Белорусија

Белорусија (; , ), званично Република Белорусија (; , ), континентална је држава у источној Европи Граничи се са Русијом на североистоку, Украјином на југу, Пољском и Литванијом на западу, те Летонијом на северозападу. Главни и највећи град је Минск, а остали већи градови су Гомељ, Могиљов, Витепск, Гродно и Брест. Преко 25% територије од укупно 207.000 km² је под шумом, док су најважнији извори прихода пољопривреда и индустрија.

Све до 20. века територија данашње Белорусије је била део других држава, међу којима су Полоцка кнежевина, Велика Кнежевина Литванија, Пољско-литванска унија и Руска Империја. Уз помоћ Немачког царства Белорусија је 25. марта 1918. прогласила независност, као марионетска Белоруска Народна Република. Након немачкога пораза проглашена је ССР Белорусија 1. јануара 1919. и ушла је у састав Руске СФСР, али већ 31. јануара је изашла из састава тадашње Русије и преименована је у Белоруску ССР. Након рата западних сила против Руске СФСР, Белоруска ССР је постала део СССР, док је Западна Белорусија укључена у састав Пољске. После Октобарске револуције, Белорусија је постала једна од конститутивних република Совјетског Савеза и преименована је у Белоруску ССР. Данашње границе добила је 1939. након Совјетске инвазије на Пољску и враћања Западне Белорусије, коју је Пољска заузела 1921.Клоков В. Я. Великий освободительный поход Красной Армии (освобождение Западной Украины и Западной Белоруссии), Воронеж, 1940.Минаев В. Западная Белоруссия и Западная Украина под гнетом панской Польши, М., 1939.Трайнин И. Национальное и социальное освобождение Западной Украины и Западной Белоруссии, М., 1939. У току Другог светског рата, Белорусија је претрпела страховита разарања, изгубила је готово трећину становништва и више од половине економских ресурса. Привреда је обновљена у послератним годинама.

Белоруски парламент је 27. јула 1990. прогласио суверенитет, а након распада Совјетског Савеза и 25. августа 1991. године и независност Белорусије. Александар Лукашенко је председник државе од 1994. године. Многе западне владе и невладине организације критикују власт у Белорусији због наводних репресалија према представницима опозиције и лажирања избора. Од 2000. године Белорусија има са Русијом потписан уговор о специјалним везама са индицијама ка стварању Савеза Русије и Белорусије.

Члан је Заједнице независних држава, Организације уговора о заједничкој безбедности, Евроазијске економске уније и партнер у дијалогу у Шангајској организацији за сарадњу.

Већина становништва Белорусије живи у урбаним подручјима у и око великих градова (центара административних дивизија које се зову области). Преко 80% популације су етнички Белоруси, а најбројније мањинске заједнице су Руси, Пољаци и Украјинци. Службени језици су белоруски и руски (још од референдума 1995). У конфесионалном погледу већина становника су православци, припадници Белоруске православне цркве која је под јурисдикцијом Руске православне цркве, док на западу земље постоје мање заједнице католика.

Етимологија Постоји неколико објашњења о пореклу имена „Бела Рус“. Према етнорелигијској теорији тај термин се користио да би се описале руске земље које су биле у саставу Велике кнежевине Литваније, а које су насељавали покрштени Словени, за разлику од Црне Рус која је била насељена претежно паганским Балтима.Аб паходжанні назваў Белая і Чорная Русь, Язэп Юхо, 1956. Друго могуће тумачење имена заснива се на некадашњем обичају локалног словенског становништва на тим просторима да носи искључиво белу одећу. Једна пак легенда каже да је то био назив за старе руске земље (Поласје, Витебск и Могиљов) које нису покорили Татари. Други извори говоре да су земље које пре 1267. нису покорили Монголи означаване као „Бела Рус“. Историчар Алеш Бели је 2008. на Литванском институту за историју у Вилњусу успео да одбрани докторску дисертацију на тему Одређивање хоронима Бела Русија на примеру европских докумената и мапа из периода од XII до средине XVIII века према којој је „Бела Русија“ подручје Новгородске републике коју је покорила Велика московска кнежевина 1478. године, а односи се на територију данашње источне Белорусије.

