Милош Окука (Порија, код Улога, општина Калиновик, 2. август 1944) српски је лингвиста, слависта, историчар књижевности и професор универзитета.

Биографија

Школу је похађао у Улогу, Љубушком и Сарајеву. Школске 1964/1965. године био је учитељ у Основној школи Трешњевица (Улог). Завршио је Филозофски факултет у Сарајеву, студијску групу „Српскохрватски језик и југословенске књижевности“ 1970. године. Исте године изабран је за асистента на Одсјеку за јужнословенске језике Филозофског факултета у Сарајеву, на Катедри за савремени српскохрватски језик.

Постдипломске студије лингвистике похађао је на Филозофском факултету у Загребу и Филозофском факултету у Сарајеву од 1971. до 1973. године, када је магистрирао на Филозофском факултету у Сарајеву. Школску 1973/74. провео као лектор за српскохрватски језик на Хумболтовом универзитету у Берлину (ДДР), а школску 1975/75. као стипендист Хумболтове фондације у Минхену (БРД). Докторирао је 1978. на Филозофском факултету у Сарајеву, на тему „О говору Раме“. Исте године изабран је за доцента на Одсјеку за јужнославенске језике Филозофског факултета у Сарајеву, 1983. за ванредног, а 1998. за редовног професора. У два наврата био председник Одсјека за јужнословенске језике Филозофског факултета, те продекан Факултета (1983—1985). Дуго година учествовао је у раду Јужнословенског семинара за стране слависте као лектор, предавач или секретар (Задар – Загреб – Сарајево – Београд – Нови Сад – Котор), а од 1986. до 1988. био и његов директор (Задар – Сарајево).

Био је сарадник на више пројеката Института за језик у Сарајеву. На Филозофском факултету у Загребу учествовао у више комисија за одбрану докторских дисертација. Од 1983. до 1985. био председник Друштва за српскохрватки језик и књижевност Босне и Херцеговине, а 1985. и председник Савеза славистичких друштава Југославије. Учествовао је у раду више међународних симпозијима и конгреса. Од 1985. до 1989. био је члан Међународног славистичког комитета (представник за Југославију). У више наврата био лектор или гостујући професор на разним универзитетима (Минхен, Клагенфурт, Манхајм, Инзбрук, Гетинген ...). Од 1980. до 1991. био је главни и одговорни уредник часописа „Књижевни језик“. Од 1992. године стално је запослен на Институту за словенску филологију Универзитета у Минхену. Од 2001. до 2004. радио је као хонорарни професор на Универзитету у Инзбруку. Од 2004. у својству гостујућег професора предаје Дијалектологију српског језика, Историју српског језика и Морфологију српског језика на Одсјеку за јужнославенске језике Филозофског факултета у Загребу.

Аутор је преко 200 научних и стручних радова на српском, пољском, немачком и енглеском језику објављеним у часописима и новинама бивше Југославије, Немачке, Аустрије, Швајцарске и Пољске.

Живи у Минхену.

Дела

Књиге

Sava Mrkalj als Reformator der serbischen Kyrilliza, Verlag Otto Sagner, München, 1975. Говор Раме, Свјетлост, Сарајево, 1983. Језик и политика, Ослобођење, Сарајево, 1983. Приче о облицима ријечи, Свјетлост, Сарајево, 1984. У Вуково доба, Веселин Маслеша, Сарајево, 1987. Огледи о нашем књижевном језику, Универзитетска ријеч, Никшић, 1990. А Bibligraphy of Recent Literatur on Macedonian, Serbo-Croatian, and Slovene Language, Slavica Verlag Dr. Anton Kovač, München, 1990 (sa Radom L. Lencekom). Književni jezik u Bosni i Hercegovini od Vuka Karadžića do kraja austrougarske vladavine, Slavica Verlag Dr. Anton Kovač, München, 1991 (sa Ljiljanom Stančić). Eine Sprache - viele Erben, Wieser Verlag, Klagenfurt, 1998. Bosnien-Herzegowina vor 100 Jahren in Wort und Bild. Bosna i Hercegovina prije 100 godina u riječi i slici. Bosnia and Herzegovina from 100 Years ago in Word an Pictures, Wings of Hope, München, 1992 (sa Mehom Šoše). Deutsch-serbische Kulturbeziehungen im Spiegel des Volksliedes, Verlag Dr. Kovač, Hamburg 2003. Српски на кризном путу, Завод за уџбенике и наствана средства, Источно Сарајево, 2006. Српски дијалекти, СДК "Просвјета", Загреб, 2008. Сало дебелога јера либо азбукопротрес Саве Мркаља у старом и новом руху, СДК "Просвјета", Загреб, 2010.

