Кавадарци () су град у Северној Македонији, у јужном делу државе. Кавадарци су седиште истоимене општине, као и средиште историјске области Тиквеш, чувене по виновој лози и виноградарству.
Данас су Кавадарци савремени град са преко 30 хиљада становника, махом етничких Македонаца.
Географија мини|Панорама Кавадараца између два светска рата
Град Кавадарци је смештен у јужном делу Северне Македоније. Од Скопља, Кавадарци су удаљени је 105 -{km}- јужно, а први град у близини је Неготино (10 km северно).
Рељеф: Кавадарци су средиште историјске области Тиквеш, познате по виновој лози и виноградарству. Насеље је положено јужном ободу Тиквешкој котлини, на приближно 320 m надморске висине. Јужно од града издиже се горје Витачево, а јужније високе планине Кожуф и Козјак. Северно се пружа поље.
Клима у Кавадарцима је измењена континентална са значајним утицајем Егејског мора (жарка лета). Температуре љети знају бити и +40 °C а зими се знају спустити и испод -10 °C
Воде: Кроз Кавадарце протиче речица Луда Мара, која се северније улива у Вардар. Река дели град на западни и источни део и преко ње постоји неколико градских мостова, намењених за пешаке и возила. Корито реке је током 2010. године у дужини од 2 km уређено у виду кеја са шеталиштем и клупама.
Историја мини|Споменик НОБ-у покрај Кавадараца
Први пут град се спомиње у османским списима из 1823. године као мала насеобина (касаба) са око 2000 становника.
У месту је од 1860. до 1868. године радила српска народна школа."Цариградски гласник", Цариград 1904. године
Осамдесетих година 19. века, док је Македонија још увек била у саставу Османског царства, Кавадарци су постали седиште Тиквешке казе (општине). У Кавадарцима је средином јула 1894. године основан један од првих револуционарних одбора организације ВМРО. Оснивач револуционарног комитета ове организације у Кавадарцима је био Даме Груев, а председник учитељ Пане Иванов.
После Првог балканског рата Вардарска Македонија је према одредбама Лондонског уговора о миру припала Краљевини Србији. Краљевина Бугарска је била незадовољна одредбама уговора о миру, јер је желела да прикључи себи читаво подручје Македоније. Стога је 15. јуна 1913. организовала групу припадника ВМРО у склопу припрема за Други балкански рат да уз подршку и учешће официра бугарске војске протерају представнике власти Краљевине Србије из Кавадараца, Неготина и Ваташе. Овај догађај је у Македонији углавном био третиран као бугарска врховистичка провокација све до краја 20. века, када је под називом „Тиквешки устанак“ почело да му се посвећује више пажње. Паравојне формације састављене од представника из Македоније, под командом Јована Бабунског и Јаје-аге су се убрзо сурово обрачунале са припадницима ВМРО и њиховим присталицама. Том приликом је погинуло 545 становника Тиквешке области.
1918. године Кавадарци су се припојили Краљевини СХС, касније Југославији. Од 1991. године град је у саставу Северне Македоније.
Становништво По последњем попису становништва из 2021. године, град Кавадарци је имао 32.038 становника.
Већинска вероисповест становништва је православље.
Привреда историјске области Тиквеш, чувене по виновој лози и виноградарству.
Код села Возарци, у мају 1978. почела је изградња Комбината за производњу фероникла „Фени”, која је трајала до 1982. Било је планирано да се од руде из Ржанова производи 20 хиљада тона никла, углавном за извоз. Био је то један од највећих пројеката икад у Македонији.„Топионица заокружила производњу”, Борба 1982-03-19, стр. 5 Производња је почела касније током године, обухватала је и „најдужи 'гумени пут' у Европи, систем транспортних трака од 38 километара”, укључујући девет километара мостова и километар тунела, за превоз руде од рудника до топионице.„Гумени пут”, Борба 1982-12-02, стр 5 (фото) „Фени” је током 1983. испоручио 2.100 тона фероникла а већ на пролеће 1984. судбина комбината је неизвесна због нерентабилности − у комбинату су тражили „нормалне услове за рад”, због високе потрошње електричне енергије предлагали су да се домаћој руди додаје богатија из увоза, што би смањило потрошњу струје.„Производња ипак могућа”, Борба 1984-04-04, стр. 5 (фото) У мају 1984. је одлучено да се производња привремено обустави.„Конкурс за прикупљање понуда...” Борба 1984-05-22, стр. 10 Савезни премијер Анте Марковић је посетио комбинат у јуну 1989. и разговарао са представницима „Фенија”, „Генекса” и канадског „Фалконбриџа” о могућности активирања. Дугови су од 292 милиона долара 1982. до тада нарасли на 600 милиона. Опрема је била „добро очувана” а технологија „врхунска”.”„'Мртви' гигант ће оживети”, Борба 1989-06-10, стр. 1 (фото) „Фени” је постао симбол „промашених инвестиција” у СФРЈ, мада је бивши председник „Фенија” Никола Минчев тврдио да је одлука о гашењу била политичка и исфорсирана.„Политичка рђа на 'никлованим' шансама”, Борба 1989-09-09, стр. 11 (фото)
У новембру 1991. се извештава да је мешовито предузеће „Фенимакс”, у које је уложило 13 македонских предузећа, излило прве количине фероникла.„Кавадарци: 'Фени' као феникс”, Борба 1991-11-13, стр. 15
Еуроникел Индустри доо је у стечају од 2024.
Образовање У Кавадарцима постоји Гимназија „Добри Даскалов“, која носи име припадника ВМРО који је рођен у Кавадарцима. Гимназију је основала Бугарска егзархија 1897. године. Тада је имала само два разреда, али је у школској години 1907—1908. организована настава и за трећи разред.
По завршетку Балканских ратова српска власт није дозволила да Бугарска егзархија настави са противправним образовним делатностима и гимназија је 1913. године престала са радом. Током Бугарске окупације у Првом светском рату је у децембру 1915. поново организована настава у гимназији. После завршетка Првог светског рата гимназија наставља са радом под различитим именима (Грађанска школа, Нижа гимназија, Јосип Броз Тито). После образовања Северне Македоније 1994. године гимназија мења име и уместо „Јосип Броз Тито“ бива названа „Добри Даскалов“. Интернет сајт Гимназије „Добри Даскалов“
Знаменитости Полошки манастир са црквом Св. Ђорђа, покрај Тиквешког језера. Манастир је подигнут почетком 14. века а осликан између средине 1343. и 1345. године. Поред портрета ктитора, ту су и портрети краља Душана, краљице Јелене и младог Уроша које крунишу Христ и анђели.С. Радојчић, Портрети српских владара у Средњем веку, Београд 1996. У 17. веку цркви је додан нартекс, док је у 19. веку комплетно обновљен. Манастир је познат по свом инвентару, по дрвеној проповедаоници из 1492. године и осликаном распећу са иконостаса из 1584 године. Негде између 1599 — 1609. године, црква је наново живописана од стране игумана Саве и калуђера Партенија.
Види још Општина Кавадарци
Референце
Спољашње везе
Попис у Македонији 2002. — Књига 10. Kavadarci (en)
Категорија:Градови у Северној Македонији Категорија:Википројект географија/Насеља у Македонији Категорија:Општина Кавадарци