Круна краља Петра I Карађорђевића је једина сачувана круна неког српског владара у Републици Србији. Круна је изливена од бронзе са ручке Карађорђевог топа, заплењеног од Турака у Првом српском устанку.Сабор монархиста: Интервју г-дина Душана Бапца за „Актер“, Владимир Ђуричић, Козмас Мирковић, приступ 14.6.2013 Осим бронзе, круна има позлату, емајл и синтетичко драго камење.Политика: „Део Карађорђевог топа у круни краља Петра Првог“, Б. Билбија, 11.02.2011, приступ 14.6.2013 Историја После убиства краља Александра Обреновића и краљице Драге, у Мајском преврату 29. маја 1903. године и краја династије Обреновића, на престо је доведена династија Карађорђевић, односно Петар Карађорђевић. Он се из Женеве вратио у Београд јуна исте године, после чега је положио заклетву на преправљени Устав Србије из 1888. године. Крунисање је планирано за наредну 1904. годину, тако да је било довољно времена да се припреми прикладан програм свечаности. Предвиђена је и израда краљевске инсигније, које Србија у том тренутку није имала. За избор инсигнија основан је Главни одбор, на челу са архитектом, Михаилом Валтровићем, директором Народног музеја, професором Велике школе и једним од најпознатијих домаћих уметника, који се од 1871. до 1884. године бавио истраживањем српске средњовековне уметности.Политикин забавник бр. 2850: „Од делфина круна изливена“, Бранко Богдановић, преузето из Политикиног забавника. стр. 4-7, 22.9.2006, приступ 14.6.2013 десно|безоквира|268x268п Валтровић је за круну предложио пет нацрта, а Петар је одабрао мотив двоглавих орлова. Осим тога, Петров захтев је био да се круна, излије од „Карађорђевог топа”, са циљем да се успостави везе између симбола државности и оруђа којим је та државност стечена, док је сам материјал указивао на скромне, сељачко-војничке корене династије.

За секретара Главног одбора изабран је генерал Сава Грујић, тадашњи председник Министарског савета, који је био одличан познавалац историје српске артиљерије. Он је од експоната за будући Војни музеј, одабрао петофунтовни „абуз”, на коме стајао натпис на српском који сведочи да је изливен, односно преправљен 1812. године у Београду, за време владе Карађорђа. На истом топу стоји и натпис на арапском, који сведочи о његовом турском пореклу. С цеви је одсечена десна ручица која је имала облик „делфина”. Круна је израђена у радионици браће Андреа и Жака Фализа из Париза, по нацрту Михаила Валтровића. Израда је коштала 19.000 франака и завршена је 29. августа 1904. година, а затим је послата „Оријент експресом“. Освештана је дан пре крунисања у Саборној цркви у Београду.

Крунисање је обављено 21. септембра 1904. године.Српске недељне новине бр.19 : „Историјски музеј после пола века доступан публици“, М. Т., стр. 6, Будимпешта, 9.5.2013,2013, приступ 15.6.2013 Овај догађај, сутрашњу параду на Бањици и сцене са других места, као што су манастири Жича и Студеница, градови Краљево, Нови Пазар, Цетиње, Андријевица, Шибеник и Задар) , посетили су и забележили британски сниматељ Френк Сторм Мотерш () и организатор снимања Арнолд Мјур Вилсон (). Филм „Крунисање краља Петра I“ данас представља важан историјски документ.Међународна федерација филмских критичара: „Пола века српске кинематографије 1896—1945“, Александар Саша Ердељановић, приступ 15.6.2013

Петар I је био скроман човек, а једина његова нескромност било је крунисање. У Србији се мало ко радовао тој церемонији, велики број политичких првака није дао подршку, а нису нису присуствовале ни европске краљевске породице, осим оне са Цетиња.Актер: „Српска историја кроз предмете владара“ , Козмас Мирковић, 07.04.2013, приступ 16.6.2013

Краљ Петар I је био једини нововековни крунисани владар обновљене Србије. Ниједан Обреновић пре њега није ставио круну на главу.Центар за истраживање православнога монархизма: „Српски грб и химна у XX веку“ , Љубомир С. Стевовић, 2004, приступ 15.6.2013 Наследници краља Петра I, краљеви Александар I и Петар II, нису крунисани приликом ступања на престо, већ су по аутоматизму, проистеклом из права о наслеђивању, само преузели инсигније краља.Годишњак Музеја града Новог Сада - Збирка стране уметности бр. 2: „Изложба инсигнија династије Карађорђевић“ , Др Драго Његован, Славица Илин и Драгомир Ацовић, стр. 302, 2006., приступ 14.6.2013

Круна је чувана у дому Карађорђевића од 1904. до 1941. Током Првог светског рата чувана је у Призрену, закопана испод зграде Богословије, три године.Призрен: Остала је само краљева круна („Вечерње новости“, 18. август 2013) Између два светска рата била је изложена у Дворској капели, Краљевског двора а Други светски рат је провела у манастиру Жичи. После рата била је у Народном музеју у Београду, потом у Музеју Првог српског устанка да бих након неког времена дуго стајала у депоу Народне банке Србије. Од 2005. године се налази у власништву Историјског музеја.

Поводом 50 година рада Историјског музеја Србије, круна је свечано била изложена 12. априла 2013. године у сали Народне скупштине Србије.

Фотогалерија <div style="text-align:center;font-size:85%;">

Види још Круна Стефана Првовенчаног

Напомене

Референце

Литература

Категорија:Краљевина Србија Категорија:Карађорђевићи