Кичево () је град у Северној Македонији, у западном делу државе, на путу Скопље-Охрид. Кичево је седиште истоимене општине Кичево.
Природне одлике Град Кичево се налази у западном делу Северне Македоније. Град је на је 110 -{km}- југозападно од Скопља, главног града државе. Од Охрида град је удаљен 65 -{km}- северно.
Рељеф: Кичево се сместило у историјској области Кичевија. Град се сместио у пространом Кичевском пољу, које гради река Треска и њена значајна притока, Кичевска река. Поље се пружа јужно и северно од града, док се на западу и истоку издижу планине; на западу планина Бистра, а на истоку планина Коњаник. Надморска висина града је приближно 620 m.
Клима у насељу, и поред знатне надморске висине, има жупне одлике, па је пре умерено континентална него планинска.
Воде: Кроз само Кичево протиче Кичевска река, која се непосредно јужно од града улива у реку Треску.
Историја мини|290п|д|Поглед на Кичево са брда Китино кале мини|290п|д|Главни градски трг Подручје Кичева било је насеље још у време праисторије. У време антике овде је постојало насеље Ускана.
Почетком средњег века ово подручје насељавају Словени, а посебно племе Брсјаци. Они дају назив насељу, које се први пут тако назива у 11. веку, у списима архиепископа охридског Теофилакта, у време византијског цара Василија Великог. Током касног средњег века то је невелики град у жупи.
Османска војска осваја Кичево 1385. године. Град остаје више векова под Османлијама и временом постаје права источњачка паланка. Крајем 19. века то је било етнички мешовито градско насеље са турском већином.
У Кичеву је почетком 20. века било 65 православних домова. Ту су лепа православна црква са једним свештеником.
У месту је између 1868-1874. године радила мушка и женска српска народна школа. Године 1871. ту раде учитељ Илија (родом из Зајечара) и његова супруга Милка. У четвороразредну школу ишло је 60 ђака. Након две године вратили су се учитељи у Србију, и од тада се много њих бавило у Кичеву. Од 1872. године ту је Марија Вујић из Војводине, затим Петко и Анастазија Николић из Београда, Љубомир (Босанац) и Јулка Павловић из Лазаропоља, од 1875. године Кузман и Јелена Баџовић из Крушева, Коста Михајловић из Кичева и извесни Јефрем. Уследио је прекид рада српске школе 1877. године, а по другом извору, до 1878. године. Бугарски егзархисти (бугараши) су 1877. године први пут отворили своју школу. Године 1888-1889. српску школу је кратко држао Ђерасим Ђорђевић. Нови застој у активности се продужио од 1889. до до 1897. године."Цариградски гласник", Цариград 1900. године
Царском Ирадом коју је дао Султан (рухсат наме од 2. октобра 1897), отворена је после 19 година - 1897. поново српска основна школа у Кичеву. Настојатељ школе - мутевелија од тада је Таса Рановић (Ранић), учитељ Славко Димитријевић син месног пароха поп Михаила."Цариградски гласник", Цариград 1897. године Године 1900. у обе четвороразредне основне школе ишло је 25 ученика и 15 ученица. Раде са њима учитељ Димитријевић из Кичева и једна учитељица.
Мештанин Кичева Најдан Јанковић је у Београду 23. маја 1889. године у писму Друштву Свети Сава написао:
Оправка православне цркве у Кичеву почело је 1900. године, када је митрополит Поликарп донео ферман од султана.
По угушењу Илинданског устанка у јесен 1903. године, у месту отворена "стална филијала енглеског добротворног друштва". Делили су њихови активисти брашно, одећу и покриваче народу; најпре "бугарашима" па тамошњим Србима."Застава", Рума 1904. године
Јула 1904. године Срби у Кичеву су приредили парастос погинулој браћи из кичевске казе. Страдали су Китан Милошевић, Златан Аврамовић и Секула Вукановић од "бугарашке групе" под вођством неког Јованчета из Локнице."Цариградски гласник", Цариград 1904. године
Године 1912. Кичево се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији. Пруга нормалног колосека Гостивар–Кичево је отворена у новембру 1969.Борба, 1. дец. 1969, стр. 5 Од 1991. године град је у саставу Северне Македоније.
Становништво По попису становништва из 2021. године, град Кичево имао је 23.428 становника, док градско подручје са пар приградских села има преко тридесет хиљада становника. Ово је неколико пута више него што је град имао почетком 20. века.
Етнички састав: Град има етнички мешовито становништво, а током протеклих деценија удео појединих народности се значајно мењао:
+ Састав становништва Кичева према народностима 1948-2002. Народност Попис 1948. Попис 1953. Попис 1961. Попис 1971. Попис 1981. Попис 1994. Попис 2002. Бр. стан.% Бр. стан.% Бр. стан.% Бр. стан.% Бр. стан.% Бр. стан.% Бр. стан.% Македонци .. ..3.747 39,2 6.809 66,0 9.900 64,3 13.236 58,9 15.255 60,7 15.031 55,5 Албанци .. .. 232 2,4 681 6,6 2.284 14,9 4.516 20,1 5.902 23,5 7.641 28,2 Турци .. .. 4.749 49,7 2.079 20,2 2.041 13,3 2.175 9,7 2.175 8,7 2.406 8,9 Цигани .. .. 54 0,6 0 0,0 17 0,1 304 1,3 1.235 4,9 1.329 4,9 Цинцари .. .. 4 0,1 0 0,0 0 0,0 5 0,0 15 0,1 75 0,3 Срби .. .. 484 5,1 394 3,8 305 2,0 203 0,9 96 0,4 82 0,3 Бошњаци .. .. 0 0,0 0 0,0 0 0,0 0 0,0 0 0,0 7 0,0 Остали .. .. 297 3,1 394 3,5 846 5,5 2,040 9,1 451 1,8 496 1,8 УКУПНО 7.280 9.567 10.324 15.393 22.479 25.129 27.076
Верски састав: Међу градским становништвом преовлађује православље (55%), а у мањини је ислам (43%).
Привреда Кичево је у време СФРЈ било значајно индустријско средиште, али је већина погона пропала. Једино је остала значајна ТЕ Осломеј. Данас је у граду и околини важна мала привреда, а значајан број Кичевљана ради у иностранству.
Галерија
Види још Општина Кичево Кичевска улица (Београд)
Референце
Литература
Спољашње везе
Попис у Северној Македонији 2002. — Књига 10. http://kicevo.blog.com.mk, PARADISE CITY OF — градски форум
Категорија:Градови у Северној Македонији Категорија:Википројект географија/Насеља у Македонији Категорија:Општина Кичево