Аристагора је био тиран Милета крајем 6. века п. н. е. и почетком 5. века пре нове ере. Одговоран је за низ догађаја, који су довели до Јонског устанка и Грчко-персијских ратова.
Аристагора постаје тиран Милета
Аристагорин стриц Хистијеј био је пре њега тиранин Милета и помагао је Дарију Великом 513. п. н. е. приком Даријевог похода на Ските. Када му је цар Дарије понудио да га награди, он је тражио и добио један посед у Тракији. Персијски војсковођа и сатрап Мегабаз (Артаферн. Μεγάβαζος), сматрао је опасним да Хистијеј оснива град у Тракији, па је наговорио Дарија да позове Хистијеја на персијски двор у Сузу и поставио га за саветника а Аристагору за тирана Милета.
Опсада Наксоса
Када је народ протерао неколико аристократа са Наксоса они су побегли на Милет и замолили Аристагору (500. п. н. е.) да им помогне, како би уз помоћ његове војске преузли контролу над Наксосом. У то време се острво Наксос истицало богатством, па је то можда био још један ралог за ову акцију. Аристагора је тада затражио помоћ Персијанаца, како би освојио Наксос, а избегле аристократе понудиле су да покривају трошкове издржавања војске. Аристагора се обратио сатрапу Артаферну и објаснио да се освајањем Наксоса власт може проширити и на остала Кикладска острва, која признају врховну власт Наксоса, а поред тога, након освајања Киклада би и Еубеја могла бити следећи циљ. Објаснио је и да код њега већ има довољно новца за почетак похода. Артаферн је након тога тражио и добио одобрење Дарија Великога за тај поход.
Аристагора подстиче Јонски устанак
Након неуспешне опсаде Наксоса Аристагора је био у великим проблемима. Није могао да испуни обећање, које је дао Артаферну, а осим тога морао је и да сноси велике трошкове издржавања војске па је изгледало да би због свега тога могли да га смене са положаја тирана Милета. Пошто се бојао да остане без власти он је одлучио да подигне устанак против Персијанаца. Његов стриц Хистијеј такође је био незадовољан у Сузи па је послао Аристагори поруку да подигне устанак. Аристагора се о томе договарао са осталим завереницима и сви, сем историчара Хекатеја, били су за то да се дигне устанак. Када су донели одлуку о устанку онда је Аристагора послао своје људе у Миус (), где је била усидрена флота након опсаде Наксоса. У Миусу су ухватили неколико јонских тирана и тада је дошло до отвореног устанка. Да би придобио народ Милета на побуну против Персије Аристагора се одрекао тираније и поново је успоставио демократију. Аристагора је једне тиране протерао, а друге је предао градовима. Неки тирани су тада убијени, а већина је протерана из јонских градова, у којима је успостављена демократија.
Аристагора путује у Спарту и Атину да тражи подршку
Аристагора је отпутовао у Грчку како би добио подршку од Грка. У Спарти се састао са спартанским краљем Клеоменом, покушавши је да га придобије да помогне Јонски устанак против Персије, али није успео да га наговори да Спарта помогне јонским градовима. Аристагора се након Спарте запутио у Атину, која се у то време ослободила тирана Хипије. Аристагора се обратио Атињанима споменувши да су Милећани пореклом из Атине. Говорио је Атињанима да је Азија изузетно богата и да ће Персијанце лако савладати. Атињани су пристали да помогну Јонски устанак, па су као помоћ послали 20 ратних бродова а Аристагора је добио подршку и од Еретријаца, који су му послали пет бродова.
Поход на Сард
Аристагора је организовао поход на Сард 498. п. н. е. У том походу учествовало је поред Јонаца и 20 атинских и 5 еретријских бродова. Аристагора није лично командовао тим походом, него је војску ставио под команду свога брата Харопина (). Јонци су са флотом допловили до Ефеса, ту су усидрили бродове, искрцали се и кренули на Сард. Заузели су цео Сард осим цитаделе, у којој је био брат персијског цара Дарија Великога и сатрап Сарда Артаферн са доста јаким снагама. Током борби пожар се раширио градом и цели Сард је изгорио. Персијанци, очајни и опкољени ватром изашли су на трг и приморали Грке на повлачење из Сарда. Персијанцима У Сарду је убрзо стигла и помоћ, па су кренули за Грцима, који су се повлачили. Код Ефеса је дошло до битке, у којој су Персијанци до ногу потукли јонске Грке након чега су они побегли у своје градове.
Повлачење Атињана
После повлачења из сарда и пораза код Ефеса Атињани су окончали свој савез са јонским Грцима, јер се показало да Персијанци нису тако лак плен, како им је Аристагора раније тумачио. Аристагора их је поново замолио да му хитно упуте помоћ, али они су га овог пута одбили. Након тога јонски Грци су заузели Византион (и остале градове на Хелеспонту), као и већи део Карије.
Персијска контраофанзива
Персијске снаге су се реорганизовале 497. п. н. е. па су три Даријева зета: Даврисес (), Хумаис () и Отанес () добили су заповедништво на три војске. Даврисес је кренуо на Хелеспонт и заузео градове а након тога кренуо је на Карију. Хумаис је кренуо у Пропо́нтис (Προποντίς), па је затим отишао на Хелеспонт где је покорио Еолце. Артаферн и Отанес су затим кренули на Јонију и Еолију и заузели Клазомену () и Киму ().
Одлазак Аристагоре из Јоније
Аристагора је одлучио да побегне, па је окупио своје присталице и предложио да се у случајупотребе бега одселе на Сардинију или у Тракију. Одлучио је да побегне у град Миркинос у Тракији, који је Хистијеј својевремено добио од Дарија. Тако је Аристагора са својим присталицама отишао у Тракију где су му Трачани уништили војску и убили га.
Види још Грчко-персијски ратови Јонски устанак Хистиеј
Референце
Литература
Категорија:Личности Грчко-персијских ратова Категорија:Јонски устанак