Књиге у коауторству и приређена издања

Das zerrissene Herz. Reisen durch Bosnien-Herzegowina 1530-1993, C. H. Beck Verlag, München, 1994 (sa Petrom Rehder). Traumreisen und Grenzermessungen. Reisende aus fünf Jahrhunderten über Slovenien, Drava Verlag, Klagenfurt, 1994 (sa Klausom D. Olofom). Добра земљо шапни кроз згњечене влати. Српска књижевност Босне и Херцеговине од Љубавића до данас. Антологија поезије и прозе, Задужбина "Петар Кочић", Бања Лука - Београд, 2001. Lexikon der Sprachen des europäischen Ostens, Wieser Verlag, Klagenfurt, 2002. Terra Bosna, Wieser Verlag, Klagenfurt, 2002 (sa Gerom Fischerom). Hrvatska književnost Bosne i Hercegovine od XV stoljeća do danas. Antologija poezije i proze, Hrvatska misao 25-26, Sarajevo, 2002/2003. Germano-Slavistische Beiträge. Festschrift für Peter Rehder zum 65. Geburstag, Verlag Ott Sagner, 2004 (sa Ulrichom Schweierom). Hrvatska književnost Bosne i Hercegovine koncem 19. i početkom 20. stoljeća, Matica hrvatska - Napredak, Sarajevo, 2005. Slawonien, Wieser Verlag, Klagenfurt, 2005. (sa Gerom Fischerom). Kvarner, Wieser Verlag, 2006. (sa Gerom Fischerom). Појања и казивања у скрбна и бесудна времена. Књижевнојезичка баштина босанских и херцеговачких Срба под турском влашћу, Завод за издавање уџбеника, Источно Сарајево, 2007. Mostar, Wieser Verlag, Klagenfurt, 2006. (sa Ferom Fischerom). Vojvodina, Wieser Verlag, Klagenfurt, 2009. (sa Gerom Fischerom). Bačka, Wieser Verlag, Klagenfurt, 2010. (sa Daregom Zabarahom). Banat, Wieser Verlag, Klagenfurt, 2010 (sa Daregom Zabarahom). Ivo Andrić, Lyrik und lyrische Prosa. Ex Ponto, Wieser Verlag, 2012. Niš, Wieser Verlag, Klagenfurt, 2012. (sa Daregom Zabarahom). An den Anfängen der serbischen Philologie. Hrsg. von Gordana Ilić Marković, Anna Kretschmer und Miloš Okuka, На почецима српске филологије, прир. Гордана Илић Марковић, Ана Кречмер и Милош Окука, Peter Lang, Frankfurt/M, Berlin, Bern, Bruxelles, New York, Oxford, Wien, 2012.

Уџбеници

Наш језик. Уџбеник српскогхватског/хрватскосрпског језика за 1. разред средњег образовања, Свјетлост, Сарајево, 1990. (са Јосипом Баотићем, Милошем Ковачевићем и Чедомиром Ребићем). Наш језик. Уџбеник српскогхватског/хрватскосрпског језика за 2. разред средњег образовања, Свјетлост, Сарајево, 1989. (са Јосипом Баотићем, Милошем Ковачевићем и Чедомиром Ребићем). Наш језик. Уџбеник српскогрхатског/хрватскосрпског језика за 3. разред средњег образовања, Свјетлост, Сарајево, 1991. (са Јосипом Баотићем, Милошем Ковачевићем и Чедомиром Ребићем). Наш језик. Уџбеник српскогхатског/хрватскосрпског језика за 4. разред средњег образовања, Свјетлост, Сарајево, 1991. (са Јосипом Баотићем, Милошем Ковачевићем и Чедомиром Ребићем). Награде

Шестоаприлска награда града Сарајева за науку, 1985.

Литература

Цео број часописа "Српски језик" посвећен др Милошу Окуки, "Српски језик", XV/1-2, Београд, (2010). стр. 782. Споменица 60. годишњице Филозофског факултета у Сарајеву (1950–2010), Филозофски факултет, Сарајево, (2010). стр. 50-51.

Категорија:Рођени 1944. Категорија:Калиновчани Категорија:Српски лингвисти Категорија:Српски професори Категорија:Српски филолози Категорија:Доктори лингвистике