Раде Божовић (Змајево, 31. август 1938) српски је оријенталиста и универзитетски професор. Посебно се бави арапским светом и персијском књижевношћу.

Биографија Дипломирао на Одсеку за оријенталистику, група арапски језик 1962. на Филолошком факултету, Београд. Магистрирао на теми „Песимизам у поезији Бадра Шакира ел Сејјаба“ (рад делимично објављен у бејрутском књижевном часопису „Ал Адаб“), докторирао на теми „Арапи у усменој народној песми на српскохрватском језичком подручју“ (објављен 1977) чији су резултати нашли место и у Историји српске књижевности Јована Деретића.

Божовић је професор емиритус Филолошког факултета, на којем је био запослен већи део каријере. Више пута је био шеф катедре за оријенталистику, продекан и декан Филолошког факултета.

Члан је Удружења књижњевника Србије и Удружења књижевних преводилаца Србије.

Прихваћен и познат у арапском свету, одржавао контакте са најпозантијим арапским књижевницима 20. века (Abd al-Wahhab al-Bayati и др), члан Научног друштва Туниса од оснивања (1982), данас установе познате под именом Бајтул-хикма (Кућа мудрости), активни учесник на књижевним и научним скуповима на Блиском истоку, посебно на свеарапском окупљању песника у Мирбеду, у Ираку. Објављивао на арапском студије у арапским најпознатијим гласилима и преводе југословенске и српске савремене поезије.

Бавио се и теоријом епског стваралаштва. Током седамдесетих и осамдесетих година прошлога века објављен је велики број интервјуа са њим у арапском свету. Објавио је преко 200 студија и превода на српском и арапском језику, 26 књига, једну и на арапском (Према међукултуралном дијалогу, Либија, 2001). Био оснивач и председник неколико друштава пријатељства, сада је председник Друштва Српско-иранског пријатељства, Београд.

Сарађивао је у свим важнијим српским штампаним гласилима као Политика, Борба, Књижевне новине, НИН. Наступао на већини угледних српских електоронских медија, објављивао колумне на многим електронским сајтовима.

Живи у Београду.

Награде

Плакета Арапског дипломатског кора за ширење арапске културе и арапског језика, 2019. Повеља Удружења књижевника Србије, 2018. Новинска награде Борбе за објављене колумне, 1997. Награда „Златни прстен Багдале”, 1987.

Одабрана дела Арапи у усменој народној песми на српскохрватском језичком подручју, 1977. Антологије поезије Машрика и Магриба, Багдала, Крушевац 1981. Граматика арапског језика, (три издања, 1984. У крилу златна јабука, 1985. Антологија кратке арапске приче, Багдала, Дечије новине, Крушевац-Доњи Милановац 1986. Невина је, грехота је (антологија арапске љубавне лирике, два издања), друго издање Народна књига, Београд, 2000, Српско-арапски речник, са С. Видаковић, 2000. Nahwa hiwar thaqafi, Триполи, 2001. Поезија Палестине(два издања), друго издање Народна књига, Београд 2002. Ислам и Арапи (Бог и Човек), Појмовник ислама (коауторство са В. Симићем, два издања), Лав је рикнуо (историја енглеске културе), 2008. Речник Ислама (са Војиславом Симићем), Друштво Српско-иранског пријатељства, Београд, 2010. Око чује, ухо види, Исламска заједница, Београд, 2012. Прогоњени ислам (са M. Теодосијевић и И. Е. Костићем), Службени гласник, Београд, 2013. Историја арапске класичне и народне књижевности (од 6-14. века), Утопија, Београд 2013. Стваралачка снага Енглеза, (Културна историја), Центар академске речи, Шабац 2015. ПУТ ИСЛАМА, Службени гласник, Београд 2015 Врт чудесног умовања (источњачки ум на стази вечности), Завод за издавања уџбеника, Београд 2016. Око чује, Ухо види (старе арапске анегдоте и приче), Завод за издавање уџбеника, Београд 2016.

Референце

Деретић, Јован, Историја српске књижевности, Београд 2007. Раде Божовић: ОПЕТ ПУШИМО ОД ДРУГИХ Dictionary of International Biography, Cambridge 1997. Речник (новог) светског поретка, Политика, 2-3. децембар 1995.

Спољашње везе Друштво Српско-иранског пријатељства

Категорија:Рођени 1938. Категорија:Књижевници из Београда Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски преводиоци