Алиса Херз-Сомер (; Праг, 26. новембар 1903 — Лондон, 23. фебруар 2014) била је чешко-британска пијанисткиња, професорка музике и суперстогодишњакиња која је преживела концентрациони логор Терезин. Живела је 40 година у Израелу, пре него што је емигрирала у Лондон 1986. године, где је живела до своје смрти у доби од 110 година, када је била једна од најстаријих људи на свету који су преживели Холокауст.

Биографија Алиса Херз-Сомер рођена је у Прагу, Аустроугарска (данас Чешка, 26. новембра 1903. године, од родитеља Фридриха и Софије Херз. Имала је две сестре (укључујући близнакињу по имену Маријана) и два брата. Њени родитељи су водили културни салон, где је упознала разне познате историјске личности, попут писца Франца Кафке и композитора Густава Малера.

Почела је да свира клавир у младости, а подучавала ју је старија сестра Ирма. Видевши њен таленат и посвећеност клавиру, композитор, пијаниста и породични пријатељ Артур Шнабел охрабрио ју је да се бави каријером класичне музичарке. Наставила је да похађа Прашки немачки конзерваторијум за музику, где је студирала код професора Вацлава Штепанла, а у то време била је најмлађа ученица на академији.

Упознала је бизнисмена и аматерског музичара Леополда Сомера, за кога се и удала 1931. године. Заједно су добили сина Стефана (касније познатији као Рафаел) 1937. године. Током 1930-их, почела је да стиче звање пијанисткиње, наступајући на концертима широм Европе све до почетка Другог светског рата.

Након што су нацисти напали Чехословачку 1939. године, већина њене породице и пријатеља емигрирала је у Палестину из Румуније, док је она остала у Прагу са супругом и сином како би се бринула о болесној мајци, која је тада имала 72 године. Породицу су нацисти притворили и послали у различите концентрационе логоре, где јој је мајка убијена. Сама Алиса послата је у логор Терезин јула 1943. године, где је одржала више од 100 концерата за затворенике и чуваре, што је омогућило њеном сину да буде једно од ретке деце у концентрационом логору које је преживело након две године затвора. Њен супруг преминуо је од тифуса у логору Дахау, шест недеља пре него што је логор ослобођен.

Након совјетског ослобођења логора Терезин 1945. године, Алиса и њен син су се вратили у Праг, а у марту 1949. године емигрирали су у Израел како би се поново ујединили са својим преживелим члановима породице, укључујући и своју сестру близнакињу Маријану. Живела је у Израелу наредних 40 година, радећи као наставница музике на Јерусалимској музичкој академији пре него што се преселила у Енглеску 1986. године. До краја живота живела је у Лондону, у једнособном стану у Белсајз парку.

Упркос огромним тешкоћама са којима се суочила, задржала је позитиван став до краја живота и остала је страствена према музици, вежбајући клавир три сата дневно чак и као стогодишњакиња. Касније је изјавила да јој је љубав према музици омогућила да преживи две године у логору, тражећи утеху у музици композитора попут Бетовена и Шопена.

Алиса Херз-Сомер преминула је у Лондону, Енглеска, Уједињено Краљевство, 23. фебруара 2014. године, у доби од 110 година и 89 дана.

Референце

Категорија:Рођени 1903. Категорија:Умрли 2014. Категорија:Енглески пијанисти Категорија:Суперстогодишњаци