Египатски језик је најстарији познати језик Египта, и огранак афро-азијске језичке породице. Најстарији пронађени записи египатског датирају из периода око 3400 п. н. е, што га чини најстаријим записаним језиком, поред сумерског језика. Египатским језиком се говорило све до 17. века нове ере у облику коптског језика. Званични језик савременог Египта је египатски арапски, који је постепено заменио коптски као језик у свакодневној употреби након муслиманског освајања Египта. Постоји могућност да је језик преживео у изолованим областима горњег Египта све до 19. века, како тврди Џејмс Едвард Квибел, питајући, „Када је то коптски језик изумро?“ у свом делу „Zeitschrift für ägyptische Sprache und Altertumskunde“. .

Коптски се и дан данас користи као литургијски језик Коптске оријентално-православне цркве. Данас постоји велики број говорника који говоре течно коптски.

Класификација Египатски припада афро-азијској језичкој породици, која је раније била позната као хамито-семитска. Међу типолошким карактеристикама које показују да египатски заиста припада афро-азијској језичкој породици су: морфологија карактеристична за фузијске језике, консонантни лексички корени, бројни наглашени сугласници, тровокални систем /a i u/, номинални суфикс женског рода *-„at“, номинално „m“-, придевско *-„ī“, и карактеристични глаголски афикси. Што се тиче осталих грана афро-азијске језичке породице, египатски дели највише сличности са семитским језицима, берберским језицима и кушитским језицима.

У египатском језику, изражени прото-афро-азијски консонанти */d z ð/ су се развили у <ꜥ> /ʕ/, нпр. ꜥ„r.t“ (портал), сем. *„dalt“ (врата). Афро-азијско */l/ се спојило са египатским <n>, <r>, <ꜣ>, и <j> у дијалекат на којем се заснивао писани језик, док је, с друге стране, сачувано у другим варијететима египатског језика. оригинални */k g ḳ/ су палатализовани у <ṯ j ḏ> у неким областима, док су у другима сачувани као <k g q>.

Египатски језик има доста дворадикалних и једнорадикалних корена, док семитски језици преферирају трорадикалне корене. Египатски језик је вероватно због тога архаичан, док су семитски језици касније били лакше прилагођени кроз претварање корена у трорадикални образац.

Иако је египатски најстарији афро-азијски језик икада записан, његов морфолошки репертоар се веома разликује од остатка афро-азијских и семитских језика. Ово показује могућност да је египатски већ раније био подложан радикалним променама у односу на прото-афро-азијски пре него што је био записан, да је афро-азијско племе до сада било проучавано само кроз семитоцентрични приступ, или да афро-азијска група језика представља крајње типолошку, а не генетичку групу језика. (Општи консензус приказује да је афро-азијска група стварно генетички груписана, и да се египатски доста развио у односу на своју пређашње незабележену варијанту, иако готово сигурно постоји семитска пристрасност што се тиче реконструкције афро-азијског језика.)

Историја Научници деле египатски језик на шест хронолошких група: Архаични египатски језик (пре 2600. п. н. е, језик раног династичног периода Египта) Староегипатски језик (2686 – 2181 п. н. е, језик Старог краљевства) Средњоегипатски језик (2055 – 1650. п. н. е.), језик Средњег краљевства (2055 – 1650 п. н. е, мада је био у употреби све до почетка 18. династије све до Аменхотепа Трећег, Ехнатона и периода Амарне. (1353. п. н. е.), а као књижевни језик чак до 4. века п. н. е.). Касноегипатски језик (1069 – 700 п. н. е, карактеришући Трећи прелазни период Старог Египта (1069 – 700. п. н. е.), почевши чак у периоду Амарне (1353. п. н. е.)). Демотски египатски (7 в. п. н. е.– 5 в. н. е, који се користио од касног периода египатског царства, све до римске владавине Египтом.) Коптски језик (1– 17 в. н. е, који се користио од почетка римске владавине па све до раних модерних времена.)

