Јужносудански грађански рат био је сукоб у Јужном Судану између снага владе и опозиционих снага.
Децембра 2013. године почела се водити политичка борба за моћ између председника Салве Кира Мајардита и његовог бившег заменика Рика Мачара. Председник Кир је оптужио господина Мачара и десет других особа за покушај државног удара. Мачар је негирао оптужбе за покретање државног удара, напустио државу и позвао Кира да поднесе оставку. Избио је сукоб између Народног покрета за ослобођење Судана (SPLM) и Народног покрета за ослобођење Судана у опозицији (SPLM-IO); покренут је грађански рат. Угандске трупе су распоређене да се боре уз снаге Јужносуданске владе против побуњеника. У јануару 2014. године, постигнут је први договор о прекиду ватре. Убијање се и даље наставило, а уследило је још неколико договора о прекиду ватре који се нису испоштовали. Преговоре је водила Међувладина управа за развој (IGAD +), која броји осам регионалних земаља-чланица и такође укључује Афричку унију, Уједињене нације, Кину, Европску унију, Сједињене Америчке Државе, Уједињено Краљевство и Норвешку. Мировни споразум познат под именом „Компромисни мировни споразум” (енгл. Compromise Peace Agreement) био је потписан у Етиопији августа 2015. године, након претњи санкцијама од стране Уједињених нација за обе стране укључене у сукоб. Мачар се вратио у Џубу 2016. године и био је именован за потпредседника. Након друге ескалације сукоба у Џуби, Мачар је поново побегао; био је у самонаметнутом егзилу у Судану.
Процењује се да је чак 300.000 људи убијено у току грађанског рата, укључујући неколико великих злочина попут масакра у Бентијуу 2014. године. Иако су обојица главних вођа у сукобу имала људе који су их подржавали широм Јужног Судана и независно од линија етничке поделе у овој земљи, уследеле борбе су имале етничког призвука. Етничка група Динке која је била на страни Кира је оптужена за напад на друге етничке групе, док је етничка група Нуера који су подржавали Мачара оптужена за напад на Динке. Због последица сукоба, скоро 2.000.000 људи је расељено на територији Јужног Судана, док је више од 400.000 људи избегло у суседне државе — нарочито Кенију, Судан и Уганду.
Позадина мини|лево|220п|Јужносуданац држи HK G3мини|лево|220п|Маринци евакуирају грађанеВојни сукоб у Јужном Судану 2013. је био политичка и војна криза која је задесила државу због побуне припадника народа Нуер.
Војници лојални бившем потпредседнику Рику Мачару покушали су да изведу државни удар 14. децембра у главном граду Џуби.
Снаге лојалне председнику Салви Киру Мајардиту спречиле су овај покушај што је довело до ескалације сукоба између зараћених припадника народа Динке и Нуер,„South Sudan president says military has foiled coup”. theguardian.com. тј. између присталица председника Кира и некадашњег потпредседника Мачара. Хуманитарно стање Сукоб се проширио на седам од десет држава Јужног Судана (Џонглеј, Источна и Централна Екваторија, Ел Вахда и Вараб, Ел Бухајрат, Горњи Нил).
Око 95.000 људи је расељено из својих домова од 15. децембра, а преко 55.000 је у избеглиштву. У Џуби је око 20.000 породица смештено у кампу Унмиса, а у Бору око 17.000. Велики број људи расељен је и у градовима Малакал и Бентију (10.000 и 8.000).„SOUTH SUDAN CRISIS: Humanitarian Snapshot (as of 25 December 2013)”. reliefweb.int.
