Ђорђе Ђока Миловановић (Београд, 20. фебруар 1850 — Минхен, 3. фебруар 1919) био је српски сликар и ликовни педагог.

Биографија Ђорђе Миловановић је по рођењу добио име Георгије. Био је син кројача Лазара (1813-1888), пореклом из села Лопатањ код Осечине, и Персиде Винковић (1832-1897), родом из Сремске Митровице. Ђорђе је сликарство учио у Београду код Стеве Тодоровића, а затим на Акедемији у Минхену (1867-1872). Радио је као учитељ цртања и краснописа у Првој београдској гимназији, Богословији и Великој школи. Кад је у Великој школи 1889. извршена подела на Филозофски, Правни и Технички факултет, Миловановић је постао учитељ цртања на Техничком факултету, што је остао до преласка у Министарство војске 1899. Тамо је радио као начелник картографског одељења. Један је од најбољих представника српског реализма, данас неправедно заборављен.

За време студија у Минхену упознао се са Каролином-Лином Хумел из Мосбурга у Баварској, са којом се венчао у Београду 5. октобра 1872. Каролина је променила име у Драгиња (Драга) и примила православље. Кум на венчању им је био Стева Тодоровић. Ђорђе и Драгиња имали су шесторо деце.

Ђорђе Миловановић био је један од оснивача Друштва Светог Саве и у првом Главном Одбору друштва имао је улогу књижничара. Касније је био књижничар друштва и магационер Друштвених књига. Једно време био је управник Друштвеног пансионата, а све до своје смрти био је члан Главног Одбора овог Друштва. Ђорђе Миловановић је саставио и израдио Друштвену диплому, Друштвену медаљу и амблеме на Друштвеном Дому.

Био члан САНУ-а и Ладе.

1876. приступио је Слободним зидарима и то ложи Светлост Балкана, која је била под заштитом Великог оријента Италије. Када је 1881. основана Српска Задруга, Миловановић је био њен члан, све до 1883. када су угашене Светлост Балкана и Српска задруга. Исте године Миловановић се прикључио новооснованој масонској ложи Слога, Рад и Постојанство. Миловановић је 1891. био један од тројице оснивача четврте масонске ложе у Србији, под називом Побратим. Ова ложа била је под заштитом Велике ложе Угарске. Када је 1912. дошло до спајања масонских ложа у Србији и оснивања Врховног савета Србије, сада под патронатом Врховног савета Грчке, у њеном раду истакнуту улогу имао је и Ђорђе Миловановић. мини|Мртва природа са хлебом, Народни музеј (Београд). Први светски рат је Миловановића затекао у Немачкој, где се налазио у посети ћерци. Чим је рат објављен Србији немачке власти су Миловановића затвориле у војни казнени завод и у том затвору га држале три и по месеца. Потом је био конфиниран у Оберхајму, а умро је у Минхену 1919. године.

Одликовања

Орден Белог орла V реда, Орден Таковског крста, Орден Светог Саве V реда, Орден књаза Данила IV класе, Бугарски орден светог Александра Невског, Споменица српско-бугарског рата, Орден Српског црвеног крста, Турски орден Меџидију III класе.

Види још Списак српски сликара Друштво Свети Сава

Референце

Литература

Споменица друштва Светога Саве (1886-1936), ур. Др Јован Хаџи Васиљевић, Београд, 1936.

Спољашње везе Биографија на сајту САНУ

Категорија:Рођени 1850. Категорија:Умрли 1919. Категорија:Уметници из Београда Категорија:Српски уметници Категорија:Српски ликовни уметници Категорија:Српски сликари Категорија:Српски педагози Категорија:Чланови Српског ученог друштва Категорија:Почасни чланови САНУ Категорија:Слободни зидари (Србија)