Словенија је држава у централној Европи која излази на Средоземно море али на њену територију залазе и Алпи. Алпи доминирају северним делом државе на граници са Аустријом. Граничи се са Аустријом, Италијом, Хрватском и Мађарском. Словеначка Јадранска обала има дужину од 43 километара, од границе са Хрватском и Италијом. Део јужно од реке Саве географски припада Балканском полуострву.
У Панонском делу, на истоку и североистоку, према Хрватској и Мађарској граници, предео је претежно низијски, али свеокупно Словенија је планинска држава, где око 90% чине планине изнад 200 метара.
Положај Словенија је Централно Европска, Алпска, и Јадранска (Средоземна) држава.
Географске координате Крајње тачке државе су:
Север , Будинци, Општина Шаловци, Југ: , Кот при Дамљу, Општина Чрномељ, Исток: , Пинце-Мароф, Општина Лендава, Запад: , Робидишче, Општина Кобарид.
Највећа удаљеност између најсеверније и најјужније тачке је 164 километара, а од истока ка западу 248 километара.
Површина Површина (укупно): 20 273 километара квадратна.
Границе Копнене границе: Укупно: 1 086 километара; Граничне државе: Аустриа 330 километара, Хрватска 455, Италија 199 километара, Мађарска 102 километара; Дужина морске обале: око 43 километара. Градови који излазе на море у Словенији су: Копер, Изола, Порторож и Пиран.
Клима Влажна суптропска клима (Cfa) на обали, океанска клима (Cfb) у већем делу Словеније, континентална клима са благим до врућим летима и хладним зимама (Dfb) на висоравнима и планинама на северу, субполарна (Dfc) и тундра (ET) клима изнад границе шума на највишим планинским врховима. Падавине су велике далеко од обале, а пролеће је посебно подложно кишама. Словеначки Алпи имају честе снежне падавине током зиме.
Рељеф Рељеф иде од обала на западу, ка Алпима ка Италији и Аустрији, све до помешаног планинског и низијског рељефа на истоку. Словенија има једно природно острво, Бледско острво Бледском језеру на северозападу земље.
Алпску цјенину одликују планински масиви Јулијских и Камнишко-савињских Алпа и Караванки. Рељеф области Горењске је условљен тим планинским масивима и долином ријеке Саве. Значајне водене површине алпског дијела Словеније су ријеке Сава, Кокра, Соча и Савиња и језера Бледско и Бохињско, као и ријеке Пољанска и Селшка Сора у предалпској цјелини.
Највише и најниже тачке Најнижа тачка је Јадранско море на 0 метара надморске висине Највиша тачка је Триглав са висином од 2 864 метра.
Природни ресурси Више од половине Словеније, која износи 11.823 km² или 4.565 km², је пошумљено; што је ставља на треће место у Европи, по проценту пошумљене површине, после Финске и Шведске. Подручја су углавном покривена буковим, јелово-буковим и буково-храстовим шумама и имају висок производни капацитет. Остаци прашума се још увек могу пронаћи, а највећи су у области Кочевја. Травњаци покривају 5.593 km², а поља и баште (954 km²). Постоји 363 km² воћњака и 216 km² винограда.
Терен Словеније и обиље река чине је идеалном за хидроенергију, која је одговорна за око трећину производње електричне енергије у земљи.
Разни грађевински камен, пре свега мермер и кречњак, вековима се вади у земљи. Каменолом Подпеч се користи за вађење мермера још од римског доба.
Референце
Категорија:Географија Словеније