-{T|sr-ec:Хиперконјугација;sr-el:Hiperkonjugacija;sr:Hiperkonjugacija}- U organskoj hemiji, hiperko-{sr-ec:нј;sr-el:nj;sr:nj}-ugacija je interakcija elektrona u sigma vezi (obično -{C–H}- ili -{C–C}-) sa susednom praznom (ili parcijalno popunjenom) nevezujućom p-orbitalom, antivezujućom π orbitalom, ili popunjenom π orbitalom, čime se formira produžena molekulska orbitala. Time se povećava stabilnost sistema.-{John McMurry. Organic chemistry, 2nd edition. }- Jedino elektroni u vezama koje su β u odnosu na pozitivno naelektrisani ugljenik mogu da stabilizuju karbokatjon putem hiperko-{sr-ec:нј;sr-el:nj;sr:nj}-ugacije. right|400px|Hiperko-{sr-ec:нј;sr-el:nj;sr:nj}-ugacijaa: stabilišuće preklapanje između jedne pi orbitale i sigma orbitale
Istorija Ovaj termin je uveo Robert S. Muliken 1939. dok je radio na UV spektroskopiji ko-{sr-ec:нј;sr-el:nj;sr:nj}-ugovanih molekula. Muliken je primetio da se dodatkom alkil grupa u alkene spektri pomeraju ka dužim talasnim dužinama. Ovo batohromno pomeranje je dobro poznato kod regularnih ko-{sr-ec:нј;sr-el:nj;sr:nj}-ugovanih jedinjenja, kao što je butadien.
Primene Hiperko-{sr-ec:нј;sr-el:nj;sr:nj}-ugacija se može koristiti za racionalizaciju niza drugih hemijskih fenomena, uklučujući anomerni efekat, gočev efekat, rotacionu barijeru etana, beta-silicijumski efekat, vibracionu frekvenciju eksocikličnih karbonilnih grupa, i relativnu stabilnost supstituisanih karbokatjona i supstituisanih ugljeničnih radikala. Hiperko-{sr-ec:нј;sr-el:nj;sr:nj}-ugacija proizilazi iz kvantno mehaničkog modelovanja kao korektno objašnjenje za preferentni status stepeničaste konformacije, što je u suprotnosti sa starijim stanovištem o sternim preprekama.'
Uticaj na hemijska svojstva
Hiperko-{sr-ec:нј;sr-el:nj;sr:nj}-ugacija utiče na više svojstava molekula. Dužina veze: Smatra se da je hiperko-{sr-ec:нј;sr-el:nj;sr:nj}-ugacija ključni faktor skraćivanja sigma veza. Na primer, jednostruke -{C–C}- veze u 1,3-butadienu i metilacetilenu su aproksimatno 1,46 angstroma duge, što je znatno manje od vrednosti 1,54 Å za zasićene ugljovodonike. Za butadien, se ovo može objasniti kao normalna ko-{sr-ec:нј;sr-el:nj;sr:nj}-ugacija dva alkenilna dela. Međutim kod metilacetilena, dolazi do hiperko-{sr-ec:нј;sr-el:nj;sr:nj}-ugacije između alkil i alkinil delova. Dipolni momenti: Veliko povećanje dipolnog momenta 1,1,1-Trihloroetana u odnosu na hloroform se može objasniti hiperko-{sr-ec:нј;sr-el:nj;sr:nj}-ugacijom strukture. Toplota formiranja molekula sa hiperko-{sr-ec:нј;sr-el:nj;sr:nj}-ugacijom je veća od zbira njegovih energija veza, i toplote hidrogenacije po dvostrukoj vezi su manje od toplote hidrogenacije etilena. Stabilnost karbokatjona: -{(CH3)3C+ > (CH3)2CH+ > (CH3)CH2+ > CH3+}- -{C–C}- σ veza susedna katjonu može slobodno da rotira, i pri tome tri -{C–H}- σ veze metil grupa podležu stabilizacionim interakcijama. Što su -{C-H}- veze bliže, to je veća hiperko-{sr-ec:нј;sr-el:nj;sr:nj}-ugaciona stabilizacija.
Reference
Vidi još Ko-{sr-ec:нј;sr-el:nj;sr:nj}-ugovani sistem -{sr-ec:Негативна хиперконјугација;sr-el:Negativna hiperkonjugacija;sr:Negativna hiperkonjugacija}-
Spoljašnje veze -{Further reading}- -{Advanced hyperconjugation}-*
Категорија:Физичка органска хемија