Гасификација је процес који конвертује органске или фосилне базне угљеничне материјале у угљен-моноксид, водоник и угљен-диоксид. То се постиже реакцијом материјала на високим температурама (> 700 °C), без сагоревања, са контролисаном количином кисеоника и / или паре. Добијена смеша гаса се зове сингас (од синтезе гаса или синтетичког гаса). Снага добијена из гасификације и сагоревања добијеног гаса сматра се извором обновљиве енергије ако је гасификовано једињење добијено из биомасе.National Non-Food Crops Centre. "Review of Technologies for Gasification of Biomass and Wastes, NNFCC 09-008" , Retrieved on 2011-06-24The Clean and Renewable Energy Source , www.biomass.uk.com, accessed 16.05.11Thermal Gasification of Biomass, International Energy Agency Task 33 , www.gastechnology.org, accessed 16.05.11Clean Renewable Fuel from the Plasma Gasification of Waste , www.waste-management-world.com, Accessed 16.05.2011
Историја thumb|right|Адлер Дипломат 3 са гасним генератором (1941) Процес производње енергије коришћењем методе гасификације је у употреби већ више од 180 година. Првобитно је развијен за производњу гаса за градску расвету и кување 1800тих година. Такође је коришћен у високим пећима, али већи улогу игра у производњи синтетичких хемикалија где је у употреби од 1920.
Хемијске реакције У гасификацији, карбонатни материјал пролази кроз неколико различитих процеса: frame|Гасификација чађи Дехидрација или сушења се јавља на око 100 °C Процес пиролизе се јавља на око 200-300 °C. Процес сагоревања се огледа у испарљивим производима и производима чађи који реагују са кисеоником и формирају угљен-диоксид и мале количине угљен-моноксида, који даје топлоту за наредне реакције гасификације.
Процес гасификације Неколико врста гасифиера је тренутно доступано за комерцијалну употребу: контра-струјни фиксни лежај, флуидизовани лежај, увучени проток, плазма и слободни радикали.
Референце
Категорија:Енергетика Категорија:Пиролиза Категорија:Одрживе технологије