мини|270п|десно|Српске области и градови током раног средњег века Појам Бошњани је старински (архаични) појам који се током позног средњовековног и раног нововековног раздобља користио као општи назив (демоним) за становнике Босне. Појам није имао посебно етничко значење, већ се у најширем смислу односио на све људе који су живели у областима тадашње Босне или су били родом, односно пореклом из босанских крајева.
Име Бошњанин први пут се спомиње у царској титули Манојла Комнена 1166. године. Етноним добри Бошњанин се односио на становнике читаве Босне без обзира не религију, а не само на уже језгро око извора рeке Босне што се може виђети у разним повељама 14. и 15. вијека за вpеме владавине бана Стјепана II Котроманића, бана Твртка I Котроманића, краља Стјепана Остоје итд. У овим повељама босански владари наводе добре Бошњане као сведоке.Накаш, Жупарић, Лалић, Даутовић, Куртовић, (2018), Цодекс дипломатицус регни боснае - повеље и писма старе босанске државе, стр. 70, 73, 75, 79, 93, 96, 99, 107, 112, 381, Младинска књига
Историјски извори (De administrando imperio из средине 10. века) сведоче да је Босна као област првобитно била у саставу тадашње Кнежевине Србије, а становници ове западне српске области су и након потоњег стварања Бановине Босне у етничком смислу изричито означавани као Срби (повеља бана Матеја Нинослава из прве половине 13. века), док су у регионалном смислу чешће називани и Бошњанима. Обласни назив Бошњани је за Србе из Босне употрбљаван у истом смислу у којем је за Србе из суседне Рашке употребљаван обласни назив Рашани.
Појам Бошњани се у свом општем (демонимском) значењу очувао и током раног нововековног раздобља, тако да се у оба издања Српског рјечника, првом из 1818. и другом из 1852. године, појављује као једна од неколико општих ознака за становнике Босне. Тим поводом, Вук Стефановић-Караџић је као састављач речника указао на истоветно значење појмова Бошњанин, Бошњак и Босанац. Истоветно, односно опште демонимско значење појма Бошњанин и осталих истозначних појмова (Бошњак, Босанац) забележио је и познати српски филолог Ђура Даничић, а изворна значења поменутих појмова су на истоветан начин забележена и у потоњем Речнику САНУ, као и у Etimologijskom rječniku ЈАЗУ.
Насупрот изворним сведочанствима и лексиколошким закључцима како српских, тако и хрватских филолога, међу заговорницима повратног утемељења националног бошњаштва постоје покушаји да се појму Бошњани припише и посебно етничко значење, за шта не постоји потврда у изворима.
Види још
Босна Босанци Бошњаци (архаизам) Бошњаци (народ)
Референце
Литература
Категорија:Историја Босне и Херцеговине у средњем вијеку Категорија:Историја Срба у средњем веку