мини Српско забавиште, основна школа, гимназија и ђачки дом „Никола Тесла” (), једноставније позната као Српска школа у Будимпешти, је главна образовна установа Срба у Мађарској. Од 1950. године школа се налази на адреси Трг ружа 6-7, Будимпешта ().

Историјат мини|десно|Поглед на Будимски замак, Табан и Српску саборну цркву, око 1800. г. мини|десно| Поглед на Српску саборну цркву и порушену српску варош Табан (1943) мини|десно| Поглед на Табан са реке, Српски владичански двор (у средини) и торањ Саборне цркве (лево), око 1900. г. Срби у Мађарској су историјска мањина која на овом подручју живи још од средњег века. Деспот Ђурађ Бранковић је имао своју палату у Будиму, коју је наследио од свог ујака деспота Стефана Лазаревића, а чији остаци постоје и данас. Бројни Срби су ратовали против Турака у угарској служби, при чему су чинили значајан део хусара у оквиру војске краља Матије Корвина. У периоду османске владавине Будимом (1541–1686), српски народ је према записима путописца Евлије Челебије имао три цркве у граду, а заједница је била изузетно богата и бројна. Након ослобођења Будима од османске власти (1686), постојећа српска заједница се додатно увећала током Велике сеобе Срба из 1690. године, под вођством патријарха Арсенија III Чарнојевића. У првој половини 18. века, Срби су били већинско становништво Будима. Године 1702, од 711 опорезованих старешина домаћинстава, њих 461 припадало је Српској православној цркви, док је 250 припадало Католичкој цркви.Nagy Lajos: Budapest története III. A török kiűzetéstől a márciusi forradalomig, Akadémiai Kiadó, Budapest, 1975,

Данас је српска заједница малобројна и расута, насељена у сеоским и урбаним срединама. Ћирилично писмо, православље, обичаји и јака повезаност са матичним народом сачували су Србе у Мађарској током протеклих векова од надируће асимилације. Свака српска црквена заједница је од 1948. године имала своју школу, а њиховим уједињењем у Помазу је формирана Окружна јужно-словенска основа школа и колегијум. Школе се 1954. године из Помаза преселила у Будимпешту и заједно са печујском Српско-хрватском гимназијом добила статус огледне школе. Српскохрватски језик и књижевност, историја и географија су се предавали на матерњем, а остали предмети на мађарском језику. Дана 1. марта 1946. године у Печују је основана Јужнословенска средњо-учитељска школа, која је из политичких разлога крајем 1947. и почетком наредне године пресељена у Будимпешту у улицу Абоњи. Године 1950. је наша васпитно-образовна институција пресељена на Трг ружа где се и данас налази. У међувремену, постојећа Учитељска школа проширена је гимназијом. Године 1954. из Помаза је Окружна јужнословенска основна школа са ђачким домом пресељена у Будимпешту и заједно са печујском Српско-хрватском гимназијом добила статус окружне школе. За гимназијалце је Српскохрватски ђачки дом био смештен у улици Мункачи број 15. који је радио до укидања 1995. године. Под називом Српскохрватска, односно, Хрватскосрпска основна школа, ђачки дом и гимназија функционисала је до 1993. године када је због новонасталих политичких промена у бившој СФР Југославији и разилажења српске и хрватске народности у Мађарској, дошло до раздвајања школе. Данас у Мађарској једина државно призната народносна установа на српском наставном језику са 13 разреда (8+нулти (припремни)+4), званично је почела с радом 1. септембра 1993. године под називом Српко забавиште, основна школа, гимназија и ђачки дом. Њој је две године касније прикључен и средњошколски ђачки дом под називом Српски ђачки дом који се налази у Улици руже бр. 5, где су смештена деца која похађају основну и средњу школу. Данашњи назив школа носи од 2009. године, по српском највећем научнику.

Референце

Спољашње везе Званична страница српске школе у Будимпешти

Категорија:Срби у Мађарској Категорија:Грађевине у Будимпешти Категорија:Образовање у Будимпешти