Северногермански језици (негде скандинавски језици или нордијски језици) су једна од три главе подгрупе германских језика, а део индоевропских језика. Ова група језика се говори у скандинавским земљама и на острвима у северном Атлантику.
Отприлике 20 милиона људи у нордијским државама користе северногерманске језике као матерње, укључујући и шведску мањину у Финској, а делимично се ови језици користе и на Гренланду, а користи је и емиграција у Северној Америци и Аустралији.
Подела Развили су се из старонордијских језика. Данас се у северногерманске језике убраја 11 језика од којих су три изгубили статус језика, један је изумро па их је данас 6 односно 7 уколико постоје два норвешка језикаEthnologue (16th) а подељени су у две уже подгрупе:
А) источноскандинавски језици (6) Норвешка, Данска, Шведска: а. дански-шведски (6) : a1. дански-букмол језици (1): букмол. a2. дански-риксмол језици (2): дански, јутски. a3. шведски (3): далска или далмаалски, сконски (-{Skånska}-), шведски. Б) западноскандинавски језици (5): ферјарски, исландски, јаматски∗, нинорск, норн∗.
Разлика од источно- и западногерманских језика Германски језици се традиционално деле на западно-, источно- и северногерманске. Њихова тачна повезаност се данас тешко одређује али су били повезани до неког нивоа у периоду велике сеобе народа. Дијалекти у северној групи потичу од протогерманског језика у Гвозденом добу.
Отприлике око 200. године нове ере, северна грана германских језика почела је да се јасно разликује од осталих германских језика.
Референце
Литература
Спољашње везе Википедија:Транскрипција са скандинавских језика Ethnologue (14th)
* Категорија:Германски језици Категорија:Скандинавија