Сузан Браунел Ентони (; Адамс, Масачусетс, 15. фебруар 1820 — Рочестер, Њујорк, 13. март 1906) била је истакнути амерички лидер за грађанска и феминистичка права. Један је од првих бораца за женска права у Америци. Играла је кључну улогу у 19. веку у покретима за права жена да се уведе право гласа жена у САД. Рођена у квекерској фамилији посвећеној друштвеној једнакости, она је прикупљала петиције против ропства већ у својој седамнаестој години. Године 1856, она је постала њујоршки агент Америчког друштво за борбу против ропства.
Биографија мини|десно|Портрет Сузан Б. Ентони
Сузан Ентони је рођена 15. фебруара 1820, у малом граду Адамс, у Масачусетсу, као друго од осморо деце. Године 1827, године се њена породица преселила у Батенвил, Њујорк, и касније још једном, 1845, на Рочестер, такође у Њујорку, где су и остали.„Susan B. Anthony - biography“, -{biography.com}-. Приступљено 26. фебруара 2014. Још као врло мала, Сузан је била врло паметна и рано је показала лидерску способност, похађајући наставу у интернатима од њене 15 до 30 године. Постала је председница локалног покрета трезвењака Кћери умерености (-{Daughters of Temperance}-), групи која је била посвећена забрани алкохола. Ово јој је било прво у низу многих друштава и удружења којих је била члан за живота.„Susan B. Anthony“, -{angelfire.com}-. Приступљено 26. фебруара 2014.
Године 1852, напустила је покрет трезвењака и придружила се Елизабети Кејди Стентон у борби за женска права и добијање права гласа. Њих две су објавиле новине под називом "Револуција", са циљом прмоције женских права. Педесетих година 19. века прикључила се борби против ропства. Такође је била члан америчког анти-ропског друштва од 1856. до 1861, а 1863. формирала је Женску лигу за еманципацију робова. Поред тога, 1870. је основала и постала први председник Централне асоцијације запослених жена.
Године 1872, Ентонијева је захтевала да се политичка права дата црнцима у 14. и 15. амандману, дају и женама. Повела је групу жена на гласање у Рочестеру, у Њујорк, како би проверила да ли се поштује право жена да гласају. Ухапшена је, али је одбила да плати новчану казну због кршења закона о изборима. Наредних деценија наставила је да организује низ акција америчког покрета за право гласа жена. Тако је 1878. предала написан амандман који је 18. августа 1920, тек после њене смрти, претворен у 19. амандман, дајући женама право гласа. Она је такође 1888. основала Међународни савет жена, састављен од 48 земаља, Међународни савет жена за право гласа 1904, као и Универзитет у Рочестеру који прихвата жене, почев од 1900.„-{Biography of Susan B. Anthony}-“ , susanbanthonyhouse.org. Приступљено 26. фебруара 2014.
Ентонијева је умрла 13. марта 1906,. Приступљено 26. фебруара 2014. у својој кући у Медисон улици, на Рочестеру, од упале плућа и затајења срца, након што је водила једину ненасилну револуцију која се десила у САД, борећи се за права жена. Њене последње речи у јавности, Неуспех је немогућ! (-{Failure is impossible!}-), претвориле су се у слоган покрета права гласа. Дана 2. јула 1979, у њену част је направљена кованица долара са њеним ликом.
Галерија
Види још Списак лидера грађанских права Списак активиста за права жена
Референце
Литература
Bacon, Margaret Hope . San Francisco: Harper & Row.
Barry, Kathleen . Cullen-DuPont, Kathryn , second edition. New York: Facts on File.
DuBois, Ellen Carol Ithaca, NY. Dudden, Faye E . Flexner, Eleanor .
Griffith, Elisabeth .
. . . . Text provided by Project Gutenberg. McKelvey, Blake (April 1945). (Rochester Public Library) VII (2). McPherson, James . Princeton, NJ. Million, Joelle . Westport, CT: Praeger. essays by scholars Stanton, Elizabeth Cady; Anthony, Susan B.; Gage, Matilda Joslyn; Harper, Ida (1881–1922). History of Woman Suffrage in six volumes. Rochester, NY: Susan B. Anthony (Charles Mann Press). Tetrault, Lisa. .
Venet, Wendy Hamand . Charlottesville, VA: University Press of Virginia. Ward, Geoffrey C., with essays by Martha Saxton, Ann D. Gordon and Ellen Carol DuBois . New York: Alfred Knopf. Gordon, Ann D., ed. . Vol. 1 of 6. New Brunswick, NJ. Gordon, Ann D., ed. . Vol. 2 of 6. New Brunswick, NJ. Gordon, Ann D., ed. . Vol. 3 of 6. New Brunswick, NJ. Gordon, Ann D., ed. . Vol. 4 of 6. New Brunswick, NJ. Gordon, Ann D., ed. . Vol. 5 of 6. New Brunswick, NJ. Gordon, Ann D., ed. . Vol. 6 of 6. New Brunswick, NJ. Harper, Ida Husted (1898–1908). The Life and Work of Susan B. Anthony in three volumes. Indianapolis: Hollenbeck Press. Harper's biography was commissioned by and written with the assistance of Susan B. Anthony. The complete text is available on the web: Volume I: Internet Archive, and Project Gutenberg Volume 2: Internet Archive, and Project Gutenberg Volume 3: Internet Archive and Rakow, Lana F. and Kramarae, Cheris, editors , Volume 4 of Women's Source Library. Sherr, Lynn . New York: Random House. Stanton, Elizabeth Cady. ''Eighty Years and More (1815–1897): Reminiscences of Elizabeth Cady Stanton, 1898. European Publishing Company, New York. . This book provides more than 70 pages of history written by DuBois in addition to important documents by Stanton and Anthony.
Спољашње везе
-{ at the University of Rochester}- -{"Not for Ourselves Alone: The Story of Elizabeth Cady Stanton and Susan B. Anthony ", a project of the Public Broadcasting System based on the film by Ken Burns}- -{"The Trial of Susan B. Anthony: An Account" by Douglas O. Linder, University of Missouri-Kansas City School of Law}- -{ , Sophia Smith Collection, Smith College.}-
-{Michals, Debra "Susan B. Anthony". National Women's History Museum. 2017.}-
Категорија:Рођени 1820. Категорија:Умрли 1906. Категорија:Феминисткиње