Раде Обреновић (Београд, 24. август 1942 – Нови Сад, 23. јануар 1995) био је српски књижевник и новинар.
Биографија Раде Обреновић је од 1945. године живео у Новом Саду, где је провео детињство, школовао се, студирао права и југословенску књижевност. Радио је као коректор, потом као новинар, те уредник бројних листова и часописа. Писао је углавном књижевност за децу. Био је дугогодишњи директор Међународног центра књижевности за децу Змајеве дечје игре.
У његову част, Змајеве дечје игре од 1996. додељују Награду „Раде Обреновић”.
Дела
Поезија Поход понору (1972) Пси се већ радосно облизују (1973) Тата, звони телефон (1973) Возови одлазе, ми машемо иза црвене куће (1974) Из породичне свеске (1980) Солитер је дрво (1984) Не блените у мене (1989) Ливада на бетону (1989)
Роман Ми смо смешна породица (1977, телевизијска серија 1979) Тата викенд и мама викендица (1983) Родитељи на навијање (1986)
Приче Последње лето детињства (1977) Референце
Категорија:Рођени 1942. Категорија:Умрли 1995. Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски новинари Категорија:Књижевници из Београда Категорија:Новинари из Београда