La Oreja de Van Gogh () је музичка група из Сан Себастијана у Баскији, Шпанија. Бенд су оформили 1996. године Пабло Бенегас (), Алваро Фуентес (), Ћаби Сан Мартин (), Хариц Гарде () и певачица Амаја Монтеро (), која је напустила групу да би се посветила соло каријери. Од тада, главна певачица је Лејре Мартинес ().
Мада их многи сврставају у поп-рок жанр, њихових шест студијских албума садрже и елементе многих других музичких праваца попут електронике, чистог рока, ранчере, боса нове и др. Обично певају о љубави, пријатељствима и уопште везама, због чега су и познати широм света - у Латинској Америци, Сједињеним Америчким Државама, а у Европи, поред Шпаније, најпознатији су у Италији и Француској.
La Oreja de Van Gogh је група која је продала више од 8 милиона дискова, што је успех који ниједан други шпански бенд није постигао у 21. веку. Поред тога, освојили су и бројне музичке награде.Biografía de La Oreja de Van Gogh | Música
Историја бенда
Првобитни назив бенда био је Безимени (), а свирали су углавном по ноћним клубовима и баровима обраде песама познатих рок бендова као што су Нирвана, У2 и Перл џем, а вокалиста је био Ћаби Сан Мартин. Гитариста Пабло Бенегас је 1996. године упознао Амају Монтеро, која са страхом од јавног наступа ипак пристаје да постане певачица овог бенда. Убрзо након тога, инспирисан причом холандског сликара Винсента Ван Гога, бенд мења име у данашњи назив.
Године 1997, бенд се пријављује на поп-рок такмичење у Сан Себастијану. У овом периоду настале су три песме на енглеском језику: -{Don't let them}-, -{One of those days}- и -{The worst nightmare}-. Иако нису освојили ни једну награду, њихов успех је тај што су успели у томе да их народ чује. Настављају са снимањем демо снимака како би учествовали на истом такмичењу наредне године. На овим снимцима се налазе песме -{Viejo cuento}-, -{Dos cristales}-, -{Aquella ingrata}-, -{El árbol}-. Године 1998, бенд осваја прво место на такмичењу у Сан Себастијану, а његово име коначно постаје познато.
Њихове песме почињу да се пуштају на радио станицама и 1998. их контактира продукцијска кућа Сони Мјузик. Иако су тада званично имали само три песме, у периоду од два месеца уз помоћ продуцената поменуте куће, успевају да сниме још осамнаест песама које се налазе на њиховом првом албуму -{Dile a Sol}- са првим продуцентом Алејом Стивелом. Након овог албума бенд се сели у Мадрид где почиње са првим концертима и турнејама и наставља снимање песама. Следе хитови -{Еl 28}- посвећен линији градског превоза у Сан Себастијану, и -{Soñaré}-. Након ових песама бенд добија награду -{Ondas}-, за уметнике године.
У периоду од 1996. до 1998. овај бенд је имао 150 концерата, а албум -{Dile a Sol}- је продат у 800.000 примерака. Уследио је други албум -{El viaje de Copperpot}- 2000. године за који многи сматрају да је њихов најбољи албум. Продуцент албума био је Енглез Нигел Валкер. Име албума је инспирисано ликом из дечијег филма Гуниси. На овом албуму се налази један од највећих хитова -{Cúidate}-, као и хитови -{La Playа}-, -{Chica del gorro azul}-, -{Soledad}- и -{París}-. За време снимања албума бенд је сарађивао са многим уметницима као што су Алекс Убаго и Хосе Луис Переалес са којим је снимљена песма -{Porque te vas}-. Иако бенд није био нарочито популаран у Латинској Америци, у Шпанији је -{El viaje de Copperpot}- продат у више од 1.000.000 примерака. Године 2003. издат је албум -{Lo quе te conté mientras te hacías la dormida}-, који се по стилу мало разликује од претходна два албума. Хит Росас освојио је прва места на листама, а бенд договара више од 60 концерата међу којима је најпознатији концерт у Мадриду где су наступали са бендом -{El canto de loco}-. Такође, наступају у Француској, Мексику, Јапану, и Чилеу, где су на фестивалу Виња дел мар освојили награду за најпопуларнији бенд године. Овај диск је продат у 75.000 примерака у Шпанији, 50.000 у Мексику и 88.000 у Чилеу што га је учинило најпродаванијим албумом 21. века.
