Владимир Лековић (Београд, 1948 — Београд, 1999)Године рођења и смрти наведене према подацима из базе података Народне библиотеке Србије био је српски археолог познат по раду на многобројним налазиштима разних периода у Србији и Црној Гори, као и новим теоријским моделима.
Дипломирао је археологију на Филозофском факултету у Београду где је и магистрирао темом Културни контакти између Египта и Месопотамије до појаве Индоевропљана: у светлости споменика материјалне културе (1979).
На основу бројних археолошких ископавања и истраживања, од краја 1980-их заступао је аутохтони развој балканског неолита из старчевачке у винчанску културу без спољних примеса,„На основу предложених битних карактеристика феномена континуитета аутор сматра да се трансформација Старчевачке у Винчанску културу одиграла у југоисточној Панонији и побрђима непосредно уз средњи ток Дунава, те да је Винча легитимни наследник старчевачке културе без икаквих утицаја са стране.“ — Апстракт „Винчанизација старчевачке културе“, у: -{Leković, Vladimir. „Vinčanization of Starčevo culture“, Vinča and its world, International Symposium „The Danubian Region from 6000 to 3000 B. C.“, Serbian Academy of Sciences and Arts, Centre for Archaeological Research of Faculty of Philosophy, Belgrade, 1990, pp. 67-74.}- затим етногенезу Индоевропљана око Црног Мора, као и присуство Словена и Срба у Подунављу у касној антици и раније.Мужић, Иван. „У поводу Катичићеве Рецензије“, Старохрватска просвјета, Музеј хрватских старина, Том 19, Сплит, 1989, стр. 279. Цела полемика Катичића и Мужића: на овој адресиТВ серија „Јанусово лице историје“, епизоде 1-3, Научно-образовни програм ТВ Београд, 6/13/20. октобар 1993.
Између осталог био је један од истраживача капиталног ранонеолитског налазишта Благотин у пројекту који је водио Светозар Нани Станковић.
Делимична библиографија „Илирско насеље на Цетињу“, -{Archaeological reports}-, Том 18, Савез археолошких друштава Југославије, 1976, стр. 186-189. „Нешто о стећцима Влашке цркве“, Старине Црне Горе -{VI}-, Цетиње, 1978. Културни контакти између Египта и Месопотамије до појаве Индоевропљана: у светлости споменика материјалне културе (магистарски рад), Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за археологију, 1979, 322. стране + 1 + 5 карата „Прилог проучавању културе гвозденог доба у Црној Гори“, Годишњак Центра за балканолошка истраживања, XVIII, књ. 16, АНУБиХ, Сарајево, 1980, стр. 81-90 + 3 табле. -{„The Starčevo Mortuary Practices - New Perspectives“}-, Годишњак Центра за балканолошка истраживања, XXIII, АНУБиХ, Сарајево, 1985, стр. 157-172. -{„Magareći Mlin - Apatin“, Neolithic of Serbia. Archaeological Research 1948-1988, ed. D. Srejović, University of Belgrade, Belgrade, 1988, pp. 79–80.}- -{„Šašinci“, Neolithic of Serbia. Archaeological Research 1948-1988, ed. D. Srejović, University of Belgrade, Belgrade, 1988, pp. 94–95}- -{„Zlatara-Ruma“, Neolithic of Serbia. Archaeological Research 1948-1988, ed. D. Srejović, University of Belgrade, Belgrade, 1988, pp. 108–109.}- „Распрострањеност археолошких налазишта старчевачке културе у Срему“, коаутор: Јелена Падров, Зборник Народног музеја, Археологија, 14, бр. 1, Београд, 1992, стр. 35-52. -{„Vinčanization of Starčevo culture“, Vinča and its world, International Symposium „The Danubian Region from 6000 to 3000 B. C.“, Serbian Academy of Sciences and Arts, Centre for Archaeological Research of Faculty of Philosophy, Belgrade, 1990, pp. 67–74.}- „Неолитска насеља“, Археолошка истраживања дуж аутопута кроз Срем, Нови Сад, 1995, стр. 25-44 -{„Neolithic settlement at Blagotin“}-, коаутор: Светозар Станковић, Гласник Српског археолошког друштва, бр. 9, Београд, 1993, стр. 177-179. „Балкан, Анадолија, Блиски исток“, Гласник Српског археолошког друштва, бр. 11, Београд, 1996, стр. 101-116.
Референце
Категорија:Рођени 1948. Категорија:Умрли 1999. Категорија:Српски археолози Категорија:Чланови Српског археолошког друштва Категорија:Археолози из Београда