Египатско писмо је облик ознака и знакова који датирају још 3200. п. н. е. Ови рани текстови су углавном повезани под термином архаични египатски. Године 1999., Археолошки магазин је изјавио да најранији египатски глифови датирају из периода 3400 п. н. е, што "... баца сумњу на веровање да су рани логографи, пиктографски симболи који представљају одређено место, предмет или количину прерасли у комплексне фонетске симболе првобитно у Месопотамији."

Староегипатским језиком се говорило око 500 година, од 2600. п. н. е. па надаље. Средњоегипатским се говорило од око 2000. п. н. е. и наредних 700 година, када се јавља касноегипатски језик; Средњоегипатски је, међутим, као писани језик преживео све до првих векова нове ере, као што је преживео и латински у средњем веку, или класични арапски данас. Демоски египатски се појавио око 650 п. н. е, и преживео је као говорни језик све до 5. века нове ере. Коптски језик се појавио у 4. веку нове ере, и остао је као живи језик све до 16. века нове ере, када су европски научници допутовали у Египат ради учења језика од изворних говорника током ренесансе. Верује се да је у сеоским областима Египта преживео као говорни језик и наредних пар векова. Мемфиски дијалект коптског језика се и дан данас користи у египатским хришћанским црквама. мини|Документ на коптском језику из 3. века.

Стари, средњи и касноегипатски језици су сви били писани египатским хијероглифима и хијератским писмом. Демоски језик је писан писмом насталим из хијератског писма; његов настанак је на неки начин сличан настанку садашњег арапског писма, и такође је писан здесна налево (иако ова два језика ни у ком случају нису у сродству). Коптски је писан коптским алфабетом, који је модификована верзија грчког алфабета са бројним симболима преузетим из демоског писма за гласове који су у старогрчком били непостојећи. Арапски је постао језик египатске политичке администрације убрзо након арапских освајања у 7. веку н.е, те је постепено заменио коптски језик којим је говорио народ. Данас коптски постоји једино као литургијски језик коптске оријентално-православне цркве и Коптске католичке цркве. Библија садржи број речи за које научници сматрају да су египатског порекла. Класичан пример овога је -{Zaphnath-Paaneah}-, египатско име дато Јосифу, Јакобовом сину.

Дијалекти Пре-коптски египатски не показује велике дијалекатске разлике у писаном језику, с обзиром да је египатско друштво било крајње централизовано. Међутим, нема сумње да су они постојали у говорном језику; ово је оправдано и писмом из периода отприлике 1200 п. н. е, у којем је евидентирана жалба аутора да је разговор између Египћана са севера и Египћана са југа скоро па немогућ. Релативно скоро су пронађени докази о неким интерним дијалектима кроз парове сличних речи у египатском које су, ослањајући се на сличности са каснијим коптским дијалектима, највероватније настале из северних и јужних египатских дијалеката. Писани коптски има пет главних дијалеката који се разликују углавном у графичким скуповима, који су најприметнији у јужно-саидијском дијалекту који је био главни класични дијалект, и северном бохаирском дијалекту, који се данас користи при коптским црквеним службама.

Ортографија

Већина преживелих текстова на египатском језику су првобитно написани на камену египатским хијероглифима. Међутим, у стара времена, већина текстова је писана на папирусу хијератским, а касније демотским писмом, мада су они данас изгубљени због непостојаности папируса. Такође, постојао је и облик курзивног хијероглифског писма који се користио при писању религијских докумената на папирусу, као што је Египатска књига мртвих у периоду Рамзеса; ово писмо је било једноставније за писање од хијероглифа, али није било толико курзивно као хијератско, с обзиром да се није користило доста лигатура. Такође, постојао је велики број хијератских писања на камену, лапидарних хијератских писања. У крајњем стадијуму развитка језика, коптски алфабет је заменио старији писани облик. Изворно име за египатско хијероглифско писмо је „“ или „писање божјих речи“. Хијероглифи се у египатским текстовима користе на два начина: као идеограми, који представљају идеју приказану сликом; и као фонограми који носе своју фонетску вредност.

