Србица () је насеље у Северној Македонији, у западном делу државе. Србица припада општини Кичево.
Географија Насеље Србица је смештено у западном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Кичева, насеље је удаљено 15 km североисточно.
Рељеф: Србица се налази у горњем делу историјске области Кичевија. Село је положено у источном делу Кичевског поља, у долини реке Темнице, а источно се издиже планина Человица. Надморска висина насеља је приближно 770 метара.
Клима у насељу је планинска због знатне надморске висине.
Историја У прошлости, село Србицу насељавају Срби, о чему говори и запис у једној манастирској књизи у кичевском манастиру свете Богородице Пречисте, где пише: „у време игумана Гаврила јеромонаха, сироче из села Србница, година 1811. март 20.”.Петров, Гьорче. Материали по изучванието на Македония. Печатница Вълковъ, София. стр.347. Жупи Србица припадао је некада православни манастир Св. Арханђела Гаврила, који је касније уништен. Насеље - прњавор уз манастир се назвало Арханђео.
У селу је била православна црква Св. Николе који су порушили Албанци. На црквишту је подигнута основна школа у којој се настава изводи на албанском језику. За време Другог светског рата албански окупатор је насеље назвао Скендербегово.Јован Трифуноски: "Македонизирање Јужне Србије", Београд 1995.
Село Србица-Арханђео се спомиње у турском попису из 1467/68. године, као део Кичевске нахије са 80 домаћинстава, 3 нежење и 3 удовице, све хришћани.Турски документи за историјата на македонскиот народ кн.4, Методија Соколоски, д-р Александар Стојановски, Скопје 1971, стр.271
Према подацима из 1873. године, село је било познато и као Србиската и имало је 158 домаћинстава са 400 становника муслимана и 92 становника хришћана.„Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г.“ Македонски научен институт, София, 1995, стр.90-91. Према подацима Васила К`нчова 1900. године, село је имало 850 становника муслимана (Македонци-муслимани или Помаци).Кънчов, В. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, с.255 За време другог светског рата, Балисти су село преименовали у Кастритери.Трифуновски, Јован, Кичевска котлина : насеља и становништво, 1968 г
Србица је старо средњовековно насеље у којем су судећи по имену живели Срби. Пописано је 1476-1477. године у њему 88 српских хришћанских домова. Некада је ту било и 300 домаћинстава, а надомак тог стратешки важног места је постојала тврђава и православни храм посвећен Св. Николи. За време Турака исељавају се Срби, а они који остају бивају асимиловани. Од таквих настају поисламљени Срби тзв. Торбеши. Албанци се ту масовно досељавају из области Мат у Северној Албанији. Последњи Хришћани становници 5-6 породица се услед албанских зулума, исељавају око 1900. године у Кичево и поречко место Девич."Гласник Српског географског друштва", Београд 1965. године
Становништво По попису становништва из 2002. године, Србица је имала 1.862 становника.
Претежно становништво у насељу су Албанци (99%).
Већинска вероисповест у насељу је ислам.
Види још Општина Кичево
Референце
Литература
Попис у Македонији 2002. - Књига 10.
Спољашње везе www.kicevo.gov.mk Званична страница општине Кичево
Категорија:Насеља у Северној Македонији Категорија:Википројект географија/Насеља у Македонији Категорија:Општина Кичево