|мини| Диригентска палица

Диригентска палица (муз.појам), лаки кратки штап у рукама диригента - (њемачка ријеч од латинског dirigents - oнај који управља), којом диригент руководи инструменталним или вокалним музичким извођењем. ()Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.Група аутора, Општа енциклопедија Ларус, Вук Караџић, Београд, 1967.г.

мини| Палица Тамбур-Мажора

Поријекло и историјат палице Прачовјек у успостављању мостова са спољним свијетом реагује инстиктом рефлексно. Опасност од дивљих звјери гони га да уздигне руку и маше њоме тјерајући их. Већ омудријели човјек у свом напредовању, узима камен, затим штап. Он се тако брани и покушава да успостави мир и сигурност за себе. Рука, па рука са каменом и штапом, покушавају да управљају спољним догађајима обезбјеђујући му егзистенцију. Еволуирали човјек, звукове спољашњег свијета почиње да углазбљује. Када су неартикулисани гласови постали артикулисни и уређени и када су се надградили подржавајући прамузику, већ се појавила и потреба да неко руководи и контролише одређену правилност новог изражаја. Ту и настаје потреба да се замишљени звукови дословно запамте али и касније репродукују. То захтјева поштовање правила и дисциплину. Настаје потреба за човјеком и начином на који ће се ово извршити. То је диригент, његова рука и диригентска палица. Тај софистиковани и грациозни штапић је еволуирали камен и штапина у руци угроженог прачовјека. (тамбур мажори- они који управљају добошарима) су још увијек са масивним штаповима, истина касније украшеним и уљепшаним. Они су прва озбиљна претходница суптилних и добро избалансираних ПАЛИЦА ЗА ДИРИГОВАЊЕ. Ти префињени штапићи нису само метафорична и симболична подсјећања на прапалице којима се могла поломити кичма звјери, већ и збиљска, само много безазленија и безопаснија „пријетња“ у рукама диригента са сврхом управљања хорским пјевањем, или свирањем оркестра, правилном извођењу, примјереном тексту композитора и његовој и диригентовој музичкој замисли.

Палице су биле и приручни згодни облици који су се нашли при непосредном извођењу музике (виолинска гудала). Прве праве палице у модерном смислу те ријечи везују се за 19 вијек између 1820. и 1840. године. Били су то дуги уски конусни дрвени штапићи са три прстена на дебљем дијелу који су имали улогу дршке. Од 1833. године, захваљујући Феликсу Менделсону, палица је у редовној употреби у Лондонској филхармонији.

Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.Група аутора, Општа енциклопедија Ларус, Вук Караџић, Београд, 1967.г.

Опис палице Диригентска палица је штап ваљкастог конусног облика дужине од 38 до 71 цм, тежине од четири до десет грама дебљим крајем усађена у дршку. Сам штап је од светлог дрвета, фибергласа или угљеничних влакана, а дршка, по којој се палице углавном и разликују, је овална, кугласта или цилиндрична, начињена од ебановине, плуте или гуме.(Најчувеније палице су „Маестро“. Њихове дршке су начињене од слоноваче и са улошком од алуминијума). Professor Murchard , "Discovery of Ancient Greek Tablets Relevant to Music", (April-May 1825.

Употреба Палица није неопходна диригенту у извођењу музичког дјела и он је користи по сопственом нахођењу. Држи се између палца и прва два прста ослоњена на длан, најчешће десне руке. Лијевацима се сугерише да палицу држе у десној руци. Leonard Bernstein, The Art of Conducting in The Joy of Music, Weidenfeld and Nicolson,London 1960.г. Израда Послије финог стругања, брушења и шмирглања штап се усађује у припремљену дршку и лијепи. Послије лакирања у дршку палице се утискује лого фирме.

Референце

Спољашње везе

Категорија:Музика Категорија:Дириговање