Велики број избеглица из Џубе прешао је у суседне државе — Уганду и Кенију. Сукоби између различитих војних групација су најинтензивнији у Џонглеју у околини града Бора.„South Sudan crisis: Situation report as of 23 Dec 2013”. unocha.org. Види још Народни покрет за ослобођење Судана Национална армија Јужног Судана Други судански грађански рат Етничко насиље у Јужном Судану Напомене
Референце
Литература
<table class="mw-stack" cellpadding="0" cellspacing="1" style="float:right; clear:right; background: transparent; border-style: none; margin: 0; padding: 0;">Грађански рат у Јужном СудануДео Етничких сукоба у Јужном Судану. South Sudan nation. Архивирано из оригинала 12. 10. 2017. г. Приступљено 03. 10. 2016. Burke, Jason (12. 7. 2016). „South Sudan: is the renewed violence the restart of civil war?”. The Guardian. Приступљено 14. 7. 2016. 300пВојна ситуација у Јужном Судану 20. октобра 2016. године Под контролом Владе Јужног Судана Под контролом SPLM-IO Под контролом Владе Судана (За детаљнију мапу са тренутном војном ситуацијом, погледајте овај шаблон.)Време15. децембар 2013. —22. фебруар 2020.South Sudan on verge of civil war, death toll risesRenewed fighting in South Sudan, former rebel side blames governmentSouth Sudan: is the renewed violence the restart of civil war?(6 година, 2 месеца, 1 седмица и 1 дан)МестоЈужни СуданСтатуспотписан мировни споразум између владе и SPLM-IO;потписан мировни споразум између владе и SSDM/A (Кобра);„South Sudan signs peace deal with rebel group”. Al Jazeera. 31. 1. 2014. Приступљено 13. 7. 2016. локалне побуне се настављају„S. Sudan’s Otuho rebels unveil objectives for armed struggle”. Sudan Tribune. 4. 12. 2015. Архивирано из оригинала 12. 10. 2017. г. Приступљено 20. 12. 2015. „Over 40 people killed in South Sudan’s town of Wau: official”. sudantribune.com. 29. 6. 2016. Архивирано из оригинала 12. 10. 2017. г. Приступљено 12. 7. 2016. „David Yau Yau surrenders Cobra-faction to a General linked to the SPLA-IO: Cobra-faction's splinter group”. South Sudan News Agency. 12. 1. 2016. Архивирано из оригинала 12. 10. 2017. г. Приступљено 03. 10. 2016. Сукобљене стране23x15px|border |alt=Јужни Судан|link=Јужни Судан — SPLM влада 23x15px|border|alt=|link= SPLA лојалисте(већином Динке) 23x15px|border |alt=|link= Уганда Подршка: 23x15px|border |alt=|link= Судан. Al Jazeera. јануар 2014. 23x15px|border |alt=Уједињене нације|link=Уједињене нације UNMISS. UNMISS Facts and Figures. UN. Приступљено 23. 1. 2012. 23x15px|border |alt=Јужни Судан|link=Јужни Судан SPLM-IO. The Christian Science Monitor. 5. 5. 2014. Приступљено 2. 10. 2014. 23x15px|border|alt=|link= SPLA устаници(већином Нуер) GPF фракција Мурла (од 2015). Архивирано из оригинала 12. 10. 2017. г. Приступљено 13. 5. 2016. 23x15px|border|alt=|link= SSLM Национална армија Јужног Судана„South Sudan General Gathoth Gatkuoth explains to Karin Zeitvogel why he broke with Riek Machar”. voanews.com. 12. 8. 2015. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 15. 8. 2015. „Changson dismisses Gathoth Gatkuoth as FDP group splits over advance team to Juba”. sudantribune.com. 12. 7. 2016. Архивирано из оригинала 12. 10. 2017. г. Приступљено 5. 1. 2016. 23x15px|border|alt=|link= NWA„South Sudan: ‘White Army’ militia marches to fight”. USA Today. 28. 12. 2013.
