Генчићева кућа у Београду, налази се у Крунској улици 51 и представља непокретно културно добро као споменик културе.
Архитектура Кућа је подигнута као породична кућа Ђорђа Генчића, индустријалца и политичара, сведока и актера у политичком животу Србије у последњим деценијама 19. века.
Подигнута је између 1927. и 1929. године, према пројекту архитекте Драгише БрашованаС.Г.Богуновић, Архитектонска енциклопедија Београда XIX и XX века, архитекти, том II, Београд 2005; З.Маневић, Пионири модерне архитектуре Београда, Архитектура и урбанизам 16, Београд 1962. који је почетком двадесетих година 20. века прешао из Будимпеште у Зрењанин и Београд. Са колегама Миланом Секулићем и М. Петровићем - Обућином основао је пројектантско-извођачки биро „Архитект“. Брашован је пре ове виле пројектовао и реализовао неколико запажених објеката који су га учинили веома познатим градитељем приватних кућа у Београду, а и шире.
Генчићева вила налази се на углу улица Проте Матеје и Крунске улице. Зидање зграде започето је у јуну 1927. године, а завршено је децембра 1929. Зграда је конципирана је као грађевина кубичног волумена, са академски рашчлањеном фасадом, којом доминира улазни део, решена у форми тријумфалног лука. По својим карактеристикама, зграда припада групи објеката на којима је архитекта Брашован започео процес постепеног модернизовања академских форми, који се пре свега огледа у истом третману свих фасада грађевине. Фасада је оживљена правилним распоредом прозорских ниша и паровима удвојених стубова са јонским капителима. Равнотежом маса и сведеношћу декорације наговештено је приближавање модерном архитектонском изразу.
Када је реч о ентеријеру, у приземљу се налазила трпезарија, кухиња, салон и други простори за пријем гостију. На спрату су биле собе за спавање, кабинет за рад и купатило. Све просторије су груписане око централног хола окренутог ка улици Проте Матеје, а својом висином обухватао је и први спрат.М.Р.Благојевић, Стамбена архитектура Београда у 19. и почетком 20. века, Архитектонски факултет, Београд 2006. Извођење радова било је поверено бироу инж. Милана Јовановића и Радомира Златичанина.Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда Првобитни пројекат је у току грађења мењан, највише због тога што је локација објекта била у извесном нескладу са улазним партијама које су захтевале већу предбашту. Зграда је до пред Други светски рат била приватна породична кућа. У фебруару 1940. у њој је отворен Институт за италијанску културу, са јавно доступном библиотекомОрганизација и рад Института за италијанску културу који се отвара 22 фебруара у Београду. "Време", 19. феб. 1940, стр. 11. -{digitalna.nb.rs}-"Време", 23. феб. 1940, стр. 5. -{digitalna.nb.rs}-, предавањем га је отворио италијански министар образовања Ђузепе Ботаи."Политика", 21. феб. 1940
Музеј Николе Тесле
Од 1952. године у згради је смештен Музеј Николе Тесле, посвећен животу и делу чувеног светског научника. Музеј чува обимну Теслину научну и личну заоставштину.
Види још Списак споменика културе у Београду
Референце
Спољашње везе
Александар Кадијевић, Драгиња Маскарели: О архитектури Генчићеве куће, Наслеђе, број 5, 2004. године Републички завод за заштиту споменика културе - Београд Листа споменика Генчићев дворац споменар („Вечерње новости“, 19. септембар 2014) Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара
Категорија:Грађевине на Врачару Категорија:Споменици културе Београда Категорија:Знаменитости Београда Категорија:Зграде и куће у Београду Категорија:Музеји у Београду