Томас Хенри Хаксли (; Лондон, 4. мај 1825 — Истборн, 29. јун 1895) био је енглески биолог (компаративни анатомист), познат под надимку „Дарвинов булдог“ због свог заступања теорије еволуције Чарлса Дарвина.

Хакслијева чувена дебата из 1860. са Самјуелом Вилберфорсом је била кључни тренутак за шире прихватање еволуције и његову каријеру. Хаксли је претходног дана планирао да оде из Оксфорда, али се предомислио након сусрета са Робертом Чемберсом, писцем Vestiges, и одлучио да учествује у дебати. Вилберфорса је саветовао Ричард Овен, против кога је Хаксли такође водио дебату око тога да ли су људи блиски сродници мајмуна.Livingstone, David. "Myth 17. That Huxley Defeated Wilberforce in Their Debate over Evolution and Religion," in Numbers, Ronald L., ed. Galileo goes to jail and other myths about science and religion. No. 74. Harvard University Press, 2009, 152-160.

Хаксли је полако прихватао неке Дарвинове идеје, као што је градуализам, и није имао став о природној селекцији, али је упркос томе пуним срцем подржавао Дарвина. Као један од заслужних за развој научног образовања у Британији, Хаксли се борио против екстремних верзија религијске трацидије.

Хаксли је 1869. сковао израз „агностик“ да опише своја гледишта на теологију, а тај израз је наставио да се користио до данас.

Хаксли је имао мало званичног образовања и буквално је био самоук. Постао је можда најбољи компаративни анатомиста друге половине 19. века. Проучавао је бескичмењаке, разјаснивши односе између група које су раније биле слабо схваћене. Касније је проучавао кичмењаке, нарочито везу између мајмуна и људи. Након што је упоредио фосил Археоптерикса са Compsognathus-ом, закључио је да су птице еволуирале од малих диносауруса-месоједа и та теорија је и данас широко прихваћена.

Постоји тежња да се његов рад у анатомији засени његовим енергичним и контроверзним активностима у корист еволуције и његовим јавним радом у научном образовању. Обе ствари су имали значајни утицај на друштво у Британији и у свету.

Томас Хаксли је био први у целом породичном низу виђених енглеских научника и културних радника. Његови унуци су писац Олдус Хаксли, сер Џулијан Хаксли (биолог-еволуциониста, први генерални директор Унеска) и сер Ендру Хаксли (физиолог и добитник Нобелове награде).

Референце

Литература

. (despite its chaotic organisation, this little book contains some nuggets that are well worth sifting)

. .(Chapter 18 deals with Huxley and natural selection)

Ashforth, Albert. Thomas Henry Huxley. Twayne, New York 1969. Ayres, Clarence. Huxley. Norton, New York 1932. Clodd, Edward. Thomas Henry Huxley. Blackwood, Edinburgh 1902. Huxley, Leonard. Thomas Henry Huxley: a character sketch. Watts, London 1920. Irvine, William. Apes, Angels and Victorians. New York 1955. Irvine, William. Thomas Henry Huxley. Longmans, London 1960. Mitchell, P. Chalmers. Thomas Henry Huxley: a sketch of his life and work London 1901. Available at Project Gutenberg. Voorhees, Irving Wilson. The teachings of Thomas Henry Huxley. Broadway, New York 1907.

Спољашње везе Thomas H. Huxley on the Embryo Project Encyclopedia The Huxley File at Clark University—Lists his publications, contains much of his writing. Huxley, Thomas Henry (1825–1895) National Library of Australia, Trove, People and Organisation record for Thomas Huxley

Science in the Making Huxley's papers in the Royal Society's archives

Huxley review: Darwin on the origin of species The Times, 26 December 1859, p. 8–9. Huxley review: Time and life: Mr Darwin's "Origin of species." Macmillan's Magazine 1: 1859 p. 142–148. Huxley review: Darwin on the origin of Species, Westminster Review, 17 (n.s.) April 1860 p. 541–570.

Категорија:Рођени 1825. Категорија:Умрли 1895. Категорија:Енглески биолози Категорија:Агностици Категорија:Добитници Краљевске медаље