3.876 -{km}-, од чега са Данском (дужине 68 -{km}-), на североистоку са Пољском (469 -{km}-), на истоку са Чешком (817 -{km}-), на југоистоку са Аустријом (817 -{km}-; без границе у боденском језеру), на југу са Швајцарском (333 -{km}-; са границама ексклаве Бусинген, али без границе у горњем језеру Боденског језера), на југозападу са Француском (455 -{km}-), на западу са Луксембургом (136 -{km}-) и са Белгијом (204 -{km}-; од тога 47 км са обе стране Венбана) и на северозападу са Холандијом (576 -{km}-; без Долларта и граница на периферији Емса). Не постоји међународно призната граница за Боденско језеро. Неспорно је да је суверенитет до дубине језера од 25 -{m}- јасно додељен приобалним државама. Према аустријском гледишту, преостало подручје језера је заједничка територија, а према швајцарском, подлеже стварној подели по принципу еквидистанце. Савезна Република Немачка није се обавезала на званичан став. Оно што треба рећи јесте што нема ниједне граничне прелазе ни са једном границом, јер су и Немачка и све границе у Шенген зони. Дужина копнених граница Немачке (укључујући и реке)ДржаваДужинаАустрија817 km (без Боденског језера)Швајцарска333 km (без Боденског језера)Француска455 kmЛуксембург136 kmБелгија204 kmХоландија576 kmДанска68 kmПољска469 kmЧешка817 kmУкупно3.876 km
Екстремне тачке Немачка се протеже од планинског венца Алпи (највиша тачка Цугшпице, 2.962 m) на југу, до обала Северног и Балтичког мора на северу. Шумско побрђе средње Немачке и низијска северна Немачка (најнижа тачка је Нојендорф-Захсенбанде, на 3,54 m испод нивоа мора) испресијецани су великим ријекама као што су Рајна, Дунав и Елба. Немачки алпски глечери су изложени деглацијацији. Значајне природне ресурсе чини гвожђе, угаљ, поташа, дебла, лигнит, уранијум, бакар, земни гас, со, никл, обрадиво земљиште и вода. Екстремне тачке НемачкеТачкаИмеДеоОбластНапоменаНајсевернијаЛистЗилтШлесвиг-ХолштајнНајјужнија*ОберстдорфАлпиБаварскаНајисточнијаНајсеауеЛужичка НисаСаксонијаНајзападнијаЗелфкантРурска областСеверна-Рајна ВестфалијаНајвишаЦугшпицеАлпиБаварска2.962 m надморске висине,НајнижаНојендорф-ЗахсенбандеЛабаШлесвиг-Холштајн5 m надморске висине,
Физичка географија
Рељеф У физичкогеографском погледу, а превасходно захваљујући морфолошким факторима, Немачка има изглед „три степенице” које се постепено спуштају идући од југа ка северу. У том распореду једино се меридијанска регија Порајња издваја као засебна целина, како у хидрографском и рељефном, тако и у привредном погледу.
Најзначајнија река Немачке је Рајна, а сливу Северног мора припадају још и Лаба и Везер. На Лаби се налази и највећа немачка лука Хамбург, док је најзначајнија лука на Везеру Бремен. Највећа река у сливу Балтичког мора је Одра. Највећа река у јужном делу земље је Дунав који је у Немачкој плован низводно од Улма. У северном делу земље налази се већи број релативно мањих језера ледничког порекла.
Педолошки покров представљен је подзолима скромнијег бонитета, а нешто плодније тло је у северним дијеловима и у подножјима средњоњемачких планина. На граници низијског и планинског појаса налази се уска зона леса на основу ког су се развила и нешто квалитетнија и хумусом богатија земљишта. Најплодније тло налази се у долинама Рајне и Дунава и формирано је захваљујући алувијалним наносима.
Географске регије Немачка је подијељена на 4 географске регије:
Севернонемачка низија; Масиви и котлине средње Немачке; Субалпска и алпска регија; Порајње.
