Шведско-пољски рат вођен у периоду 1600—1611. године је први сукоб Шведске и Пољске.
Увод Шведско-пољски ратови вођени су, с прекидима, од 1598. до 1660. године за стицање превласти на Балтичком мору и доминације над прибалтичким територијама. После Ливонског рата (1558—1583) у ком је Пољска добила Ливонију, а Шведска Естонију, односи између ове две земље били су веома заоштрени, али је већ 1587. године образована пољско-шведска унија ради заједничке борбе против Русије.
Син шведског краља Зигмунд III 1587. постаје пољски краљ, који 1592. године наслеђује и шведску круну (1592—1604) те настоји да створи велику и снажну шведску државу. Ово изазива отпор пољских магната и католичког свештенства који су тежили да Пољска, а не Шведска стекне превласт на Балтику.Војна енциклопедија, том 9 (656)
Сигисмунд III Васа Шведски престолонаследник Сигисмунд Васа, ватрени католик и језуитски ђак, изабран је за краља Пољске и Литваније 1587. као Жигмунд III Васа.
По очевој смрти 1592, Жигмунд је добио одсуство од годину дана од пољског Сејма и крунисан је за краља Шведске, под условом да поштује протестантизам као државну веру у Шведској (Декларација из Упсале), док је за регента шведски парламент изабрао његовог стрица, војводу Карла. Када се Жигмунд вратио у Пољску, војвода Карло и шведски парламент су 1595. забранили католичку веру у Шведској и почели прогон католика.
Жигмунд се 1598. вратио у Шведску са 5.000 пољских војника и покушао да поврати свој ауторитет, али је потучен код Стенгеброа од протестаната које је водио војвода Карло, принуђен да поново прихвати Декларацију из Упсале и протеран назад у Пољску. Следеће године парламент је збацио Жигмунда и понудио престо његовом сину Владиславу, под условом да пређе у протестантизам: тако је војвода Карло наставио да влада као регент, а од 1604. као Карл IX Шведски (1604—1611).
Рат Без подршке Сејма, Жигмунд је 1600. објавио рат Шведској, која је лако освојила Ливонију, али Пољска ју је 1601. повратила.
Године 1605, Карл IX је поново провалио у Ливонију, али је потучен код Кирхолма од далеко мање војске литванског хетмана Јана Карола Ходкевича. Спорадични сукоби настављени су до 1609. када је Ходкевич у току зиме са још мањом војском провалио у шведску Ливонију и заузео Ригу.
Операције су вођене и на мору у области источног Балтика. Из поморске базе у Пуку, пољска флота успешно се супротставља надмоћнијој шведској. Пољска ескадра од 12 бродова поразила је 1606. године шведску ескадру код полуострва Хела, а 1609. године напала Швеђане у Ришком заливу и запалила им део бродова. Ипак, ниједна од зараћених страна није постигла изразитије предности. Смрт Карла IX прекинула је ратне операције и Шведска је 1611. године затражила примирје јер су њене снаге до 1613. године биле ангажоване у рату са Данском, а одмах затим и у рату са Русијом.
Види још Пољско-шведски рат 1617—1629
Референце
Литература
Војна енциклопедија, том 9 (656)
Категорија:Ратови у новом веку Категорија:Историја Пољске у новом веку Категорија:Историја Шведске у новом веку Категорија:Ратови у Европи Категорија:1600. Категорија:1601. Категорија:1602. Категорија:1603. Категорија:1604. Категорија:1605. Категорија:1606. Категорија:1607. Категорија:1608. Категорија:1609. Категорија:1610. Категорија:1611.