Емануел Маша Муановић (Карловци, 15. август 1880 — Београд, 1944) био је српски сликар.

Биографија Потиче из карловачке земљорадничке породице, од оца Петра и мајке Ане."Свеске" - Друштва историчара уметности Ср Србије", Београд 1980. Завршио је основну школу и гимназију у родном месту. Од 1895. године учио је сликање у Београду, у Кутликовој уметничкој школи. Студирао је почетком 20. века сликарство у Минхену и Петрограду.У. Рајчевић. „Емануел Муановић-Маша (1880— 1944)", Свеске Друштва историчара уметности Србије 11—12 (Београд 1981).

Био је и ученик Кирил Кутликa чија је иницијатива за оснивање Српске цртачке и сликарске школе у Београду 1895. године, постала темељ развоја уметничких школа у Србији. Његова школа је била прва школа на нашим просторима са редовним уписом ученика. Полазници Кутликове школе после завршених студија у Минхену, Прагу или Паризу поред Емануела Муановића били су и Коста Милићевић, Надежда Петровић, Боривоје Стевановић, Драгомир Глишић, Љубомир Ивановић и други. После смрти Кирила Кутлика целокупни инвентар његове уметничке школе преузео је Риста Вукановић и заједно са својом женом Бетом Вукановић, и од априла 1900. године организује у њој наставу на модерној основи. Један од полазника његове школе био је и Емануел Муановић. Из те школе развила се касније Београдска уметничка школа.

У младости је Муановић био познат као "боем и севдалија". Бавио се илустровањем предратних књига и часописа. Често је Маша сликао је пејзаже као наш познати импресиониста Малиша Глишић, густим, пастуозним, скоро рељефним намазима боја. У Народном музеју Србије чува се и неколико његових карикатура.

Боравио је крајем 1926. године у Паризу на специјалном усавршавању у изради барељефа. Приредио је 1927. године са колегом Војиновићем-Пеликаном,"Време", Београд 27. април 1927. изложбу у сомборском соколском дому. "Ратнички музеј" у Београду је 1932. године поседовао целу галерију портрета српских војвода из Великог рата. То је било његово уметничко дело."Правда", Београд 18. новембар 1932. Године 1936. добио је на предлог председника општине београдске место "чувара зграда на бившој пијаци Душановац"."Београдске општинске новине", Београд 25. јун 1936. Тако је решио стамбено питање и плаћао општини малу кирију. Израдио је свој аутопортет 1943. године. Умро је у Београду 1944. године.

Галерија

Види још Списак српских сликара

Референце

Спољашње везе Архив Југославије - слике Музеј Града Смедерева Народни музеј - изложба Српско Географско Друштво - медаља

Категорија:Рођени 1880. Категорија:Умрли 1944. Категорија:Српски сликари Категорија:Уметници из Сремских Карловаца