Године 2004. издат је диск -{En directo}- са снимљеним наступима и концертима, а са следећим албумом Гуапа, који је мешавина поп и реге музике, славе десет година свог постојања, и исте године поново освајају награду за најпопуларнији бенд године на фестивалу у Чилеу. Такође освајају и греми награду за најбољи албум, вокал, поп дует или бенд. Без обзира на турнеје у Чилеу, Шпанији и Италији овај албум не стиче велику популарност, а укључује хитове као што су -{Dulce locura}-, -{Mi vida sin ti}-, -{Perdida}-, -{En mi lado del sofá}-, -{Más guapa}-, -{Bambola di pezza}- и -{Dolce folla}-. Након овог малог неуспеха, 2007. године, певачица Амаиа Монтеро напушта бенд како би започела соло каријеру. Момци остају у потрази за новим вокалом, а у међувремену издају диск -{Grandes ehitos}- са највећим хитовима. Пада на једанаесто место на листи најпродаванијих албума.
У мају 2008. објављено је име нове певачице Леире Мартинес учеснице првог шпанског X фактора. У јуну ове године бенд издаје албум -{A las cinco en el Astoria}-, са којим се поново пење на прво место на лист најпродаванијих албума. Стил је скоро остао непромењен с тим што се уочавају јачи звуци инструмената. Овим албумом стичу популарност у неким земљама јужне Америке као што су Аргентина, Мексико и Колумбија. Албум је продат у 500.000 примерака.
Следећа два албума са новим вокалом била су -{Nuestra casa izquierda del tiempo}- и -{Un viaje al Mar Muerto}-. За први албум музику је извео симфонијски оркестар из Братиславе. У то време, одржали су турнеје у Мексику, заједно са мексичким бендом Реик, и у Израелу са израелским певачем Давидом Брозом, с којим су снимили песму Четвртак на хебрејском. Исте године награђени су Златном трубом, престижном наградом коју додељује град Сан Себастијан. Након више од 120 концерата објављују албум -{Cometas por el cielo}- и освајају награде за најбољи спот и за најбољу турнеју.
У албуму -{El Plan B}- раде на новом пројекту и објављују конкурс на који су фанови слали приче како би они изабрали једну и о њој написали песму. У марту 2013. од 15.000.000 послатих прича изабрана је једна коју су послале две сестре Нуриа и Ракел Дијас и као резултат пројекта настаје песма -{Otra vez me has sacado a bailar}-. Последњи албум -{Primera fila}- садржи хитове -{Una u otra vez}-, -{El primer día de resto de mi vida}-, и -{Cuando dices adiós}-. Овај албум је један од најпродаванијих албума Јужне Америке. thumb|Група у септембру 2008. године Мелодија, звук и стил бенда
Звук бенда одликује се употребом меких и мелодичних звукова, варирајући између "забавних" песама и других, песама у поп-рок стилу. Истина је да је њихов први албум -{Dile al sol}- најближи рок стилу, међутим, временом, током својих пет студијских албума, њихова се музика удаљавала од рока, отварајући могућности за друге ритмове као што су ранчера, боса нова, денс или електроника.
Године 1998. представили су свој први албум, албум поп-рок стила, што се може приметити у песмама као што су -{El 28}-, -{Pesadilla}- или -{Qué puedo pedir}-. Такође, има и балада као што су -{Cuéntame al oído}-, у којој девојка говори о свом првом пољупцу или -{Dos cristales}- која говори о стварима са различитих гледишта.
-{El viaje de Copperpot}- је албум са песмама различитих музичких стилова. Први сингл овог албума -{Cuídate}- тема је која највише подсећа на њихов претходни албум и повезује се са новим звуцима, присутним поготово у Паризу. Прати је и -{Los amantes del círculo polar}- са мешавином електронских звукова. Док је -{La playa}-, несумњиво, једна од најуспешнијих њихових песама, тема која је постала једна од најбољих балада у историји шпанског попа. Песме романтичне, опроштајне или филозофске (-{Mariposa}-); испуњавају једну шаролику турнеју у којој их такође прате и песме -{El Canto del Loco}- и -{Estopa}-.