Севернонемачка низија Севернонемачка низија представља ниско, доста замочварено и песковито подручје прекривено седиментима глацијалног порекла. То низијске подручје представља дио континуираних низија Евроазије које се протежу од Русије до Низоземља. Реке јако дренирају ово подручје и односе воду ка Балтичком мору на северу (Одра) и Северном мору (Лаба и Везер) на сјеверозападу. Реке теку дуж чела некадашњих ледника широким прадолинама. Депресије између моренских бедема испуњене су мочварама и језерима, а неке су искориштене и за канале којима су повезане долине великих немачких ријека. Регија је рељефно доста једнолична. Подручје уз Балтик било је знатно дуже под утицајима глацијалног процеса док су области западно од Лабе биле захваћене само старијом глацијацијом. Јужно од низија налази се лесна зона Берде која представља прелазну област између глацијалне низије на северу и старих масива средње Немачке на југу.
У оквиру ове географске регије налазе се историјско-географске подрегије Шлезвиг-Холштајн, Мекленбург, Доња Саксонија и Бранденбург. Подручје Шлезвиг-Холштајна налази се на крајњем северу земље и самим тим је најдуже било изложено глацијалним процесима и ту су леднички трагови најизраженији. Изразити су моренски бедеми који се смењују с влажним депресијама у којима су се очувала бројна мања глацијална језера. Регија излази на Балтичку обалу коју затварају низови литералних кордона који онемогућавају приступ већих бродова. Најважније луке овог дела земље су Кил и Либек који су смештени у истоименим заливима. Мекленбург представља продужетак низијског земљишта ка истоку и физиономијом овог дела доминирају морене и ледничка језера. Највећа језера су Мириц, површине 110 km² и Шверинско. Доња Саксонија се простире западно од Лабе, док је источно Бранденбург. Обје регије се налазе у зони старије глацијације и самим тим глацијални облици рељефа овдје су знатно ријеђи.
На прелазу између Севернонемачке низије и Масива и котлина средње Немачке налази се област Берде, најплоднији део Немачке. Ову област пресијеца пловни Средњонемачки канал (Мителанд).
Масиви и котлине средње Немачке Масиви и котлине средње Немачке налазе се у централном делу земље, између Северноњемачке низије на северу и алпског подручја на југу. Геолошки припадају пространој зони Херцинида (варисцијшки лу) између којих су спуштене дубоке котлине. Масиви се међусобно разликују по свом облику и надморској висини. На западу се налази Рајнски кристаласти масив кога пресијеца ријека Рајна, у централном дијелу је масив Харц који се издиже изнад низије прекривене флувио-глацијалним седиментима. На југозападу је Шварцвалд. Три главна планинска ланца у Хесену су Вестервалд (672 м), Рен (950 м) и Фогелсберг (774 м), а на њих се даље на истоку настављају Тириншка шума (982 м) и Франачка шума, те даље планине у пограничном подручју са Чешком, Рудне планине и Чешка шума. Сјеверније се налазе усамљене острвске планине, Ротхар (841 м) и Харц (1.142 м). Између Тириншке и Франачке шуме и Харца налази се Тириншка завала лонгитудинално омеђена двјема тектонским линијама. Источно од Тирингије и јужније од зоне Берда налази се Саксонија чијим рељефом доминирају Чешко-њемачке рудне планине изграђене од старих стијена херциншке орогенезе. У басену између Шварцвалда и Швапске Јуре (око 800 м) налази се покрајина Баден-Виртемберг.
Субалпска и алпска регија Субалпско и алпско подручје простире се источно од Виртемберга, односно јужно од Дунава. Дуж границе с Аустријом издижу се венци кречњачких Предалпа који достижу висине и до 3.000 m и то је алпски део Немачке (субалпска зона се у највећој мери изједначава с територијом Баварске). Највиши врх немачких Алпа, а самим тим и целе Немачке, је Цугшпице с надморском висином од 2.963 метра. Немачке Алпе су изграђене од мезозојских кречњака и испресијецани су бројним мањим трансверзалним долинама чијим дном протичу већи и мањи водотоци (најважније су притоке Дунава Лех, Изар, Ин). Ово је туристички најразвијенији део Немачке и ту се налази и познати зимски центар Гармиш-Партенкирхен.
