Мохамед Мосадик (, ; Техеран, 16. јун 1882 — Ахмадабад е Мосадик, 5. март 1967) је био премијер Ирана од 1951. године до 1953. године када је његова влада збачена у државном удару које су организовале британски MI6 и америчка ЦИА.

Као познати писац, управник, адвокат и преговарач, Мосадик је постао премијер Ирана 1951. Његова влада је увела низ напредних друштвених и политичких реформи, као што су социјално осигурање, контрола закупа и аграрна реформа. Ипак, најпознатија политика његове владе је била национализација иранске нафтне индустрије, која је била под британском контролом од 1913. године преко Англо-персијске нафтне компаније (данас Бритиш петролеум).

Мосадик је уклоњен са власти у државном удару 19. августа 1953. године, који је организовала и извела ЦИА на захтев МИ6 који је изабрао иранског генерала Фазлолаха Захедија да наследи Мосадика.

Државни удар се често назива операција Ајакс, по називу операције ЦИА, док се у Ирану назива удар од 28. мордада 1332, по датуму у иранском календару. Мосадик је био у затвору три године, а после тога је држан у кућном притвору до своје смрти.

Младост, образовање и политичка каријера

лево|мини|Мосадиков ујак Абдол-хосеин Мирза Фарман-Фарма и мајка принцеза Малек Тај Најм-ал-Салтанех лево|мини|Млади Мосадик Мосадик је рођен у истакнутој породици високих званичника у Ахмедабаду, близу Техерана, 19. маја 1882. године; његов отац, Мирза Хидејатулах Аштијани, био је министар финансија у династији Каџар, а његова мајка, принцеза Малек Таџ Наџм-ес-Салтанех, била је унука реформистичког каџарског принца Абаса Мирзе и праунука Фат-Али Шаха Каџара. Када је Мосадиков отац умро 1892. године од колере, његов ујак је именован за пореског службеника провинције Хорасан и Насер ал-Дин Шах Каџар му је доделио титулу Мосадег-ос-Салтанех.

Мосадиг је касније носио исту титулу, под којом је некима био познат и дуго након што су титуле укинуте.

Мосадикова мајка је желела да се њен син ожени својом рођаком, а ћерком своје сестрем и Мозафара ад-Дина Шаха Каџара .

Године 1901. Мосадик се оженио Захром Емами (1879–1965), унуком Насер ал-Дин Шаха преко њене мајке Зи'е ес-Салтанех .

Образовање Године 1909, Мосадик се школовао у Паризу, у Француској, где је студирао на Институту за политичке студије у Паризу Тамо је студирао две године, а у Иран се вратио због болести 1911. године. После два месеца, Мосадик се вратио у Европу да би докторирао право на Универзитету у Нешателу у Швајцарској . У јуну 1913. године, Мосадик је докторирао и тиме постао први Иранац који је докторирао право на европском универзитету.

Мосадик је предавао на Техеранском факултету политичких наука на почетку Првог светског рата пре него што је започео своју политичку каријеру.

Политичка каријера Мосадик је започео своју политичку каријеру са Иранском уставном револуцијом 1905–1907. Са 24 године изабран је као представник Исфахана у новооснованом персијском парламенту, Меџлису Ирана . Није могао да преузме своје место, јер није навршио законских 30 година старости. Током овог периода, такође је служио као заменик вође Друштва човечанства, под вођством Мостоуфија ол-Мамалека .

У знак протеста против англо-персијског споразума из 1919. године, преселио се у Швајцарску, одакле се вратио следеће године након што га је нови ирански премијер, Хасан Пирнија (Мошир-ед-Довлех), позвао да постане његов министар правде. Док је био на путу за Техеран, становници Шираза су га замолили да постане гувернер провинције Фарс .

Године 1921. именован је за министра финансија у влади Ахмада Кавама. У јуну 1923. постао је министар спољних послова у влади Мошир-ед-Довлеха. Затим је постао гувернер Азербејџанске провинције . Године 1923. поново је изабран у Меџлис.

Године 1925, присталице Резе Кана у Меџлису предложиле су закон о распуштању династије Каџар и именовању Резе Кана за новог шаха. Мосадик је гласао против таквог потеза, тврдећи да је такав чин рушење иранског устава из 1906. године . Одржао је говор у Меџлису, хвалећи достигнућа Резе Кана као премијера, охрабрујући га да поштује устав и остане премијер. Дана 12. децембра 1925. године, Меџлис је свргнуо младог Ахмада Шаха Каџара и прогласио Резу Шаха новим монархом Персије и првим шахом династије Пахлави . Мосадик се потом повукао из политике због неслагања са новим режимом.

Године 1941, Британци су приморали Резу Шаха Пахлавија да абдицира у корист свог сина Мохамеда Резе Пахлавија. Године 1944, Мосадик је поново изабран у парламент. Овог пута је преузео вођство Џебхе Мелија ( Национални фронт Ирана, основан 1949. године), организације коју је основао са деветнаест других, као што су Хосеин Фатеми, Ахмад Зиракзаде, Али Шајеган и Карим Санџаби, са циљем да успостави демократију и оконча страно присуство у иранској политици, посебно национализацијом операција Англо-иранске нафтне компаније (AIOC) у Ирану. Године 1947, Мосадик је поново објавио пензионисање, након што закон о изборној реформи који је предложио није усвојен у Меџлису. Референце

Литература

Категорија:Рођени 1882. Категорија:Умрли 1967. Категорија:Премијери Ирана Категорија:Личности Хладног рата