десно|мини|200п|Подела Краљевине Србије на срезове, према стању из 1900. године.

Административна подела Краљевине Србије је управна (административно-територијална) подела Краљевине Србије у раздобљу од 1882. до 1918. године. Тадашњу тростепену административну поделу државног подручја Краљевине Србије чинили су: окрузи, срезови и општине.

Окрузи и срезови Краљевине Србије десно|мини|200п|Подела Краљевине Србије на округе, према стању из 1900. године.

Краљевина Србија је 1882. наследила дотадашњу административну поделу Кнежевине Србије, а прве промене су учињене већ током 1884. године, након усвајања нових законских решења.

мини|200п|Подела Краљевине Србије на округе, према стању из 1914. године.

Законом о административној подели земље од 15. (27.) марта 1890. године,Српске новине, 24. март 1890. Краљевина Србија била је подељена на 15 округа: Ваљевски, Врањски, Крагујевачки, Крајински, Крушевачки, Моравски, Пиротски, Подрински, Подунавски, Пожаревачки, Руднички, Тимочки, Топлички, Ужички и Црноречки. Вароши Београд и Ниш добиле су статус посебних управа.

Законом о изменама административне поделе Краљевине Србије од 17. (29.) фебруара 1896.Српске новине, 25. фебруар 1896. Србија је поново подељена на 15 округа, али је овај закон укинуо административну управу вароши Нишу и уместо ње је предвидео формирање Нишког округа, а Црноречки округ је укинут.

Законом од 24. јануара (5. фебруара) 1900.Српске новине, 29. јануар 1900. Подунавски округ је подељен на Београдски и Смедеревски округ. Након тога је законом од 10. (23.) априла 1902. годинеСрпске новине, 11. април 1902. из Рудничког округа издвојен Чачански округ. Тако је за време пописа 1910. године Краљевина Србија имала 17 округа: Београдски, Ваљевски, Врањски, Крагујевачки, Крајински, Крушевачки, Моравски, Нишки, Пиротски, Подрински, Пожаревачки, Руднички, Смедеревски, Тимочки, Топлички, Ужички и Чачански.

Нови крајеви (1912—1918) мини|200п|Подела Краљевине Србије на срезове, према стању из 1914. године

Протеривањем османске власти и ослобођењем Старе Србије у јесен 1912. године започео је процес успостављања нових власти Краљевине Србије у областима Рашке, Косова, Метохије и Вардарске Србије, односно Вардарске Македоније. Изградња нових административно-територијалних структура одвијала се постепено, у периоду између 1912. и 1915. године.

десно|мини|200п|Окрузи на подручју Вардарске Македоније у Краљевини Србији, према стању из 1914. године

Привремена територијална подела нових крајева постојала је од краја 1912. до средине 1913. године. Прва подела на округе и срезове извршена је 15/28. октобра 1912. године, непосредно по ослобођењу. Нове административне јединице биле су формиране као „привремени војни окрузи и срезови“, а на њиховом челу налазили су се привремени окружни и срески начелници. Тада су образовани следећи окрузи: Новопазарски, Приштински, Кумановски, Скопски, Тетовски, Дебарски, Поморски, Призренски, Пљеваљски, Битољски и Кавадарски.

Краљевском Уредбом о уређењу ослобођених предела од 14/27. децембра 1912. године прописана је надлежност окружних, среских и осталих власти Краљевине Србије у новим крајевима.

Новом краљевском Уредбом о уређењу ослобођених области од 18/31. августа 1913. године додатно су уређена разна питања о надлежностима окружних, среских, општинских, судских и осталих власти Краљевине Србије у новим крајевима.Српске новине (LXXX/181) од 18. августа 1913. године,

Посебном одлуком Министарства унутрашњих дела од 24. августа/6. септембра 1913. године прописана је подела нових области на 11 округа: Битољски, Дебарски, Кавадарски, Новопазарски, Кумановски, Пљеваљски, Призренски, Приштински, Скопски, Тетовски и Штипски. Тих 11 округа делило се на укупно 46 срезова.Српске новине (LXXX/186) од 27. августа 1913. године,

Нешто касније, 19. новембра 1913. године, министар унутрашњих дела донео је решење којим је укинут округ Пљеваљски, а нови Пријепољски округ образован је у Пријепољу. Ово је била последица уступања Пљеваља Црној Гори. Истим решењем укинут је и округ Дебарски, а образован нов, Охридски округ са седиштем у Охриду. Министар је овим решењем образовао и Звечански округ са седиштем у Косовској Митровици.

Министарство унутрашњих дела је неколико пута мењало називе појединих округа и срезова, са циљем да се обнове стари српски обласни и други историјски називи.

Законским предлогом од 12/25. децембра 1913. године била је предвиђена подела нових крајева на следећих 12 округа: Битољски, Брегалнички, Звечански, Косовски, Кумановски, Охридски, Призренски, Пријепољски, Рашки, Скопски, Тетовски и Тиквешки. Предложени закон није био усвојен због избијања Првог светског рата. Нови крајеви су коначно изједначени у правном погледу са старим областима Краљевине Србије тек након рата, регентовим указом од 30. јуна 1919. године.

Окупација и обнова (1915—1918) У јесен 1915. године, након повлачења српске војске и запоседања државне територије од стране централних сила у Првом светском рату, целокупно подручје Краљевине Србије подељено је на две окупационе зоне: аустроугарску и бугарску (две бугарске инспекцијске области: Моравска и Македонска). У јесен 1918. године, упоредо са ослобођењем земље обновљене су и српске административне структуре, које су 1. децембра заједно са целокупним подручјем Краљевине Србије интегрисане у новопроглашену Краљевину СХС.

Галерија

Види још Административна подела Републике Србије Административна подела Кнежевине Србије Административна подјела Југославије § Краљевина СХС/Југославија

Референце

Литература

Категорија:Краљевина Србија Категорија:Бивша административна подела Србије