С обзиром да фонетска реализација египатског језика не може бити потврђена са сигурношћу, египтолози користе систем транслитерације да би окарактерисали сваки звук који би хијероглиф могао да представља. Два система који се и данас користе су традиционални систем и европски систем; такође, постоји и трећи систем који се користи за компјутерску обраду.

Фонологија Иако се консонантна фонологија египатског језика може реконструисати, његове тачне фонеме су нама непознате, и постоје различита мишљења о томе како класификовати поједине фонеме. Такође, с обзиром да је египатски језик бележен током цела два миленијума, и да су архаичне и позне фазе одвојене истом количином времена као и латински и модерни италијански, морамо претпоставити да је сигурно дошло до одређених фонетских промена током тог времена.

Фонетски, египатски садржи лабијалне (уснене), алвеоларне (надзубне), палаталне (предњонепчане), веларне (задњонепчане), увуларне (треперне), фарингалне и глоталне консонанте, слично као и арапски језик. Такође садржи безвучне и звучне сугласнике, као што је случај и са осталим афро-азијским језицима, иако је непознато како су тачно звучни сугласници били изговарани. Једно рано истраживање је показало да је пауза пре изговора била један од начина наглашавања, али се сада верује да је се то односи на тенуисне (неизговорене плозивне и африкативне гласове) и наглашене серије, као што је случај и са већином семитских језика, или током пауза за издах и удах, као код кушитских језика.see Egyptian Phonology Карстена Песта, ревизија историје мишљења на ову тему. Узети у обзир да његове реконструкције речи нису стандардизоване.

С обзиром да вокали нису били писани, реконструкција египатског вокалног система је крајње несигурна, пошто се углавном ослања на доказе коптских и других транскрипција египатских имена и топонима. Египатска вокализација је делом позната, углавном кроз реконструкцију кроз коптски језик, у којем су вокали писани. Записи египатских речи у другим језицима нам пружају додатни извор доказа. Писарске грешке нам дају најбоље доказе о променама у изговору током времена. Стварни изговор реконструисан на тај начин користе само одређени језички стручњаци. За остале употребе се користи египатски изговор, који је, наравно, вештачки, те често не показује много сличности са идејом како се египатски изговарао.

Сугласници Следећи консонантни систем се користи за архаични (пре 2600. п. н. е.) и староегипатски (2686 – 2181. п. н. е.):

+ Раноегипатски консонанти Лабијални Дентални Посталвеоларни палатални Веларни Увуларни Ждрелни Глотални Назална пауза Пауза безвучни * звучни * * * Фрикативни безвучни звучни * ꜣ (3) ꜥ (ʻ) Апроксиманти Вибрантни

Фонема /l/ није имала самостални облик у хијероглифској ортографији, и често је писана са знаком за /n/ или /r/. Могуће је објашњење да је стандардни писани египатски био заснован на дијалекту у којем се /l/ спојило са осталим сонорантима. /ʔ/ се ретко јављало и такође није имало ортографски симбол. Фонема /j/ је писана као <j> у основном облику (<jt> = */'ja:tvj/ 'отац') одмах након наглашеног самогласника (<bjn> = */'ba:jin/ (лош)), као <jj> реч-непосредно испред наглашеног самогласника (<ḫꜥjjk> = */χaʕ'jak/ (појавићеш се)), и, напокон, као непостојећа (Ø) реч (<jt> = */'ja:tvj/ (отац)).

У средњоегипатском (2055 – 1650. п. н. е.), десиле су се многе консонантне замене. До почетка периода Средњег краљевства, /z/ и /s/ су се спојили, и графеме <s> и <z> се користе наизменично. Такође, /j/ је постало /ʔ/ реч-првобитно у ненаглашеном слогу (нпр. <jwn> */ja'win/ > */ʔa'win/ (боја)) и прати наглашени слог (нпр. <ḥjpw> */'ħujpvw/ > /'ħeʔp(vw)/ (бог Апис)).