У разним изворима је долазило до мешања појмова Рус и Русија, тако да је често Бела Рус изједначавана са појмом Бела Русија. То погрешно тумачење често су ширили московски намесници након пада Кијевске Русије да би себе приказали као легалне наследнике целог источнословенског етноса и користили су ту чињеницу као повод за рат против Пољске и Литваније (с циљем ослобађања подручја западне Рутеније). Појам „Бела Русија“ први пут се појавио у средњовековним германским и латинским списима, а папа Пије VI је користио латински назив Алба Русија () у папској були из 1783. године. Током 17. века руски цареви су користили термин „Бела Рус“ као одредницу за територије које су биле одузете од Литваније.

Белорусија је службено добила име Беларусија () у времену царске Русије, а руски цар је имао титулу „император сверуски“. Током совјетске ере термин Белорусија се усталио као део националне свести. Термин Белорусија се службено користио све до 1991. године када је врховни совјет тадашње Белоруске ССР одлучио да се нова држава убудуће зове Беларус () (иако се у многим светским језицима, па и у српском држава означава као Белорусија). Конзервативне странке су се противиле промени имена земље и покушале су да блокирају уношење те измене у устав, али без успеха. И данас постоје многи који користе стари термин за име земље. Службено име државе је Республика Беларус (, ).

Географија

Положај

Геологија и рељеф Државна територија је релативно равна, без већих узвишења. Највиши врх Дзержинска гора висок је свега 346 m (а следи Лисаја са 342 метра), а просечна надморска висина је око 162 метра. Најнижа тачка је у долини Њемена, на граници са Литванијом, надморске висине око 80 m. Глацијација је најзаслужнија за изразито раван и замочварен пејзаж Белорусије. Северни делови су нешто издигнутији, испуњени језерима и благим узвишењима моренског порекла. На југу, око реке Припјат налази се велика мочварна низија Полесје (уједно једно од највећих мочварних подручја у Европи).

Белорусија је доста сиромашна рудним богатствима. Постоје једино нешто веће залихе тресета, затим скромне залихе нафте и природног гаса, гранита, доломита (кречњака), лапорца, креде, песка, шљунка и глине.

Воде Преко 3.000 водотока (од чега 42 су реке) и на хиљаде мањих језера чини хидролошку карту Белорусије веома богатом и разноврсном. Воде отичу у два слива: балтички и црноморски. Ка Балтичком мору отичу Западна Двина (или Даугава) и Њемен, док Дњепар и Припјат (иначе притока Дњепра у Украјини) отичу ка Црном мору. Иако су језера бројна, површином су углавном мала, просечно око 0,5 km² и више личе на мочваре. Највеће језеро је Нароч у Минској области са површином од 79,6 km².

Клима Иако континентална земља, због близине Балтика (који је удаљен свега 257 км) Белорусија има умерено континенталну климу, што представља прелаз између океанске и континенталне климе. Лета су доста свежа и влажна док су зиме благе са обиљем снежних падавина. Средња годишња температура ваздуха креће се од 5,7 °C до 8,2 °C. Летњи температурни просек је око 18 °C, а зимски -6 °C. Најтоплији су јужни и југозападни делови земље. Просечна количина падавина се креће између 500 и 800 мм годишње са максимумима падавина током лета и јесени, највише у централним и северозападним рејонима.

Флора и фауна Око четвртине државне територије прекривено је шумама, али углавном доминирају мање галеријске шуме. Највећа је Бјаловешка шума, реликтна прашума која се простире између Бреста и Бјалистока (Пољска) и налази се под заштитом Унеска. На северу углавном доминирају четинарске шуме (укључујући и брезу и јову), док у јужним подручјима шуме су вегетацијски много разноврсније.