23x15px|border|alt=|link= SSDM/A (Кобра)Фракција Кобра се отворено супротстављала влади до 2014. и остала у релативној опозицији до 2015. године, када се поделила у провладину и про SPLM-IO фракцију — потоња је формирала Снаге Већег Пибора (енгл. -{R|Greater Pibor Forces, GPF
Категорија:Чланци који садрже текст на језику — енглески}-). Почетком 2016. године, фракција Кобра се ефективно распала, а преостала група се придружила влади.„South Sudan’s Boma state violence displaces hundreds”. Sudan Tribune. 31. 3. 2016. Архивирано из оригинала 30. 12. 2016. г. Приступљено 03. 10. 2016. Септембра 2016. године, међутим, фракција Кобра је прогласила поновно оснивање од стране неких њених команданата и наставила је борбу против владе.„Top Cobra Faction general defects from Kiir government”. Radio Tamazuj. 27. 9. 2016. Архивирано из оригинала 01. 10. 2016. г. Приступљено 03. 10. 2016. 23x15px|border |alt=Јужни Судан|link=Јужни Судан Агвелекове снаге (Улини лојалисте)„Johnson Olony’s forces prefer independent command in Upper Nile state”. sudantribune.com. 17. 5. 2015. Архивирано из оригинала 10. 08. 2018. г. Приступљено 23. 6. 2015. „Government Questions SPLM/A-IO About The Position Of Gen. Johnson Olony”. gurtong. 2. 4. 2016. Архивирано из оригинала 07. 06. 2017. г. Приступљено 12. 7. 2016. SSFDP23x15px|border |alt=Јужни Судан|link=Јужни Судан Вау побуњеници„S. Sudan army in control of Wau town after heavy gunfire”. sudantribune.com. 12. 7. 2016. Архивирано из оригинала 12. 10. 2017. г. Приступљено 26. 6. 2016. 23x15px|border|alt=|link= IMLR23x15px|border|alt=|link= LRA„Several dead as convoy ambushed in South Sudan”. Al Jazeera. 27. 1. 2015. Приступљено 14. 7. 2016. Команданти и вође23x15px|border |alt=Јужни Судан|link=Јужни Судан Салва Кир Мајардит(председник Јужног Судана)23x15px|border |alt=Јужни Судан|link=Јужни Судан Пол Малонг Ејван23x15px|border |alt=Јужни Судан|link=Јужни Судан Куол Манјанг Јук23x15px|border |alt=Јужни Судан|link=Јужни Судан Џејмс Хот Мај (до 2014; смењен)„South Sudan’s president sacks army chief”. The Daily Star. Lebanon. 23. 4. 2014. Архивирано из оригинала 17. 07. 2014. г. Приступљено 24. 7. 2014. 23x15px|border |alt=Уганда|link=Уганда Јовери Мусевени23x15px|border |alt=Уганда|link=Уганда Катумба Вамала23x15px|border |alt=Уједињене нације|link=Уједињене нације Елен Маргрете Леј23x15px|border |alt=Уједињене нације|link=Уједињене нације Хилде Фрафјорд Јонсон (до 2014)23x15px|border |alt=Јужни Судан|link=Јужни Судан Рик Мачар. Trust. Thomson Reuters Foundation. Архивирано из оригинала 15. 02. 2020. г. Приступљено 24. 12. 2013. Daniel Howden in Juba. „South Sudan: the state that fell apart in a week”. The Guardian. Приступљено 24. 12. 2013. (вођа SPLM-IO)23x15px|border |alt=Јужни Судан|link=Јужни Судан Ребека Гаранг23x15px|border |alt=Јужни Судан|link=Јужни Судан Паган Амум23x15px|border |alt=Јужни Судан|link=Јужни Судан Паулино ЗангилЗангил је служио као командант SSDM/A (Кобра) фракције од 2013. године, све док није постао дезертер са већином својих трупа и прешао на страну SPLM-IO године 2015. — основавши Снаге Већег Пибора (енгл. -{R|Greater Pibor Forces, GPF Категорија:Чланци који садрже текст на језику — енглески}-).23x15px|border|alt=|link= Питер Гадеј