thumb|right|220px|Лауреати Нобелове награде добијају златну медаљу са ликом Алфреда Нобела са дипломом, и 8 милиона шведских круна (0,93 милиона евра) 2012 right|thumb|Нобеловци 2012. Alvin E. Roth, Брајан Кобилка, Robert J. Lefkowitz, Дејвид Вајнланд, и Серж Арош током церемоније

Нобелове награде (, ) награде су додељене годишње од стране шведске краљевске академије наука, Шведске академије, Института Каролинска, и норвешког Нобеловог комитета појединцима и организацијама који чине изузетан допринос у области хемије, физике, књижевности, мира и физиологије или медицине. Оне су уведене 1895. године вољом Алфреда Нобела, који диктира да треба да награде додељује Нобелова фондација. Нобелова награда за економске науке је уведена 1968. године, од стране Sveriges Riksbank-a, централне банке Шведске, за допринос у области економије. Сваки прималац, или "лауреат", добија златну медаљу, диплому и извесну суму новца, који одлучује Нобелова фондација, годишње.

Награда Свака награда се додељује од стране посебног одбора; шведска краљевска академија наука додељује награде за физику, хемију, и привреду, Институт Каролинска награде за физиологију или медицину, као и норвешки Нобелов комитет награде за мир. Сваки прималац добија медаљу, диплому и новчану награду која варира током година. Године 1901, примаоци првих Нобелових награда добили су 150.782 SEK, што је једнако 7.731.004 SЕК у децембру 2007. године. Лауреати су, 2008. године, добили наградни износ од 10.000.000 SЕК. Награде су предате у Стокхолму 10. децембра на годишњицу Нобелове смрти.

У годинама у којима се Нобелова награда не додељује због екстерних догађаја или недостатка номинација, награда се враћа средствима додељеним за релевантну награду. Нобелова награда није додељена између 1940. године и 1942. године, због избијања Другог светског рата.

Лауреати Између 1901. и 2017. године, Нобелове награде и Нобелове награде за економију су додељене 585 пута 923 особа и организација. Не рачунајући вишеструке добитнике, то чини укупно 892 појединаца (укључујући 844 мушкараца, 48 жена) и 21 организацију. Четворици добитника Нобелове награде је забрањено од стране својих влада да прихвате Нобелову награду. Адолф Хитлер је забранио тројици Немаца, Ричарда Куна (хемија, 1938), Адолфа Бутенанда (хемија, 1939), и Герхарда Домагк (физиологија или медицина, 1939), да приме своје Нобелове награде, а влада СССР је натерала Бориса Пастернака (литература, 1958) да одбије његову награду. Два добитника Нобелове награде, Жан-Пол Сартр (литература, 1964) и Ле Дук То (Мир, 1973), су одбили награду својом вољом; Сартр је одбио награду јер је одбијао све званичне почасти, а Ле је одбио награду због ситуације Вијетнама у том тренутку. Шест лауреата је примило више од једне награде, од шест, Међународни комитет Црвеног крста је добио Нобелову награду за мир три пута, више него било ко други. УНХЦР је два пута награђен Нобеловом наградом за мир. Такође, Нобелова награда за физику је додељена Џону Бардину два пута, као и Нобелова награда за хемију Фредерику Сангеру. Два лауреата су је добили два пута, али не у истом пољу: Марија Кири (физика и хемија) и Линус Паулинг (Хемија и мир). Међу 892 добитника Нобелове награде, 48 су биле жене, прва жена која је добила Нобелову награду била је Марија Кири, која је добила Нобелову награду за физику 1903. године. Она је такође била прва особа (мушка или женска) којој је додељена Нобелова награда двапут, друга је била Нобелова награда за хемију, добијена 1911. године.

Листа лауреата

Година Физика Хемија Физиологија или медицина Литература Мир Економија 1901 Вилхелм Рендген Јакобус Хенрикус ван 'т Хоф Емил Адолф фон Беринг Сили Придом Анри Динан;Фредерик Паси — 1902 Хендрик Лоренц;Питер Земан Херман Емил Фишер Роналд Рос Теодор Момзен Ели Дикомен;Шарл Албер Гоба — 1903 Анри Бекерел;Пјер Кири;Марија Кири Сванте Аренијус Нилс Риберг Финсен Бјернстјерне Бјернсон Вилијам Рандал Кример — 1904 Џон Вилијам Страт Вилијам Ремзи Иван Павлов Фредерик Мистрал;Хосе Ечегарај Институт за међународно право — 1905 Филип Ленард Адолф фон Бајер Роберт Кох Хенрик Сјенкјевич Берта фон Сутнер — 1906 Џозеф Џон Томсон Анри Моасан ; — 1907 ; — 1908 ; ; — 1909 ; ; — 1910 Међународни биро за мир — 1911 ; — 1912 ; — 1913 — 1914 Ниједан Ниједан — 1915 ; Ниједан Ниједан — 1916 Ниједан Ниједан Ниједан Ниједан — 1917 Ниједан Ниједан ; Међународни комитет Црвеног крста — 1918 Ниједан Ниједан Ниједан — 1919 Ниједан — 1920 — 1921 Ниједан ; — 1922 ; — 1923 ; Ниједан — 1924 Ниједан Ниједан — 1925 ; Ниједан ; — 1926 ; — 1927 ; ; — 1928 Ниједан — 1929 ; ; — 1930 — 1931 Ниједан ; ; — 1932 ; Ниједан — 1933 ; Ниједан — 1934 Ниједан ;; — 1935 ; Ниједан — 1936 ; ; — 1937 ; ; — 1938 Нансенов међународни уред за избеглице — 1939 ; Ниједан — 1940 Ниједан Ниједан Ниједан Ниједан Ниједан — 1941 Ниједан Ниједан Ниједан Ниједан Ниједан — 1942 Ниједан Ниједан Ниједан Ниједан Ниједан — 1943 ; Ниједан Ниједан — 1944 ; Међународни комитет Црвеног крста — 1945 ;; — 1946 ;; ; — 1947 ;; Friends Service Council;Амерички комитет пријатељских услуга — 1948 Ниједан — 1949 ; — 1950 ;;; — 1951 ; ; — 1952 ; ; — 1953 ; — 1954 ; ;; Високи комесаријат ОУН за избеглице — 1955 ; Ниједан — 1956 ;; ; ;; Ниједан — 1957 ; — 1958 ;; ;; — 1959 ; ; — 1960 ; — 1961 ;Мелвин Калвин — 1962 Макс Фердинанд Перуц; Џон Каудери Кендру ;; — 1963 ;;Карл Зиглер; Ђулио Ната ;; Међународни комитет Црвеног крста;Међународна федерација друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца — 1964 ;; ; — 1965 ;;Роберт Бернс Вудвард;; УНИЦЕФ — 1966 Роберт Сандерсон Маликен ; ; Ниједан — 1967 Манфред Ајген; Роналд Џорџ Рејфорд Нориш;

