Звучни тврди или посталвеоларни фрикатив јесте сугласник који се користи у бројним говорним језицима, укључујући и српски. Симбол у Међународном фонетском алфабету који представља овај звук је //.
Карактеристике Карактеристике безвучног алвеоларног фрикатива:
Начин артикулације је фрикативни, што значи да је произведен усмеравањем протока ваздушне струје из плућа низ језик до места артикулације, на коме је усредсређена на оштре ивице скоро стиснутих зуба, узрокујући високофреквентну турбуленцију. Место артикулације је посталвеоларно што значи да врх језика додирује простор иза алвеола, а испред тврдог непца. Фонација је звучна, што значи да гласне жице трепере током артикулације.
Појава Примери језика у којима се јавља ова фонема:
Језик Реч ИПА Значење Напомене адигејски 'брада' албанскиsq|zhurmë}} || || 'бука'|| |- | colspan="2" | ангаски || zhaam || || 'брада'|| |- | арапски || магрепски || || ||'два'|| |- | јерменски|| источнојерменски || || ||'час'|| |- | colspan="2" | аварски || || || 'данас'|| |- | colspan="2" | азерски|| || || 'црква' || |- | colspan="2" | чешки || || || 'гаража' || Углавном у страним речима и изразима. |- | colspan="2" | енглески || || || 'визија' || |- | colspan="2" | есперанто || || || 'храна' || |- | colspan="2" | француски || || || 'дан'|| |- | colspan="2" | немачки || || || 'гаража'|| Углавном у страним речима и изразима. |- | colspan="2" | грузијски || || || 'часопис'|| |- | colspan="2" | гоемаи || || || 'срп'|| |- | грчки || кипарски || || || 'небескоплаво'|| |- | colspan="2" | гвичински || || || 'вук'|| |- | colspan="2" | хански || || || 'вук|| |- | colspan="2" | хебрејски|| || || 'жанр' || Углавном у страним речима и изразима. |- | colspan="2" | хинди || || || 'змај'|| |- | colspan="2" | мађарски || || || 'ружа' || |- | colspan="2" | ингушки || || || 'овца'|| |- | италијански || тоскански || || || 'стиснути'|| |- | colspan="2" | јудеошпански || || || 'жена'|| |- | colspan="2" | жулхоански || colspan="2" align="center" | || 'особа'|| |- | colspan="2" | кабардински || || || 'дрво'|| |- | colspan="2" | казашки|| || || 'седам'|| |- | colspan="2" | летонски|| || || 'сушити'|| |- | colspan="2" | литвански|| || || 'жена'|| |- | colspan="2" | ливонски || kūž || || 'шест' || |- | colspan="2" | македонски || || || 'жаба' || |- | colspan="2" | мингрелијски || ჟირი || || 'два'|| |- | colspan="2" | навахо || || || 'мокраћа'|| |- | colspan="2" | нгве || colspan="2" align="center" | || 'раздвојити'|| |- | rowspan="2" | окситански || овернски || rowspan="2" | || || rowspan="2" | 'новац'|| јужни дијалекти |- | гаскоњски || || |- | colspan="2" | паштунски || || || 'жвакати'|| |- | colspan="2" | персијски|| || || 'трепавица'|| |- | rowspan="2" | португалски || европски || || || 'плави патлиџан' || rowspan="2" | |- | бразилски || || || 'генипа' |- | colspan="2" | румунски || || || 'жар'|| |- | colspan="2" | српски || / || || 'жут' || |- | сиу || лакота || || || 'један' || |- | colspan="2" | словеначки || || || 'жито'|| |- | шпански || Ла Плата || || || 'ја'|| Поједини дијалекти. |- | colspan="2" | тадаксахак || colspan="2" align="center" | || 'одговорити'|| |- | colspan="2" | тагиш || colspan="2" align="center" | || 'шта'|| |- | colspan="2" | турски || || || 'роса'|| |- | colspan="2" | туркменски || || || 'жирафа'|| |- | rowspan="2" | тутчонски || северни || || || 'шта'|| |- | јужни || || || 'бобица'|| |- | colspan="2" | украјински || || || 'жаба' || |- | colspan="2" | урду || || || 'змај'|| |- | colspan="2" | вепски || || || 'пет'|| |- | colspan="2" | волајта || colspan="2" align="center" | || 'жбун' || |- | colspan="2" | западнофризијски || || ||'пртљаг' || |- | colspan="2" | јидиш || || || 'наранџасто'|| |- | запотечки || тилкиапански || llan'' 'љутња'
Референце
Категорија:Тврди сугласници Категорија:Сугласници Категорија:Струјни сугласници