Баварска висораван налази се у северном делу регије и простире се од сјеверна алпске подгорине до Дунава. Дунав кроз Немачку тече дужином од 362 км и његова долина је у том подручју изграђена од кречњачких и кристаластих стијена (немачку територију напушта код града Пасауа). Баварска висораван је изграђена од моренских наноса нанесених путем ледника који су се кретали са Алпа. Просјечне надморске висине висоравни крећу се од 600 до 900 m. Висораван пресијецају бројне ријеке које долазе са Алпа, а бројна су и мања ледничка језера.
Порајње Порајње или Рајнско-вестфалска област налази се у западном делу земље и његовим пејзажом доминира долина реке Рајне. Ова регија се даље дијели на 6 подрегија — Горњорајнска долина, Сарски басен, Средњорајнска долина, Келнски басен, Рурски басен и Минстерски басен (Вестфалија).
Горњорајнска долина представља тектонски спуштени ров који је у геолошкој прошлости био ујезерена површина, све док се Рајна сутјескама није пробила кроз старе кристаласте стене и језерску воду „одвела” ка Северном мору. Сама долина је полигенетског порекла, на шта указују тектонске линије испод Вогеза на западу и Шварцвалда на истоку, гдје је формиран тектонски ров (грабен). Између долина Рајне и Мозела налази се Сарски басен, површине око 2.500 km², подручје са изванредно великим залихама каменог угља. Средњорајнска долина обухвата сужени, клисурасти, дио долине Рајне настао пробијањем ријеке између старих кристаластих масива Хинсрика на западу и Тауруса на истоку, те северније између Ајфела на западу и Вестервалда са Зауерландом на истоку. Најужа сутјеска је Лорелај која се уздиже 132 метра изнад нивоа ријеке. Важније реке у овом подручју су још и Мозел и Лан које су уливају у Рајну код Кобленца. Регион је познат по бројним термалним изворима. Келнски басен се налази сјеверније по изласку Рајне из клисурастог дијела корита и формиран је од флувијалних и флувиоглацијалних седимената. На ободу басена су лесне терасе, док су виши дијелови под шумама. Западно од Рајне је Рурски басен који се пружа у дужини од око 140 км (у смеру запад-исток) на површини од око 5.000 km². Рур представља индустријско срце Немачке. Рурски басен се на североистоку продужује у Минстерски басен који повезује долину Рајне са Доњом Саксонијом.
Клима Највећи део Немачке има умерену сезонску климу у којој преовлађују влажни ветрови. Земља се налази између океанске западноевропске и континенталне источноевропске климе. Климу ублажава Северноатлантска струја, северни крак Голфске струје. Ова топла морска струја утиче на подручја која излазе на Северно море; посљедично, клима на северозападу и западу је океанска. Годишњи просек падавина у Немачкој је 789 mm; не постоји досљедна сушна сезона. Зиме су хладне, а лета топла; температуре могу прећи 30 °C. На истоку је клима више континентална: зиме могу бити веома хладне, а љета веома топла; могу се јавити дужи сушни периоди. Средња и јужна Немачка су прелазне области, у којима се разликују умерена океанска или континентална клима. Поред морске и континенталне климе које преовлађују у највећем делу земље, област Алпи на крајњем југу и — у мањој мери — неке области побрђа средње Немачке могу имати планинску климу, с ниским температурама и већом количином падавина.
Биодиверзитет Територија Немачке се може подијелити на два екорегиона: европско-средоземне планинске мешовите шуме и северноисточни-атлантски поморски гребени. Већину Немачке је 2008. године покривало обрадиво земљиште (34%) или шумешумовити крај (30,1%); само 13,4% површине чинили су стални пашњаци, а 11,8% било је покривено насељима или улицама. мини|Сури орао, заштићена