Албум -{Lo que te conté mientras te hacías la dormida}- настаје у истом студију за снимање, са истим продуцентом, али група поново изненађује необичним звуцима и ритмовима. На пример, -{Geografía}- (шести сингл), песма која апелује на солидарност, -{Vestido azul}- (пети сингл), трагичан крај за једну љубав, -{Bonustrack}- (осми сингл), познат по свом поп-денс стилу или -{Historia de un sueño}- (седми сингл), који говори о девојци коју посећује њена мајка, која живи на небу. Први сингл -{Puedes contar conmigo}- говори о сломљеном срцу, трећи сингл -{Rosas}- говори о вези која је раскинута, али се не може заборавити. Остале песме говоре о имиграцији као што је случај са -{La esperanza debida}-, о тешкој тузи као у -{Tú y yo}-, -{La paz de tus ojos}-, -{Adiós}- и -{Perdóname}-, и о сестринској љубави у -{Nadie como tú}- коју Амаја посвећује својој сестри.
Албуме -{Guapa y Más Guapa}- карактерише таман звук првог сингла -{Muñeca de trapo}- који означава нови период у стварању музике овог бенда. У овом албуму говори се и о темама као што су дрога кроз песму -{Perdida}- или неверство -{Manhattan}-. Други сингл -{Dulce locura}- је био јако успешан. Поновно издавање овог албума, које је изашло крајем 2006. године, обележило је десетогодишњицу од оснивања групе, под називом -{Más Guapa}-, које укључује и други ЦД са необјављеним песмама.
Пети албум групе је објављен у Шпанији 2. септембра 2008. године и носи назив -{A las cinco en el Astoria}-, где се, по први пут, публика среће са новом певачицом Леире Мартинес. Овај назив јесте алузија на старо место сусрета младих из Сан Себастијана. Данас се на том месту гради хотел. На диску су почели да раде у септембру, у тренутку када је Амаиа Монтеро објавила да напушта групу. Диск је снимљен између маја и јуна 2008. године, у Француској, где су снимљена и претходна три диска. Прва песма носи назив -{El último vals}- и у тој песми се први пут чује глас нове певачице Леире. Затим следе песме попут -{Inmortal}-, -{Jueves}-, где је глас певачице пропраћен клавиром, а песма је посвећена нападима који су потресли Мадрид 11. маја 2004. године, и говори о љубави двоје младих који су се тог дана затекли у возу. Песма -{Más}- је поп песма у стилу деведесетих, a говори о жени која се заљубљује на први поглед. Песма -{Sola}- говори о жени која након ноћи проведене са својим партнером схвата да је остала сама. Ова песма је и почетак песме -{París}- са следећег албума.
Шести студијски албум ове групе носи назив -{Cometas sobre el cielo}-, а објављен је 13. септембра 2011. године. Овај албум се, за разлику од својих претходника, одликује бржим ритмом и електронском музиком. У Шпанији и Мексику се продавао невероватно брзо. Прва песма са овог албума -{La niñа que llora en tus fiestas}- се нашла на самом врху свих листа. Ту су и песме -{Día cero}- говори о свађи једног љубавног пара, баладе -{Un minuto más}- говори о очевом болу након губитка ћерке, -{Paloma blanca}- која говори о једној жени која је изгубила бебу и -{Mientras quede por decir una palabra}- која говори о нади која одржава једну љубавну везу у животу. Песма -{Dos copos de nieve}- се разликује од осталих јер је у потпуности у рок стилу.
Чланови бенда
Пабло Бенегас Урабајен Рођен је 21. јуна 1976. године у Сан Себастијану (Баскија, Шпанија). Отац му је политичар и бивши председник Социјалистичке партије Баскије – Хосе Марија Бенегас Хадад, а мајка службеник – Маите Урабајен. Има млађу сестру – Тересу. Сан му је да се бави кинематографијом и глумом. Поред тога што је члан групе La Oreja de Van Gogh, режирао је и краткометражни филм Обећање у ком је учествовала његова супруга Еидер Ајусо. У групи је гитариста и композитор.
Алваро Фуентес Рођен је у месту Гуећо (Баскија, Шпанија) 17. септембра 1975. и басиста је у групи. Био је четврти од петоро браће и сестара, одувек је био немирног духа и сањао је да постане професионални фудбалер. 2010. године оженио се својом дугогодишњом девојком Аном. Веома воли да чита, гледа хорор филмове, сурфује, као и да се бави другим екстремним спортовима.
Хабијер Сан Мартин