Карашка жупанија или Крашовска жупанија (, ) је била жупанија, односно управна јединица Краљевине Угарске. Постојала је током два одвојена историјска периода, првобитно од 11. до 16. века, а затим поново од 1778. до 1881. године. Назив је добила по реци Караш, односно по утврђеном граду Крашову (данашње Карашево).

Историја мини|десно|265п|Обновљена Карашка жупанија у саставу Краљевине Угарске, према стању из 1862. године

У средњем веку обухватала је јужне делове данашњег Баната, укључујући и град Вршац. Средином 16. века, ово подручје улази у оквир Кнежевине Трансилваније, која на тим просторима успоставља Лугошку и карансебешку бановину. Средином 17. века, целокупан простор долази под директну османску власт и постаје део Темишварског пашалука.

Успостављањем хабзбуршке власти током Аустријско-турског рата (1716-1718), формира се Тамишки Банат, који је био подељен на дистрикте. Тек након укидања ове територије обнавља се некадашња Карашка жупанија (1778), али са другачијим границама у односу на свој средњовековни опсег, пошто је обновљена жупанија обухватала тек део својих старих јужних области, којима су придодати и неки североисточни крајеви. Од 18. века, већину становника на подручју ове жупаније чинили су Румуни. У периоду од 1849. до 1860. године, територија ове жупаније налазила се у саставу Војводства Србије и Тамишког Баната. Карашка жупанија је 1881. године спојена са суседном Северинском жупанијом у нову Карашко-северинску жупанију.

Ердшомљо и Мезешомљо мини|десно|265п|Вршачка тврђава (средњовековни град Ердшомљо)

На подручју ове жупаније налазила су се два града, чији су стари мађарски називи били изведени из исте основе -{Somlyó}- / Шомљо (), што је временом довело до настанка разних историографских и картографских недоумица, које су разрешене тек путем каснијих научних истраживања. Први град се називао Ердшомљо () или скраћено Ершомљо (), што је значило Шомљо у гори (Шемљуг у гори), а реч је о даншњем Вршцу (Србија). Друго место се називало Мезешомљо, односно Мезошомљо (), што је значило Шомљо у пољу (Шемљуг у пољу), а реч је о старом утврђеном граду код данашњег Великог Шемљуга (Румунија). Разрешењем тих питања постављена је основа за исправљање ранијих погрешних представа о историји поменутих места, која су припадала средњовековној Карашкој жупанији.

Срби у Карашкој жупанији Још од средњовековног периода, на подручју ове жупаније живели су и Срби, чија су досељавања интензивирана током 15. века, услед османских продора у јужне српске области. Већ током прве половине 16. века, шире подручје у захвату Дунава, Тисе и Мориша било је претежно српско, услед чега су османске власти, чак и пре коначног освајања (1551-1552), читав тај простор означавале као Српски вилајет (). За време османске власти, тај простор је у црквеном погледу припадао Вршачкој епархији, која се налазила у саставу Српске патријаршије.

Референце

Литература

Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Србије у средњем веку Категорија:Историја Војводине у средњем веку Категорија:Историја Румуније у средњем веку Категорија:Историја Румуније у новом веку Категорија:Историја Баната