Геноцид над Асирцима (такође познат и као Сајфо или Сејфо, или ) односи се на масовни покољ асирске популације Османског царства током 1890-их година, Првог светског рата и периода између 1922. и 1925. године. Асирско цивилно становништво горње Месопотамије (регион Тур Абдин, провинције Хакари, Ван и Сирт садашње југоисточне Турске, и регион Урмија северозападног Ирана) насилно је премештено и масакрирано од стране муслиманске отоманске (турске) војске и осталих оружаних и савезничких муслиманских народа, укључујући Курде, Чечене и Черкезе, између 1914. и 1920. године, док су даље нападе на ненаоружане цивиле у бекству вршиле локалне арапске милиције. Разликују се постојеће процене везане за укупан број жртава. Пружајући детаљне статистике разних процена популације након геноцида, Дејвид Гонт прихвата бројку од 275.000 жртава која је објављена током Споразума у Лозани и предлаже да би број жртава требало да буде око 300.000 због неких неурачунатих територија насељених Асирцима, што значи да је елиминисана половина асирске нације.Дејвид Гонт, "Асирски геноцид 1915", Истраживачки центар геноцида над Асирцима, 2009 Савремени извештаји постављају бројку на 250.000. Бројни научници и новинари прихватили су ову бројку, мада неки извори без детаљне статистичке анализе наводе чак 750.000 жртава.Травис, Ханибал. "'Локални Хришћани масакрирани': Османски геноцид над Асирцима током Првог светског рата ." Изучавање и превенција геноцида, 1, том, бр. 3, децембар (2006). стр. 327-371. Посећено 2010-02-02.
Геноцид над Асирцима одвио се у истом контексту као и геноциди над Јерменима и понтским Грцима.Шалер, Доминик Ј. и Цимерер, Јирген (2008) "Геноциди касног Османског царства: Распад Османског царства и младотурско становништво и политике прогона." Журнал истраживања геноцида, 10:1. стр. 7–14. У овим догађајима, младотурски режим је убио скоро три милиона Хришћана сиријске, јерменске или грчке православне деноминације.
Пошто се геноцид над Асирцима одвио у контексту много раширенијег геноцида над Јерменима, у малом броју случајева се третира као засебан догађај, са изузетком у радовима Дејвида Гонта и Ханибала Трависа. Године 2007, Међународно удружење истражитеља геноцида (-{IAGS}-) постигло је консензус да се "османска кампања против хришћанских мањина у царству између 1914. и 1923. састојала од геноцида над Јерменима, Асирцима, понтским и анатолијским Грцима."Удружење истражитеља геноцида званично признаје геноциде над Асирцима и Грцима. 16. децембар 2007. Посећено 2010-02-02 Удружење је употребило дела Гонта и Трависа приликом доношења ове одлуке.Белешке о геноциду над хришћанским становништвом Османског царства Грегори Стантон, председник -{IAGS}- од 2007. до 2008. године и оснивач организације -{Genocide Watch}-, подржао је "одбијање водећих светских истражитеља геноцида да прихвате деведесетогодишње порицање турске владе везано за османске геноциде над својим хришћанским становништвом, укључујући Асирце, Грке и Јермене."GPN Website > Home > GPN ISSUES > Special Issue 5, Winter 2011
Жртве мини|Асирци копају масовне гробнице за убијене током бекства из Урмије. Научници су сумирали догађаје на следећи начин: специфични масакри укључују 25.000 Асираца у Мидјату, 21.000 у Џезира-ибн-Омару, 7.000 у Нисибису, 7.000 у Урфи, 7.000 у региону Кудшанис, 6.000 у Мардину, 5.000 у Дијарбакиру, 4.000 у Адани, 4.000 у Брахимијеу и 3.500 у Харпуту.Гонт, Масакри, отпор, заштитници. стр. 76-77, 164, 181-96, 226-30, 264-67. Горгис, Амил “-{Der Völkermord an den Syro-Aramäern}-” у -{Verfolgung, Vertreibung und Vernichtung der Christen im Osmanischen Reich 20}-. Ур. Теса Хофман. Лондон и Берлин: -{LIT Verlag}-, 2004. У свом меморандуму од 4. децембра 1922. године, Асирско-халдејски национални савет изјавио је да је укупан број жртава непознат. Процењује се да је око 275.000 "Асиро-Халдејаца" умрло између 1914. и 1918. године. Јакуб, Жозеф. -{La question assyro-chaldéenne, les Puissances européennes et la SDN}- (1908–1938), 4. том, -{thèse Lyon}-. (1985). стр. 156. Асирско становништво Османског царства и Персије износило је око 650.000 људи пре геноцида, а након њега је смањено на 250.000, са веома мало преживелих у Турској и Ирану 1930-их година.Гонт, Масакри, отпор, заштитници. стр. 21-28, 300-3, 406, 435.
Масакри у касном Османском царству Асирци нису били лака група за депортацију, јер су одувек били наоружани и опасни као и њихови курдски суседи.Гонт, Масакри, отпор, заштитници. стр. 311.
Хришћанско становништво у Вилајету Дијарбакир пре и после Првог светског ратаДе Куртоа, Себастијан. Заборављени геноцид: Источни Хришћани, последњи Арамеји. Пискатавеј, Њу Џерзи: -{Gorgias Press}-. стр. 194-195.ГрупаПре Првог светског ратаНесталиПосле Првог светског рата ЈермениЈерменски миафизити 60.000 58.000 (96,7%) 2.000Јерменски унијати 12.500 11.500 (92%) 1.000 АсирциХалдејски католици 11.120 10.010 (90%) 1.110Сиријски католици 5.600 3.450 (61,6%) 2.150Сиријски миафизити 84.725 60.725 (71,7%) 24.000Укупно173.945143.685 (82,6%)30.260
Хришћанско становништво у Вилајету Мардин пре и после Првог светског ратаГрупаПре Првог светског ратаНесталиПосле Првог светског рата ЈермениКатолици 10.500 10.200 (97,1%)300 АсирциХалдејски католици 7.870 6.800 (86,4%) 1.070Сиријски католици 3.850700 (18,1%) 3.150Сиријски Јакобинци 51.725 29.725 (57,5%) 22.000Укупно73.94549.875 (67,4%)24.070
Види још Геноцид над Јерменима Геноцид над понтским Грцима
Референце
Литература
Спољашње везе
Сејфо центар: Истраживачки центар геноцида над Асирцима Асирски холокауст – религиозни прогон и етнички геноцид над Асирцима на Блиском истоку
Асирци Категорија:Османско царство у Првом светском рату Категорија:Прогони хришћана