Џорџ Портер ;; Ниједан — 1968 Ларс Онсагер ;; — 1969 ; ;; Међународна организација рада ; 1970 ; ;; 1971 Герхард Херцберг 1972 ;; ;; ; Ниједан ; 1973 ;; ; ;; ; 1974 ;Пол Флори ;; ; ; ; 1975 ;; ; ;; ; 1976 ;Вилијам Нан Липском, млађи ; ; 1977 ;;Иља Пригогин ;; Амнести интернашонал ; 1978 ;;Питер Д. Мичел ;; ; 1979 ;;Херберт Си Браун; Џорџ Витиг ; ; 1980 ; ;; ;; 1981 ;;Кеничи Фукуи; Роалд Хофман ;; Високи комесаријат ОУН за избеглице 1982 Арон Клуг ;; ; 1983 ; 1984 ;Роберт Брус Мерифилд ;; 1985 Херберт А. Хауптман; Џером Карл ; Међународна група лекара за превенцију нуклеарног рата 1986 ;; Дадли Р. Хершбак; Јуан Т. Ли; ; 1987 ;Доналд Џ. Крам; Жан-Мари Лен;

Чарлс Џ. Педерсен 1988 ;;Јохан Дајзенхофер; Роберт Хубер;

Хартмут Михел ;; Мировне операције Уједињених нација 1989 ;;Сидни Алтман; Томас Р. Чек ; 1990 ;;Елајас Џејмс Кори ; ;; 1991 ; 1992 ; 1993 ; ; ; ; ; 1994 ; ; ;; ;; 1995 ; ;; ;; ;Погвошке конференције о науци и светским питањима 1996 ;; ;; ; ; ; 1997 ;; ;; Међународни покрет за забрану мина; ; 1998 ;; ; ;; ; 1999 ; Лекари без граница 2000 ;; ;; ;; ; 2001 ;; ;; ;; Организација уједињених нација; ;; 2002 ;; ;; ;; ; 2003 ;; ; ; ; 2004 ;; ;; ; ; 2005 ;; ;; ; Међународна агенција за нуклеарну енергију; ; 2006 ; ; Орхан Памук Мухамед Јунус;Банка Грамен 2007 ; ;; ; ;; 2008 ;; ;; ;; 2009 ;; ;; ;; ; 2010 ; ;; ;; 2011 ;; ;; ;; ; 2012 ; ; ; ; 2013 ; ;; ;; ;; 2014 ;; ;; ;; ; 2015 ; ; ; ;; 2016 ;; ;; ; 2017;;;;;; 2018;;;;;;; 2019 Петер ХандкеАбиј Ахмед Али 2020 ; ; ; ; ; ; 2021 Сјукуро Манабе; Клаус Хаселман; Ђорђо Паризи Benjamin List; Дејвид Макмилан Дејвид Џулијус; Ardem Patapoutian Абдулразак Гурна Марија Реса; Дмитриј Муратов Дејвид Кард;Joshua D. Angrist;Гвидо Вилхелмус Имбенс 2022 Ален Аспе; Џон Клаузер; Антон Цајлингер Carolyn R. Bertozzi; Morten P. Meldal; Karl Barry Sharpless Сванте Пебо Ани Ерно Ales Bialiatski; Memorial; Центар за грађанске слободе Бен Бернанке; Douglas W. Diamond; Philip H. Dybvig 2023Пьер Агостини Ференц Краус{Анн ЛьюйеМунги БавендиЛуис БрюсАлексей ЕкимовНаргиз МохаммадиКлаудия Голдин 2024Меша који Меша Хан Канг 2025 Ласло КраснахоркаиГодина Физика Хемија Физиологија или медицина Литература Мир Економија

Види још Списак добитница Нобелове награде

Напомене

Референце Уопштено

Специфично

Спољашње везе Official website of the Royal Swedish Academy of Sciences Official website of the Nobel Foundation Downloadable Database of Nobel Laureates

Добитници Категорија:Вики гимназијалац/Математичка гимназија