Последице чернобиљске хаварије

Белорусија је највише осетила последице нуклеарне хаварије у Чернобиљу из 1986. године. Правац ветра првих дана и недеља након хаварије довео је до тога да је од укупне количине радиоактивног цезијума 137 који је пао на Европу, чак 70% се задржало над Белорусијом. О коликој хаварији је била реч најбоље сведочи податак да је чак у јулу 1991. цела територија Белорусије била проглашена зоном еколошке катастрофе. Радијацији су биле најизложеније јужне области Могиљовска и Гомељска, док је озрачено преко 2 милиона људи.

Око 7.000 -{km²}- је било контаминирано радиоактивним цезијумом 137 а ниво радијације износио је 15 -{Ci}- (односно 550 -{GBq}-) по квадратном километру. Године 1996. и даље је било контаминирано 22% територије (што је за само 1% мање него 1986) са нивоом радијације од 1 -{Ci/km²}- (37 -{GBq/km²}-).

Последице нуклеарне несреће и данас су видљиве. Број оболелих од разних врста рака је увећан, док је број генетских деформитета код новорођенчади повећан за 40% у односу на период пре несреће. Слична ситуација је и са биљним и животињским светом, док је количина радијације у мочварним подручјима и даље изнад нормале. У 1995. години за санирање катастрофе утрошено је скоро 15% укупних буџетских средстава државе за ту годину.

Национални паркови Слика Име Основан Површинау хектарима 150п Национални парк Бјаловјешка шума 1991. 87.363(од чега је 10.501 хана територији Пољске) 150п Национални парк Нарачански 1999. 94.000 150п Национални парк Браславска језера 1995. 69.115 150п Национални парк Припјатски 1996. 85.841

Историја

Прaисторија Археолошким истраживањима доказано је да су у раном палеолиту на територији Белорусије живели Homo erectus и неандерталац.Гісторыя Беларусі: У 6 т. — Т. 1. Старажытная Беларусь: Ад першапачатковавга засялення да сярэдзіны XIII ст. / Костюк, Михаил Павлович Први Индоевропљани на територији Белорусије су се појавили током III миленијума пре нове ере.

Од средњег до XX века десно|мини| Поштанска маркица са крстом свете Ефросиније из 1992. мини| 250п|Мирски замак На просторе данашње Белорусије Словени су се доселили између VI и VIII века. Тадашњи Источни Словени наишли су на Варјаге с којима су основали прву велику државу источне Европе – Кијевску Русију. У саставу те државе налазиле су се и кнежевине чија су средишта била у данашњим белоруским градовима Полацк, Минск, Туров и Пинск.. P. F. Collier & Son.

У XIII веку након монголске провале у којој је Кијев био до темеља уништен, Кијевска Русија се распала на неколико мањих кнежевина, а кнежевине које су се налазиле на подручју Белорусије ушле су у састав Велике кнежевине Литваније. Полоцка и Турово-Пинска кнежевина биле су припојене Литванији у XIII веку док је Минску кнежевину освојио литвански кнез Гедимин у току XV века. До краја XV века, та кнежевина ће се нагло проширити на источну Европу и обухватити простор од Балтичког до Црног мора.

мини|лево| Источни Рус у оквирима Кнежевине Литваније Велика кнежевина Литванија је ушла у персоналну унију са Краљевином Пољском 1386. године чиме су белоруске земље ушле у састав Пољске. Руски цар Иван III Васиљевич је 1486. године започео освајања на истоку са циљем поновног обнављања Кијевске Русије. Литванско-пољска унија је престала да постоји 1795. поделом Пољске коју су извршиле Руска Империја, Пруска и Аустрија. Белоруске територије су тако потпале под власт Руске Империје (под Катарином Великом) и у њеном саставу су се задржале све до пропасти царства 1917. године.

XX век

Белорусија

Źródło i licencja