Мелани Клајн (рођена Рајцес, Беч, 30. март 1882 – Лондон, 22. септембар 1960) била је аустријско-британска ауторка и психоаналитичарка, позната по свом раду у области анализе деце. Била је кључна личност у развоју теорије објектних односа. Њен рад се првенствено фокусирао на улогу амбиваленције и моралне двосмислености у људском развоју. Клајн је сматрала да превербална егзистенцијална анксиозност у раном детињству подстиче формирање несвесног, што доводи до несвесног цепања света на добре и лоше идеализације. Према њеној теорији, начин на који дете разрешава ту поделу зависи од његове конституције и карактера бриге коју добија. Квалитет тог разрешења може утицати на присуство, одсуство или врсту тешкоћа које особа доживљава касније у животу.r. D., Clinical Klein, Basic Books, 2003, .

Биографија

Мелани Клајн је рођена у јеврејској породици и већи део свог раног живота провела је у Бечу, у Аустрији. Била је четврто и последње дете родитеља Морица, лекара, и Либусе Рајцес.

Када је имала 21 годину, удала се за индустријског хемичара Артура Клајна, а убрзо потом родила њихово прво дете, Мелиту. Клајнова је затим 1907. године родила друго дете, Ханса, а 1914. и треће, последње дете, Ериха. Након рођења Ханса и Ериха, Клајнова је патила од клиничке депресије, јер су те трудноће оставиле последице по њено здравље. То, као и несрећан брак, убрзо ју је навело да потражи помоћ лекара. Убрзо након што се њена породица 1910. године преселила у Будимпешту, Клајнова је започела терапију код психоаналитичара Шандора Ференција. Управо током тог периода развила је интересовање за проучавање психоанализе.

Подстакнута Ференцијем, Клајн је започела своја истраживања посматрајући сопствену децу. У то време постојало је мало писаних извора о психоанализи деце. Клајн је то искористила развивши своју „технику игре”. Према њеном мишљењу, игра представља симболички израз несвесног садржаја који се може тумачити и анализирати на исти начин као снови и слободне асоцијације код одраслих. Касније су њена истраживања допринела развоју терапије игром.

Доприноси психоанализи мини|Мелани Клајн око 1927. године, Клајн је била једна од првих која је примењивала традиционалну психоанализу код мале деце. Била је иновативна како у погледу својих техникаEtchegoyen, Horacio, The Fundamentals of Psychoanalytic Technique, Karnac Books. New edn, 2005, . (попут рада са децом уз употребу играчака), тако и у погледу теорија о развоју одојчади.

Посматрајући и анализирајући игру и интеракције деце, Клајн је надоградила Фројдово учење о несвесном уму. Њено истраживање несвесног ума одојчета довело је до открића раног Едиповог комплекса, као и развојних корена супер-ега.

Њен теоријски рад укључује Фројдово уверење о постојању нагона смрти, одражавајући идеју да сви живи организми природно теже ка „неорганском” стању, а тиме, на неки начин, и ка смрти. У психолошком смислу, претпоставља се да Ерос (тачније, нагон живота) — постулирани принцип који одржава и обједињује живот — има свог пратиоца у сили званој Танатос (нагон смрти), која тежи окончању и разградњи живота (иако Фројд тај термин, „Танатос”, никада није користио у својим списима). И Фројд и Клајн сматрали су ове „био-менталне” силе темељима психе. Те примарне несвесне силе, чија је ментална матрица Ид, покрећу Его — ја које доживљава — на активност. Ид, Его и Суперего су, свакако, били само скраћени називи (слични појму нагона) за веома сложене и углавном неистражене психодинамичке процесе.

Референце

Литература

Види још Зигмунд Фројд Celovitost objekta

Категорија:Рођени 1882. Категорија:Умрли 1960. Категорија:Аустријски Јевреји Категорија:Аустријски лекари Категорија:Аустријски психоаналитичари Категорија:Британски Јевреји Категорија:Британски лекари Категорија:Британски психоаналитичари Категорија:Британски психолози Категорија:Теоретичари теорије објектних односа Категорија:Бечлије